петак, 24. јун 2016.

Jean-Luc Godard

Jean-Luc Godard (ParizFrancuska; 3.12. 1930., -) francuski je filmski redatelj i scenarist, poznat po raznim inovativnim filmskim rješenjima i art filmovima u kojima izlaže svoje marksističke stavove i kritiku buržoazije, kao i žestoko odbacivanje standardaHollywooda. Značajan je pripadnik francuskog novog vala. U izdanju časopisa Sight & Sound iz 2002., uvršten je među 10 najboljih redatelja kinematografije.[1]
2011. nagrađen je počasnim Oscarom za životno djelo, ali je odbio pojaviti se ili prihvatiti nagradu. Za film Adieu au langage dobio je 2014. nagradu žirija na filmskom festivalu u Cannesu. 1994. dobio je i počasno priznanje Nagradu Udruženja njujorških filmskih kritičara.

Filmografija[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Mali vojnik (Le Petit soldat, 1960.)
  • Do posljednjeg daha (À bout de souffle, 1960.)
  • Živjeti svoj život (Vivre sa vie, 1962.)
  • Karabinjeri (Carabiniers, 1963.)
  • Udana žena (Une femme mariée, 1964.)
  • Ludi Pierrot (Pierrot le fou, 1965.)
  • Muški rod, ženski rod (Masculine-Feminine, 1966.)
  • Dvije ili tri stvari koje znam o njoj (Deux ou trois choses que je sais d'elle, 1966.)
  • Vikend (Week-end, 1967.)
  • Kineskinja (La Chinoise, 1967.)
  • Žena je žena (Une femme est une femme, 1961.)
  • Neobična banda (Bande a part, 1964.)
  • Alphaville (Alphaville, une étrange aventure de Lemmy Caution, 1965.)
  • Made in USA (1966.)
  • Prezir (Le Mepris, 1963.)
  • Vedro znanje (Le gai savoir, 1969.)
  • Spašavaj se tko može, život (Sauve qui peut, la vie, 1979)
  • Strast (Passion, 1981.)
  • Ime: Carmen (Prenom Carmen, 1983.)
  • Zdravo, Marijo (Je vous salue, Marie, 1983.)
  • Detektiv (Detective, 1985.)
  • 'Novi val (Nouvelle vague, 1990.)
  • Njemačka godine 90 devet nula (Allemagne 90 neuf zero, 1990.)
  • Zauvijek Mozart (For ever Mozart, 1996.)
  • Pohvala ljubavi (Eloge de l'amour, 2000.)
  • Film socijalizam (Film Socialisme, 2010.)
  • Жан-Лик Годар

    Из Википедије, слободне енциклопедије
    Жан-Лик Годар
    Jean-Luc Godard at Berkeley, 1968 (2).jpg
    Фотографија из 1968.
    Пуно имеЖан-Лик Годар
    Датум рођења3. децембар 1930.(85 год.)
    Место рођењаПариз
    Француска
    СупружникАна Карина (1961—1967)
    Ен Вјаземски (1967—1979)
    Активни период1950 -
    Занимањережисерсценариста,продуцентглумац,сниматељ
    ПотписJean Luc Godard Signature.svg
    IMDb веза
    Жан-Лик Годар (франц. Jean-Luc Godard3. децембра 1930.) је француско-швајцарски филмски режисерсценариста и филмски критичар. Један од зачетника и најзначајних представника Француског Новог таласа и једна од најутицајнијих личности данашњег светског филма. Милитантни интелектуалац, идеолошки опредељени уметник, својим филмовима често супротстављен холивудским конвенцијама. Као и његови савременици Новог таласа, Годар је критиковао редовну "традицију квалитета" Француске кинематографије, више наглашавајући вештину у иновацијама и преферирајући велика дела из прошлости за експериментисање. Да оспоре ову традицију, он и истомишљени критичари су почели да праве своје филмове. Многи од Годарових филмова оспоравају конвенције традиционалног Холивудакао додатак француске кинематографије. Он се често сматра најрадикалнијим француским режисером из 1960-их и 1970-их. Неколико његових филмова изражавају своје политичке ставове. Његови филмови изражавају своје знање историје филма преко својих референци на старијим филмовима. Поред тога, Годарови филмови често наводе егзистенцијализам, као што је и сам страствени читалац егзистенцијалне и марксистичке филозофије. Његов радикални приступ у филмским конвенцијама, политици и филозофији, чине га утицајним филмским ствараоцем у свету седме уметности.
    Годарови филмови су инспирисали различите редитеље као што суМартин СкорсезеКвентин ТарантиноСтивен Содерберг, Д. А. Пенбејкер, Роберт АлтманЏим ЏармушВонг Кар-ВаиВим Вендерс,Бернардо Бертолучи и Пјер Паоло Пазолини.[1]

    Детињство и младост[уреди]

    Годар је рођен 3. децембра 1930. године у Паризу у добростојећој породици швајцарског психијатра Пола Годара и Францускиње Одиле Моно, ћерке банкара. Годар је похађао добре школе у Швајцарској, а 1949. године уписао се на студије антропологије на Сорбони, али наставу никада није похађао. Убрзо се прикључио групи младих филмских критичара у кино-клубу који су покренули Нови талас. За Годара и читаву генерацију којој припадају иФрансоа ТрифоКлод Шаброл, Жак Ривет и други, филм је био једна од најзначајнијих појава у уметности, филм је био све, око филма се све окретало. Тако и Годар, више него на факултету, време проводи у Кинотеци и у кино-клубу у Латинском кварту, а почетком педесетих, са овом групом младих љубитеља филма и редитеља, покреће часопис "Филмска газета", а у њему пише критике и краће текстове под псеудонимом Ханс Лукас. Тих година повремено и глуми, у филмовима својих колега, а неке и финансијски помаже. Већ 1952. почиње да пише и критике за касније чувени филмски часопис "Каје ди синема", у коме се истиче својим критикама о холивудскимредитељима.

    Рано снимање филмова[уреди]

    Пошто је напустио Париз у јесен 1952, Годар се вратио у Швајцарску и отишао да живи са мајком у Лозани. Спријатељивши се са љубавником своје мајке Жан-Пјер Лобшером, који је био радник на брани, обезбедио је себи посао грађевинског радника. Видео је могућност прављења документарног филма о брани, а када је његов иницијални уговор био завршен, да био продужио своје место на брани, преселио се на место телефонског оператера у централи. Док је био на дужности у априлу 1954. Жан-Пјер му је јавио да је његова мајка погинула у несрећи са скутером. Захваљујући швајцарским пријатељима који су му позајмили 35мм филмску камеру, он се нашао у могућности за снимање филма. Тада прави свој први кратки филм под називом "Операција бетон", који је послужио за пропагандне сврхе компанији која администрира браном.
    Како је наставио да ради за "Каје ди синема", снимио је Une femme coquette (1955), кратки 10-минутни филм и ујануару 1956. се вратио у Париз. План за филм на основу "Изборних афинитета" од Гетеа се показао превише амбициозан и није спроведен.

    Филмографија[уреди]

Нема коментара:

Постави коментар