Hare Krishna

Харе Кришна

Из Википедије, слободне енциклопедије

Свами Прабхупада, оснивач Друштва за свесност Кришне

Међународно друштво за свесност Кришне (енгл. International Society for Krishna Consciousness, скраћено ISKCON), познато и као покрет Харе Кришна, једна је од неколико струја унутар ведске традиције познате као ваишнавизам ("обожавање Вишнуа") тачније Гаудија Ваишнавизам.^[1] Друштво је основао хиндус Свами Прабхупада 1966. године у Њујорку.^[2]
Њихово учење се заснива на списима Багавата-пурани и Багавад-гити, изворно старим преко 3000 година. ^[3]. По теологији Ваишнавизма, Кришна је свевишња божанска особа (вишњи Бог) и извор других божанских аватара, као што су Шри Рама, Шри Парашурама, Шри Нарасимха. Овај покрет спада у део ваишнавизма који верује да Кришна није аватар, него је извор свих аватара. Нема теолошке разлике у обожавању пленарних Вишнуових аватара, разлика је више у приступу и духовном искуству. Традиција најчешће наводи десет главних аватара, поменутих у Гаруда пурани.

Садржај

• 1 Историја и настанак
• 2 Веровање
• 3 Харе Кришна у Србији
• 4 Референце
• 5 Литература
• 6 Спољашње везе

Историја и настанак

Оснивач овог покрета је Свами Прабхупада, рођен као Абхај Чаран Де (1896—1977), који је 1966. године из Индије дошао у Америку. Студирао је енглески, философију и економију. Као 70-огодишњак стигао је у Америку где је основао Међународно друштво за свесност Кришне са циљем да прошири праксу бакти јоге на Западу.
У Њујорку је почео да се дружи са хипицима и да им проповеда вишнавизам. Говорио им је да треба да се одрекну свог дотадашњег начина живота, односно да се одрекну бесциљног лутања, дрогирања и разврата. Учио их је да треба да развијају свест о Кришни. Прабхупада је говорио да се то постиже једноставним и непрестаним певањем маха (велике) мантре:

Харе Кришна Харе Кришна

Кришна Кришна Харе Харе

Харе Рама Харе Рама

Рама Рама Харе Харе

Веровање

Храм Харе Кришне у Индији

Верници ове религије су вегетаријанци, верују у бесмртност душе, карму (делање) и реинкарнацију.^[4] Иницијацијом добијају духовна имена на санскриту, а они који се замонаше носе одећу боје шафрана и брију главе попут индијских светих људи и носе перчине (сикха). Храмови су им најчешће модернизоване верзије индијских.
Бракови су углавном унутар заједнице, јер је најскладније ако оба супружника имају иста веровања.^{[тражи се извор од 09. 2009.]}

Харе Кришна у Србији

Седиште Харе Кришна покрета у Београду је простор који се зове Центар Веда у улици Војводе Саватија. У њему не живи нико од припадника покрета, већ је место окупљања. Ту се одржавају духовни празници, предавања и певања духовних песама. Током деведесетих година прошлога века, у Београду је постојао „храм“ (преуређена кућа) на Карабурми. Данас су представници и следбеници Харе Кришна покрета у Србији углавном организовани као конгрегација, окупљају се у појединим градовима Србије да прославе верске празнике као и приликом гостовања духовних учитеља који повремено долазе и држе семинаре.

Референце

1. 
   

Gibson 2002, стр. 4.

Gibson 2002, стр. 6.

Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4.

4. Филозофија Харе Кришне, Приступљено 14. авг. 2014.

Литература

• Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4.
• Beck, Guy L. (Ed.) (2005). Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6415-1
• Lynne Gibson (2002). Modern World Religions: Hinduism – Pupil Book Core (Modern World Religions). Oxford (England): Heinemann Educational Publishers. ISBN 978-0-435-33619-6.
• Rochford, E. Burke (2007). Hare Krishna Transformed. pp. 249. ISBN 978-0-8147-7579-0
• Shinn, Larry (January 1994). „The Maturation of the Hare Krishnas in America”. ISKCON Communications Journal 2 (1)
• Satsvarupa, dasa Goswami (1984). Srila Prabhupada Nectar, Vol 2. Philadelphia: GN Press, Inc. ISBN 978-0-911233-23-0
• Rosen, Steven J. (1992). Vaisnavism: Contemporary Scholars Discuss the Gaudiya Tradition. New York: Folk Books. ISBN 978-0-9619763-6-1
• Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4
• Sharma, Arvind (1996). Hinduism for Our Times. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-563749-6
• Klostermaier, Klaus K. (2000). Hinduism: A Short History. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-213-3
•  

  Hare Krišna

  Hare Krišna је popularno ime za ISKCON, Međunarodno društvo za svjesnost Krišne ili Boga.
  U Hrvatskoj djeluje više od 20 godina. Od 2003. je registriran kao Vaišnavska vjerska zajednica u Republici Hrvatskoj. ISKCON je zapadni ogranak Gaudiya-Vaišnavizam, oblika Vaišnavizma utemeljenog prije 500 godina u Zapadnom Bengalu od Sri Caitanye, velikog reformatora hinduizma.
  Vaišnavizam je zasnovan na devocijskom obožavanju (bhakti) Krišne (na sanskritu "Sveprivlačan") ili Višnua (na sanskritu "Svešprožimajući"). Poziva se na neprekinuto učeničko nasljeđe koje vodi preko samospoznatih mudraca (rishija) sve do samog Krišne. Međutim samo učenje ISKCON-a se temelji na učenjima cijelog niza gurua čiji je posljednji izdanak bio Šrila Prabhupada. On je na zapad prenio učenje svoje škole Vaišnavizma koja predstavlja predano služenje Boga i razvijanje ljubavi prema Bogu. Njegovo naučavanje pronijelo se po cijelome svijetu i približilo vedske spise širokim masama. Vaišnavizam, koji je bio gurnut u drugi plan, ponovno je oživio u dvadesetom stoljeću.
  

  Sadržaj

  • 1 Povijest i nastanak
  • 2 Vjerovanje
  • 3 Maha Mantra
  • 4 Vidi još
  • 5 Vanjske poveznice

  Povijest i nastanak

  Osnivač ovog pokreta je Bhaktivedanta Swami Prabhupada, rođen kao Abhay Charan De (1896 – 1977), koji je 1965. iz Indije došao u Ameriku. Studirao je engleski, filozofiju i gospodarstvo. Kao šezdesetdevetogodišnjak je stigao u Ameriku, gdje je počeo propovijedati svjesnost Boga, Krišne.
  

  Vjerovanje

  U Vaišnavizmu se naglašavaju dvije stvari kao put do realiziranja Boga, mantra- meditacija (molitva) i predano služenje Boga. Meditacija ili molitva se bazira na indivdualnoj meditaciji uz pomoć drvene krunice (brojanice)i glasnom pjevanju svetih imena Krišne "Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare". Kao i u svim današnjim monoteističkim religijama velika važnost se predaje svetim imenima kao sredstvu povezivanja sa Bogom kroz molitvu.
  Ozbiljni slijedbenici Vaišnavizma su striktni vegetarijanci i vjeruje se da svaki životni oblik koji posjeduje svjesnost ima dušu i da je svjesnost sama po sebi simptom duše. Vjeruje se isto tako u reinkarnaciju i karmu. Sva vjerovanja i sljedbe dolaze iz drevnih vedskih spisa i tradicija nastalih iz njih. Vede imaju više divizija a tri najvažnija spisa za Gaudiya Vaišnave su Bhagavad-gītā, Śrīmad Bhāgavatam i Caitanya-caritamrita. Prva dva teksta su pisana sanskrtom koji je najstariji pisani jezik na svijetu a posljednji na jeziku Bengaliju koji je derivat sanskrita .
  Ukratko, Vaišnave vjeruju da postoji duhovna i materijalna realnost. Bog je kreator svega tako i duhovnog i materijalnog svijeta. On je po prirodi duhovan i to je i naša prava priroda, priroda duše. Trenutno se nalazimo pod utjecajem materijalne prirode (što nije naš prirodni položaj) i sugerira se da trebamo ponovo obnoviti kontakt sa Bogom i duhovnom prirodom kroz molitvu (meditaciju) i proces duhovnosti zvan predano služenje ukoliko želimo dostići puni potencijal duše a to je potpuna svjesnost Boga i naše izvorne prirode sačinjene od potpunog znanja, vječnosti i blaženstva.
  Sam Vaišnavizam je širi pojam i on također upućuje na termin zvan "sanatana dharma", što znači:sustav religije koji upučuje na vječnu prirodu živog bića, kao vječno sretnoga samo u svojstvu služenja Boga i ostalih živih bića.Vaišnava također može jednostavno značiti; netko tko je predan Bogu.Vaišnavizam je u učenim krugovima poznat kao nesektaški i sveobuhvatan. Stoga se svi koji štuju i predano služe Boga gledaju kao 'bhakte' bez obzira na zemljopisni položaj ili kojoj oni kulturi i vremenu pripadaju ili što propovjedaju. U tom smislu Vaišnavizam prepoznaje Isusa Krista ili Muhameda ili bilo koga tko je svojim životom i djelima pokazao predanost kao prorok. Zaključci proroka i spisa kao i tradicije se mogu razlikovati ali suština ostaje ista, predanost i povezivanje s Bogom, što je samo po sebi definicija Vaišnavizma. Iako se na zapadu Hare Krišna pokret uglavnom smatra sektom, njegovi korijeni sežu daleko u prošlost, odnosno najmanje 5ooo god.Sami Vaišnave tvrde da je taj oblik duhovnosti na zemlji zapravo prisutan od samog početka kreacije,koji se po njihovim spisima zbio na točno određeni datum prije milijune godina. Vjeruje se da je sada u tijeku najmračnije od 4 doba koja se ciklički izmjenjuju zvano "Kali yuga" (doba svađe i licemjerstva)i kako će se unutar tog doba ponovno pojaviti efekti "Satya yuge", prvog doba, doba istine. I kako će ponovno globalno oživljavanje i primjena znanja Veda uvelike pridonijeti tome.
  

  Maha Mantra

  Hare Krišna Hare Krišna
  Krišna Krišna Hare Hare
  Hare Rama Hare Rama
  Rama Rama Hare Hare
  Transcendentalna vibracija pjevanja Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare najuzvišenija je metoda ponovnog oživljavanja naše transcendentalne svjesnosti. Kao žive duhovne duše, svi smo izvorno bića svjesna Krišne (Boga), ali druženjem s materijom od pamtivijeka naša se svjesnost izobličuje materijalnim ozračjem. Materijalno ozračje u kojem sada živimo opisuje se kao maya ili iluzija. Maya znači “ono što nije”. A što ta iluzija jest? Iluzija je naš pokušaj gospodarenja materijalnom prirodom, dok u stvarnosti nama vladaju njezini strogi zakoni. Kada sluga pokušava oponašati svemoćnoga gospodara, za njega se kaže da živi u iluziji. Pokušavamo iskorištavati blaga materijalne prirode, no u zbilji postajemo sve više i više zapleteni u njezinu složenost. Iako velikim naporima nastojimo nadići prirodu, postajemo sve više o njoj ovisni. Ova iluzorna borba protiv materijalne prirode može se okončati ponovnim oživljavanjem naše vječne svjesnosti Krišne. Hare Krišna Hare Krišna Krišna Hare Hare Hare Rama Hare Rama Rama Rama Hare Hare transcendentalni je proces ponovnog oživljavanja te izvorne, čiste svjesnosti. Pjevanjem tog transcendentalnog zvuka, možemo odstraniti sve nepoželjno iz naših srca. Temeljno načelo svih tih nepovoljnosti jest pogrešna svjesnost“da sam ja gospodar svega onoga što vidim”.
  Objašnjenje: A.C. Bhaktivedanta Swami.