IN MEMORIAM: MILAN OKLOPDŽIĆ (1948-2007)
Goran Marković
/ 11.09.2007. u 17:54- KOMENTARI: 41
- ČITANOST: 19807
- /
- PREPORUKE: 1281
- /
Pre izvesnog vremena umro je pisac Milan Oklopdžić. Bio mi je prijatelj ali na jedan sasvim bizaran način: nikada se nismo videli, samo smo se dopisivali preko Interneta. Imam čitavu kolekciju njegovih pisama, međutim, nisam siguran da bi Mika Oklop voleo da ona budu javno objavljena. Stoga, prilažem nekoliko fragmenata iz naše prepiske koje nije on potpisao ali mogu poslužiti kao neka vrsta nekrologa tom izuzetnom čoveku.
25.6.2005.
Subject: Horseless
Čitajući «Horseless» palo mi je na pamet: kako taj čovek koji je napisao ovo može da živi u Americi? Na prvi pogled može izgledati da je autor opsednut tom zemljom, da je prosto obožava, ali čim zagrebeš malo ispod površine shvataš kako je njegova celokupna poetika zasnovana na nečem jako, jako lokalnom i od Amerike veoma udaljenom. Šta više, mislim da je «Horseless» neprevodiv ne samo na engleski, već na bilo koji jezik osim beogradskog (zapravo, čuburskog).
Ostaje, naravno, mogućnost da je pisac, po dolasku u tu prekomorsku zemlju, promenio iz osnova svoja shvatanja, stil pisanja i da se okrenuo temama koje sa Čuburom nemaju baš mnogo veze. Ali, ja u takvu promenu ne verujem. O čemu li, dakle, Milan Oklopdžić misli, šta sanja u Kaliforniji? To ostaje pitanje na koje, verovatno, ni sam M.O. nema eksplicitni odgovor.
A pro pos... Preksinoć sam bio na Čuburi. Tvoj alter ego, oličen u mojoj bivšoj devojci, nekadašnjem izuzetnom dizajeneru koja živi sama u potkrovlju jedne od onih naherenih kuća u Cerskoj ulici. Kako već dugo nema posla, preživljava jako teško: hrani se slanim keksom i jabukama.
Ona se, kao svi vi Čuburci, ne žali ni na šta. Živi ponosno svoj užasni samotnički život. Ipak, cela kuća, svi zidovi, vrata, predmeti, sve je oslikano fenomenalnim ornamentima. Oni nisu za izlaganje, samim tim što predstavljaju deo njenog doma i ne mogu se preneti na neko drugo mesto, ali i zbog činjenice što ona to ne želi nikome da pokaže. Nešto tako treba ipak videti. U njih su utisnuti sav užas i sva lepota samotništva. I baš zbog toga što su apstraktne i savršene, svako ko posmatra te čudne kombinacije u njima može prepoznati sebe.
Kada sam izašao napolje, Čubura je odisala svojim čarobnim propadanjem. Iako su ti i tamo već počele da niču nakazne novogradnje koje finansiraju novokomponovani bogataši, još uvek je bilo baba koje su sedele na šamlicama ispred svojih trošnih domova i frajera koji su pikali fudbal po sokacima kroz koje retko prolaze automobili. Iz dvorišta su dopirali glasovi lokalnih opajdara i lavež džukaca a iz podruma se širio miris memle koja je, privučena iznenadnom toplotom, izašla u letnju šetnju. Uživao sam i za tebe.
18.9.2005.
Subject: CA BLUES
Hahahahha. Pa stvarno, ne mogu da vjerujem!!!
A što se tiče tog 'šta ima još?' - sačekajte da dođem sebi pa Vam sve lijepo opričam. Može?
....
Evo, došla sam sebi.
A sad zamislite nekog pisca koji je Vama bio kultni. Ne mora on biti ni najbolji, ni neko čije ste sve knjige pročitali...I zamislite da Vam se javi mailom. :))))))))))
Evo me poput kakve šiparice koja je susrela idola čije je postere lijepila po sobi. :)
Elem, šta ima?
Ima svega, ne znam od čega da počnem pa ću Vam reći ono osnovno. U biti, mogla bih to reći jednom rečenicom, možda bi Vam to bilo draže.
Mika, Oklop Mika, hvala Vam što ste našu adolescenciju učinili pametnijom i duhovitijom. Hvala Vam što ste nam dali toliko snova i neke lude nade i vjere u naš način razmišljanja koji je knjiga samo 'podebljala'.
Generacija klinceza 1975-1976, Bugojno, Bosna
A sad ona duža varijanta.
Bosna, Bugojno, 1991
U društvu se pojavila knjiga roze korica.
I kako to obično biva, išla iz ruke u ruku.
Otimali smo se za nju jer, oni što su je pročitali prvi, su već počeli da ubacuju rečenice tipa:
"Ja ne radim nigdje: suvise sam lak za težak posao, suvise sam težak za lak posao i suvise sam sexy za noćni posao."
Koliko god rečenica sama po sebi, van konteksta, zvučala odlično, svi smo živo žudili da otkrijemo iz kojeg konteksta, koje atmosfere i kojeg ludila je izvađen taj biser.
A onda smo se jednostavno prepoznali...
Da Vas sad ne bih zamarala detaljima o našem entuzijazmu, jer vjerujem da ste se toga dovoljno naslušali, samo ću dodati da je to, jedno jedino izdanje kojim smo raspolagali, svasta proživjelo. Jednom je čak letilo sa 8. sprata jer se jedan od tata strašno naljutio (od tog momenta smo ga prozvali Komandosom)
Knjiga je išla po raznim izbjeglištvima i zemljama i danas, koliko znam, se nalazi u Torontu.
Eto toliko o CA Blues-u.
Šta ima kod Vas? :)
Jeste li još uvijek u CA?
Jel' predajete još uvijek?
(Ovo zvuči kao :"Kako žena, kako djeca?")
Možda glupo pitanje, ali, da li ste ostali u kontaktu sa nekim od likova iz knjige?
Inače, juče smo Vas spominjali na bosanskim blogovima. Imate pozdrav od ljudi koje ne poznajem ali ste nas spojili Vi i Bukovski, nakon što sam ja postavila neke vaše odlomke na svoj blog. :)
Želim Vam ugodan dan!
PS. Ja bih voljela da mi odgovorite sa par riječi pa da mogu izvijestiti svoju ekipu zabava i šala i reći im: "Pozdravlja vas nas drug Oklop, Mika Oklop!"
PPS. Izvinjavam se ako mi je ton slobodniji, ali ne mogu Vas zamisliti drugačijeg nego kakvi ste bili kad ste pisali knjigu, pa samim tim ne mogu već 'drugarski'.
Amina
19.9.2005.
Re: Subject: CA BLUES
Dragi Miko,
Pismo koje si mi prosledio je, naravno, jedan od razloga zašto ujutru ustaješ i pereš zube, umesto da sebi prosviraš mozak. Ako si pisac, onda je još bolje: nema granica, čak ni jezičke barijere (sećaš se, pogrešno sam pretpostavljao da ona u tvom slučaju smeta). Ne, čoveče, neka mlada Bosanka ti piše kako čitave nove generacije otkrivaju svet uz tvoju pomoć. Ima li čega važnijeg? Ili ovako: ako nešto za čovečiji život ima bilo kakvog smisla nije li to upravo dokument koji je stigao u tvoj računar?
S druge strane, samo pismo je veoma lepo i plemenito. Ono sadrži pristojni minimum podataka o pošiljaocu koji očigledno nije bilo ko. Ne samo da ta devojka ima dobar ukus nego je i dovoljno skromna da svoj gest ne smatra značajnim.
Na kraju, ti ove reči zaslužuješ. Objektivno. Ti si značajan pisac sa značajnom sudbinom. Retko kada se stekne mešavina talenta i hrabrosti. Znam mnogo darovitih ljudi koje su prave uštve i mnogo plemenitih duša bez talenta. Ti si, međutim, ona najbolja kombinacija.
Goran
MILAN OKLOPDŽIĆ (Mika Oklop) rođen je 1948. na Čuburi, u Beogradu. Diplomirao je na FDU, a zatim otišao u Ameriku gde je magistrirao na Kalifornijskom univerzitetu.
U srpsku književnost Milan Oklopdžić ušao je na velika vrata 1981. godine romanom Ca. Blues, koji je među čitaocima ubrzo dobio epitet kultnog ostvarenja o čemu govori podatak da je u tadašnjoj Jugoslaviji prodat u neverovatnih sto hiljada primeraka! Posle Ca. Blues-a, slede romani Video, Metro i Horseless.
Milan Oklopdžić je i autor sedam pozorišnih predstava i dvadesetak radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je i radio u San Francisku, u Kaliforniji, gde je i umro 1. jula 2007. godine.
Milan Oklopdžić
U srpsku književnost Milan Oklopdžić ušao je na velika vrata 1981. godine romanom Ca. Blues, koji je među čitaocima ubrzo dobio epitet kultnog ostvarenja o čemu govori podatak da je u tadašnjoj Jugoslaviji prodat u neverovatnih sto hiljada primeraka! Posle Ca. Blues-a, slede romani Video, Metro i Horseless.
Milan Oklopdžić je i autor sedam pozorišnih predstava i dvadesetak radio i TV drama. Poslednje dve decenije živeo je i radio u San Francisku, u Kaliforniji, gde je i umro 1. jula 2007. godine.
