Sigurno postoji stotina tagova koje bismo mogli prikačiti Vilijamu S. Barouzu (William S. Burroughs), od ludaka do revolucionara, kao i sve što ide između toga. On je jedan od najneshvaćenijih umetnika prošlog veka, a opet i jedan od najuticajnijih. Ostavio je svoj prljavi otisak prstiju u gotovom svakoj kulturnoj oblasti, od bučne muzike do filmova Dejvida Kronenberga.
Zato, slaveći Vilijama S. Barouza, predstavljamo vam impresivnu listu imena na koje je ovaj umetnik imao uticaj, iako je u pitanju samo grebanje po površini kada se radi o dalekosežnosti Barouzovog uticaja širom sveta.
Peti Smit (Patti Smith)
Savet koji mi je Vilijam dao je bio, “Izgradi dobro ime. Gledaj da tvoje ime bude čisto. Nemoj praviti kompromise i nemoj brinuti o tome da li ćeš imati gomilu novca ili da li ćeš biti uspešna. Budi zabrinuta oko toga da li radiš prave stvari, oko pravljenja dobrih izbora i zaštiti svoj rad. Na kraju, ako izgradiš dobro ime, to ime će samo po sebi biti valuta”.
Dženesis P-Oridž (Genesis P‑Orridge)
Dženesis P-Oridž govori o Barouzovom uticaju na Pandrogeni prijekat, delo P-Oridža i Lejdi Džejn, sa pokušajem da evoluiraju u novi pol kroz jedinstveno biće koje su nazivali Brejer P-Oridž.
U principu se radi o potpuno trećem biću, o novom stanju svesti. Barouz mi je o tome uvek govorio kao o kontrolnom kratkom spoju i Džejn i ja smo vrlo dugo posle pričali o tome. I zaključili smo da je DNK nešto na šta možete snimiti određene stvari – sredstvo kontrole. Možda je DNK zapravo parazit, dok smo mi sudovi koji stoje na raspolaganju.
Tom Veits (Tom Waits) na putu ka Kanzasu, druženje sa Barouzom
BIlo je veoma uzbudljivo. Imao sam utisak kao da je u pitanju književni samit. Barouoz nas je sve fotografisao na svom tremu. Odveo me je u garažu gde mi je pokazao svoje slike sačmarica. Pokazao mi je i baštu. U tri sata, kako smo se približavali času za koktel, je počeo da miluje svoj ručni sat. Bio je izuzetno učen i ozbiljan. Očigledno autoritet za širi spektar tema. Znao je dosta o insektima, zmijama i oružju.
Vil Self (Will Self)
Barouz je bio savršeno ovaploćenje anksioznosti kasnog 20-og veka upravo zbog toga što je bio zavisnik. Samoobmanjivajući, sujetan, narcisoidan, egocentričan, a opet radoznalo perceptivan o bolesti sveta. Bio je primoran, ali je i samostano ponudio svoju psihu na Petrijevoj šolji, u okviru koje su gajeni opsesivno kompulsivni virusi modernog društva.
Vilijam Gibson (William Gibson) o Barouzuvom uticaju tokom tinejdžerskih dana
Čak i tada sam bio u stanju osetiti da je on sposoban učiniti izanredne stvari sa rečima, i to je ono što me je teralo da nastavim da ga čitam. Mogao je uraditi neverovatne stvari sa enleskim jezikom koje nigde drugde nisam video.
Geri Indijana (Gary Indiana)
Barouzov rad teži da deloje na čoveka isto kao Roršahov test. On razdvaja kulturne konzervativce od avant-garde, socijalne reakcionare od libertarijanaca. Ili, da upotrebim jedno od Barouzovih omiljenih poređena, pripadnije Džonson porodice od Govana. Džonsonovci imaju stav “živi i pusti druge da žive” i mentalitet “gledaj svoja posla”. Govnari imaju nekontrolisanu potrebu da sude o svemu i svačemu i da budu u pravu po pitanju svega.
Turston Mur(Thurston Moore)
Kada sam ga prvi put upoznao, sećam se da smo ležali u dnevnoj sobi koja je puna magazina “Oružje i municija” i da jedino bio zainteresovan za razgovor o oružju i noževima. Nije baš tema koju ja preferiram, ali je bilo neverovatno družiti se sa njim.
Džon Voters(John Waters)
Bio je prva osoba koja je postala poznata po stvarima koje biste inače trebali da krijete.
Keti Eker(Kathy Acker)
Drugim rečima: Mi danas u SAD-u zapravo živimo u svetovima iz Barouzovih romana.
Džejms Balard (J.G. Ballard)
Iako društveni tabui mogu otkriti najdublje preokupacije, reakcija na jedan deo rada Vilijama Barouza, uključujući ione za i protiv, je pokušala da skrene pažnju sa prilično ozbiljnijeg pitanja koje se postavlja. Prvi mitograf od sredine 20-og veka, direktni naslednim Džejmsa Džojsa (James Joyce), objavljivan u Parizu, nezasluženo ozloglašen kao pornograf i apsolutno posvećen svetu – Barouz ipak dolazi do odreženih zaključaka po pitanju društva u celini, ali i pojmova naše stvarnosti, hijerarhije uma i čula koji podržavaju našu svest. To je ono što je po meni pod znakom pitanja.
Нема коментара:
Постави коментар