Tantra i veštičarenje ,okultno i metafizičko....od autora Tao Zoststrijana(Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Gnosticizam)

Pokretanje kundalini nema veze sa seksom i seksualnim činom, to je dezinformacija koja je na zapadu uglavnom popularisana u knjigama Roberta Svobode. Ako vam se neko u regionu predstavi kao tantrički učitelj i priča vam o duhovnosti i seksu, uz pominjanje kundalini, budite sigurno da najverovatnije pokušava da vas prevari. Seks je sasvim u redu i pametno je i zdravo ga imati onda kada to želite i koliko to želite, ali za to vam nije potrebno da ga iko umotava u pakovanje navodne duhovnosti. Ne treba vam izgovor za seks, jednostavno ga imajte sa onim sa kim želite i ko vas privlači, a ne sa nekim ko vam se lažno prodaje kao tantrički učitelj. U tantričkim spisima nema potvrde za tvrdnju da seksualni odnos pokreće kundalini. Kundalini se aktivira i održava mantrom, a seksualni čin je deo izvesne pudje i nekih drugih rituala i za razliku od šaivističkih Siddhanti koji su koncentrisani na obožavanje Bhairave kao vrhunskog božanstva, kaula tantrici se fokusiraju na privatne rituale koji se odvijaju na skrovitim mestima (pećine, groblja, napušteni manastiri i slično…) gde nude na ponudu meso, vino i produkte seksualnog čina (kundagolaka) joginima i Boginji Bhairavi i njenom partneru Bhairavi.

Obožavanje vagine tokom Joni Pudje, Yogini hram u državi Madhya Pradesh, Indija

Postoje priče da muškarac seme zadržava tokom tantričkog čina, to je kod nas popularisano naročito na osnovu knjiga nekih taoističkih učitelja, ali o kineskim sistemima ne znam ništa tako da to i ne mogu da komentarišem. Kaula tantra podrazumeva da muškarac izbacuje seme budući da je kundagolaka mešavina muškog semena i ženskih seksualnih sekreta koji se luče tokom odnosa. Neki od ovih sekreta su poznati nauci, a neke još nije evidentirala i klasifikovala budući da se van ritualnog seksa oni i ne luče. Ovi sekreti se skupljaju, tradicionalno u posudu koja se zove argha patra.Primeri ovih posuda, iz 19. veka, prikazani su na slikama ispod.

 

Argha patra je u obliku joni, da se primetiti da ona predstavlja u stvari donji deo joni linge iz kojeg izlazi lingam. Tokom ritualnog seksa žena biva zaposednuta i izlučevine koje luči, koje se zovu kale, zapravo luči u stanju dok joj je svest preuzelo to natprirodno biće koje je zaposeda i to su onda seksualni fluidi koji sadrže magijsku moć. Takva ponuda Boginji se zatim ritualno konzumira i donosi moći tantričkom paru, ili se koristi za magijski rezultat koj ise želi postići ili za neki drugi rad. U tom smislu ritualni seks nije direktno nešto što aktivira kundalini, ali može na posredni način da utiče na to preko svog produkta, kundagolake.

16 takvih seksualnih sekreta ima veze sa fazama meseca. Sunce i mesec uzrokuju faze meseca i takvih faza ima 16: 1.Amrita 2.Manada 3.Poosha 4.Tusthi 5.Pusthi 6.Rati 7.Dhruti 8.Sasichini 9.Chandrika 10.Kanta 11.Jyostna 12.Shree 13.Preeti 14.Angada 15.Poorna and 16.Poornamruta

Lalita

Ovim kalama vlada 16 Nitya Boginja koje se zovu Shodasa Nitye:

1.Maha Tripura Sundari 2.Kameswari 3.Bhagamalini 4.Nityaklinna 5.Bherunda 6.Vanhivasini 7.Maha Vajreswari 8.Shivadooti (Roudri) 9.Twarita 10.Kulasundari 11.Nitya 12.Neelapataka 13.Vijaya 14.Sarvamangala 15.Jwalamalini 16.Chidroopa (Chitra) Od ovih 16 kala 15 je vidljivo ljudima, dok je jedna od njih, koja predstavlja samu Maha Tripura Sundari, za ljude nevidljiva. Mantra tradicije kako je javno poznata je mantra sa 15 slogova, ali u tradiciji se prenosi puna mantra, koja sadrži 16 slogova i sve kale u samoj sebi. Mantra je u stvari zvučni oblik tela Boginje. Dalja razrada ove teme ide preko Titija koje poznaje djotiš. Po nekim informacijama od jeseni na teritoriji Srbije, Hrvatske i Slovenije kreće četvorogodišnja obuka djotiša u okviru autentične indijske parampare, tako da će se tamo moći mnogo više Titijima moži naučiti, a za sada samo recimo da su Titiji dnevni i noćni i ta podela je bitna za vreme kad se eliksiri skupljaju, odnosno koriste. Zapravo, na jednom nivou misterija Nytia je u stvari misterija Kalačakre. Trougao devi sadrži svih 16 kala. Nekoliko drevnih tantričkih tekstova jasno navode da se 15 Nitya obožavaju u tom unutrašnjem trouglu Šri Čakre, sa 16. Nytiom kao Maha Tripura Sundari koja se mora obožavati u centru kao bindu. Neke od mantri za Nitya Devi su: 1. Kameshvari: Aim Hrim Shrim Am Aim Sa Ka La Hrim Nityaklinne Madadrave Sauh Am Kameshvari Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah. 2. Bhagamalini: Aim Hrim Shrim Am Aim Bhagabuge Bhagini Bhagodari Bhagamale Bhagavahe Bhagaguhye Bhagayoni Bhaganipatini Sarvabhagavashankari Bhagarupe Nityaklinne Bhagasvarupe Sarvani Bhagani Me Hyanaya Varade Rete Surete Bhagaklinne Klinnadrave Kledaya Dravaya Amoghe Bhagavicce Kshubha Kshobhaya Sarvasatvan Bhagodari Aim Blum Jem Blum Bhem Blum Mom Blum Hem Blum Hem Klinne Sarvani Bhagani Me Vashamanaya Strim Hara Blem Hrim Am Bhagamalini Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah. 3. Nityaklinna: Aim Hrim Shrim Nityaklinne Madadrave Svaha im Nityaklinna Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah 4. Bherunda: Aim Hrim Shrim Im Om Krom Bhrom Kraum Jhmraum Cchraum Jraum Svaha Im Bherunda Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah 5. Vahnivasini: Om Hrim Vahnivasiniyai Namah 6. Mahavajrswari: Um Hrim Klinne Aim Krom Nityamadadrave Hrim Um Mahavajreshvari Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah 7. Shivaduti: Aim Hrim Shrim Shivadutyai Namah Shivadutinitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah 8. Tvarita: Om Hrim Hum Khe Ca Che Ksah Strim Hum Kse Hrim Phat 9. Kulasundari: Aim Hrim Shrim Aim Klim Sauh Kulasundari Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah 10. Nityamba: Ha Sa Ka La Ra Daim Ha Sa Ka La Ra Dim Ha Sa Ka La Ra Dauh Nitya Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah 11. Nilapataka: Aim Hrim Shrim Phrem Strum Krom Am Klim Aim Blum Nityamadadrave Hum Phrem Hrim Em Nilapataka Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah 12. Vijaya: Aim Hrim Shrim Bha Ma Ra Ya Aum Aim Vijaya Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah. 13. Sarvamangala: Aim Hrim Shrim Svaum Om Sarvamangala Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah 14. Jwalamalini: Om namo bhagavati Jvalamalini devadevi sarvabhutasamharakarike jatavedasi jvalanti jvala jvala prajvala prajvala Hrim Hrim Hum Ram Ram Ram Ram Ram Ram Ram Jvalamalini Hum Phat Svaha 15. Chitra: Aim Hrim Shrim Ckaum Am Chitra Nitya Shri Padukam Pujayami Tarpayami Namah

Tantra, originalnost i kršenje tabua

16недељаNov 2014

Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Tantra,Thelema, Uncategorized, veštice, Zapadna tradicija,Čakre

≈ 1 коментар

5 Votes

Michael Paul Bertiaux sa masonskom keceljom 32. stepena i mačem, slika je iz 1971. godine

Pre nekog vremena dragi prijatelji su mi poslali tekst Kali pudje koju su izveli u Zagrebu. U pitanju je grupa koja je prilično eklektična i radi dosta sa nečim što bismo mogli da nazovem ezoterični vudu, tako da mi je ovaj njihov izlet u tantru delovao kao veoma zanimljiv projekt.

Pomenuti ezoterični vudu je na liniji radova čikaškog okultiste Michael Bertiauxa i zasnovan je na uspostavljanju odnosa sa duhovima, a u instaliranju tih duhova u odredjene delove tela nadjena je veza sa tantrom. Primarni izvor inspiracije za ovaj rad bila je knjiga Cave of the Numinous (Craig Williams. Therion Publishing). Autor je u proteklih 25 godina učenik David Frawley-a (Pandit Vamadeva Shastri) koji je jedan od pouzdanijih zapadnih izvora o jogi i tantri koji zajedno sa svojom životnom saputnicom, Shambhavi Lorain Chopra, putuje svetom i podučava jogu i tantru. Oboje su veoma interesantni i zavredjuju pažnju.

David Frawley, Shambhavi i Peter Manchard, učenik Harish Johari-ja i autor knjige The Yoga of the Nine Emotions: The Tantric Practice of Rasa Sadhana

Dakle Craig Williams ima jako uporište u tradiciji i smatra se pouzdanim autorom, a

Oltar sa Kali pudje izvedene u Zagrebu (photo Oceana)

njegova knjiga jednom od retkih na zapadu koja autentično predstavlja VamaMarg tantrički sistem i po rečima aktera ovog rituala u velikoj meri je uticala na pravljenje zaštita tokom ovog obreda.

Sasvim je očigledno da ova pudja nije tradicionalno uradjena pudja u okviru neke indijske parampare. Da li se preko Bertiaux-a prenosi neka parampara pitanje je, postoje ljudi koji su posetivši ga u Čikagu bili dobili od njega i neke tantričko-šaivističke inicijacije, ili su bar tako tvrdili, a sam Gede kult koji je u osnovi njegove organizacije LCN u velikoj meri po rečima nekih drugih ljudi bi mogao da se na jedan unutrašnji metafizički način poredi sa kultom Šive.

Ali sa Bertiaux-om je sve uvek misterija tako da ne znamo da li tu postoji neko realno prenošenje tradicije, ili je to nešto što je njegova vlastita invencija. Ono što znamo, bez nekih daljih detalja, jeste to da je on 1980. izvodio neki oblik Kali rituala sa grupom po nazivu Giordanistijoš 1980. godine. 

Kali rituali, Michael Bertiaux i Giordianisti (slika je objavljena u knjiziHecate’s Fountain Kenneth Grant-a)

O Giordianistima jedino što znam jeste to da je to bila ženska grupa koja je radila prilično teatarski koncipirane rituale u Americi, verovatno nalik na Crowley-eve takozvane Eleuzijske rituale, te da su tom prilikom zamolili Bertiaux-a da radi sa njima. Tako da bi svaku priču o tome za sad izbegao i posvetio se tome šta je tantra u stvari. No pre toga samo moram napomenuti da je sve što napišem kao stav o nečemu, a što nije napomenuto da se pozivam na neko zvanično saopštenje, isključivo moje lično mišljenje. Budući da imam dikšu u tri tantričke linije, AdiNath, severna i zapadna kaula, tako da bi govoriti u bilo čije ime, budući da o svim pitanjima ni medju te tri linije ne postoji uvek saglasnost, ne bi bilo puno smisleno.
Smatra se da samo ime „tantra“ potiče od  korena tan koji ima  značenje “rasprostrti, nastaviti, umnožavati”, ako i od reči tatri značenja objasniti.  Za sad možemo da prihvatimo da je tantra preostalo ekstatično pre-vedsko obožavanje kulta Velike Majke. Za razliku od hinduizma tantra se više zasniva na tekstovima koji su poznati kao Agame.    U Severnoj Indiji najstariji oblik šaivizma bila je Pašupata. Ova škola tantrizma imala je obimnu literaturu  zvanu Agame, koja je delom ostala sačuvana u starim severnoindijskim rukopisima iz VIII i IX veka i čije se poreklo datira u vreme izmedju IV i VI veka. Po jednoj tradiciji bilo je osamnaest Agama, a po drugoj  dvadeset i osam.

18 Agama koje se još nazivaju i Šiva Tantre su:

1.    Vijaya
2.    Nisvasa
3.    Svayambhuva
4.    Vatula
5.    Virabhaadra
6.    Raurava
7.    Makuta
8.    Viresa
9.    Candrahasa
10.    Jnana
11.    Mukhabimba
12.    Prodgita
13.    Lalita
14.    Siddha
15.    Santana
16.    Sarvodgita
17.    Kirana
18.    Paramesvara

Nisvasa, Kirana i Paramesvare se još čuvaju u Nepalu u rukopisima iz VIII veka. Kopija Paramesvare nalazi se u Cambridge kolekciji i taj rukopis je datiran na 859. godinu.

Sama Nišvasa tantra pominje osamnaest Agama koje čine Šiva-šastru za koju se kaže da ju je preneo lično Rudra. Pored njih pominje još deset Šiva tantri koje je preneo Sadašiva.

1.    Kamkika
2.    Yogada
3.    Divya
4.    Karana ( Kirana?)
5.    Ajita
6.    Dipta
7.    Suksma
8.    Sahasra
9.    Asta (?)
10.    Amusbheda

Šiva tantre i vedski rituali imaju dosta zajedničkog, osim što umesto žrtvenog oltara oni kao način obošavanja Šive  opisuju podizanje Šivinog Hrama.

Sledeći period u razvoju tantričkih tekstova označili su tekstovi pod nazivom Yamale. Postoji osam osnovnih Yamala:

1.    Rudra
2.    kanda ( skanda)
3.    Brahma
4.    Visnu
5.    Yama
6.    Vayu
7.    Kuvera
8.    Indra

Brama Yamala je sačuvana u Nepalu u tekstu iz XI veka i navodi osam Yamala koje su izdiktirali osam Bairava. Za razliku od Agama, koje su predstavljale Rudra tradiciju, Yamale su bile predstavnik Bairava tradicije za koje se smatra da su bili duhovni učitelji koji su postigli potpuno duhovno postignuće i postali skoro jednaki sa Šivom. Yamala grupi pripadaju i Pingalamata i D’ayadrata kao dopune Brama Yamali i pretpostavlja se da se ova grana tantričke literature razvila izmedju VI i IX veka. Ono što je novo Yamala donela jeste uvodjenje novih kultova raznih Božanstava i samim tim dobro razradjen tantrički panteon. Brama Yamala je donela još nešto, a to je podela tantre na tri struje: dakšina, vama i madyama. One predstavljaju tri Šivine Šakti, a povezane su i sa tri gune (satva, radjas i tamas). Dakšinu karakteriše satva i ona je čista (suddha); vamu  karakteriše radjas i ona nije “izmešana” (vimifra), a madyamu karakteriše tamas i ona je nečista (asuddha). Dakšina je izašao sa desne strane Šivinih usta i deli se u skladu sa četiri oblika sadane (pithas) koji su vidya, mantra, mudra i mandala. Osam Bairava koji su preneli osam Yamala pripadaju vidyapithi, kao i sledeće Tantre: Yogintjala, Yoginthrdaya, Mantramalini, Aghoresi, Aghoresvari, Kridiaghoresvari, Lakinikalpa, Marici, Mahamarici i Ugravidyagana. Mudrapitha i mantrapitha se kao tantre prilično prepliću i bliske su jedna drugoj. Madhyama izlazi iz gornjeg dela Šivinih usta i njoj pripadaju Vijaya, Nisvasa, Svayambhuva, Vatula, Virabhadra, Raurava, Makuta i Viresa tantra. Više tantre su Candrajnana, Bimba, Prodgita, Lalita, Siddha, Santana, Sarvodgita, Kirana i Paramešvara. Brama Yamala ne navodi koje su to vama tantre.

Moderna zapadna praktičarka tantre u tantričkom Kamakhya hramu u Indiji

Pingalamata i Džayadrata dalje dele tantru na mnoge podvrste i navodi kultove mnogih Božanstava, uglavnom varijacija Šakti i to je još jedna novina koju je Yamala period doneo. Naime, tantra je dobila jak Šakti karakter.
Tantra je iz Indije stigla na Tibet verovatno u VII veku. Budizam je uzeo dobar deo njenog ezoteričnog sistema ali je koristio drugačije simbole da bi ga objasnio i primenio. Tako je, recimo, ono što je u Indiji bila Šakti, na Tibetu postala Pradjna, dok je muški princip bio prepoznat kao Vadjra.
Na Tibetu su u to vreme preovladavale tri sekte: Vadjrayana, Sahajayana, i Kalačakrayana i tokom X i XI veka došlo je do njihovog mešanja sa bramanskim sektama iz Indije što je dovelo do novih oblika ezotericizma i u Indiji se javlja Samoha tantra koja se uopšteno deli na nove pite (oblike sadane kako smo ranije videli) i po prvi put se bavi različitim tradicijama i mantrama Kalikamata. Tantra se zatim deli geografski na tantre četiri područja, a daje se podela i po braminskim sektama. Samoha tantra je svoj konačni oblik zaokružila negde do XIV veka  i očigledno je već predstavljala tantru koja je potpuno poprimila šaktistčki karakter i asimilovala nebrojene i najrazličitije lokalne kultove.

Shree Narayan Kaka Maharaj

I to je ono što možemo da kažemo da je od strane nekih naučnika zvanično priznato kao istorija. Postoji puno legendi i fantazija i u samoj Indiji što pravi puno zbrke i medju samim Guruima. Sve kaule, a o njima sam pisao u ranijim tekstovima na blogu vode poreklo iz istog izvora. Postoje vaišnavske i datatrejične verzije nekih od kaula, ali kada pišem o kauli pišem ili o severnoj, o kojoj sam već pisao, ili o zapadnoj koja je došla preko Sri Lokanath Tirth Maharaja u nakon njega preko Sri Narayana Kaka Maharaja, Gurua mog Gurua.

Dakle ono što se da zaključiti je to da je tantra zasnovana na agamama, a ne na vedama. Istinska vamaćara kaula siddhantha sledi Bhogathyaga advaithu i to nije Shankarina advaitha. Shankarina advaitha sledi dakshina margu na vaidika način, a to znači striktno po vedskim principima i instrukcijama tamo datim. To je  satvična filosofija.  Nirvana ili kaapalika advaitha je, pak, zasnovana na ohrabrivanju nas samih kao individua i u ovoj drugoj svet je ono što odredjuje ono što mislimo i našu mokšu. Razlika izmedju vedske tradicije i tantričke je u tome da su za Hinduse Vede neprikosnovene i predstavljaju Božiji autoritet. Tantrički spisi su pisani od strane nadahnutih osoba, najčešče u formi dijaloga izmedju Bhairave & Bhairavi ili Shive & Parvati. Dijalog se zasniva na nedoumicama i na pitanjima. Kritično razmišljanje vodi do dijaloga. Vedski sistem je religijski i zasnovan je na poverenju u neku ideju, instituciju ili autoriet. Tantra je zasnovana na iskustvu i na ličnoj proveri nekih postulata nakon čega Sadaka sam dolazi do znanja stečenog kroz praksu. Zato je u vedskom sistemu postavljanje pitanja i sumnjičavost nešto što nije poželjno. Za tantrike jeste zato što se tantra zasniva, to je dobro uvek iznova ponoviti,  na preispitivanju postavki sistema i na ličnom iskustvu, a ne na dogmi.
Od četiri Vede, samo su tri bile priznate kao prave Vede budući da je Atharva Veda napisana od strane dve tradicije Rišija, Bhrigu & Angirasa. Bhrigu verzija je uglavnom izgubljena, ali je zanimljivo da su Bhrigu Rišiji podržavali kraljeve Asura, tako da je ta veda bila smatrana i Vedom Asura. Prve tri Vede su se bavile  mantrama, yajna žrtvama i pravilima, dok su se tantrici bavili magijom, politikom i materijalnim dobrima.

John Woodroffe (a.k.a. Arthur Avalon)

Takodje, tantrici su bili protiv kastinskih razlika i za davanje prava ženama u indijskom društvu. Te dve tradicije su bile u stalnom sukobu i možemo reći da je tantrička tradicija u stvari bila neka vrsta pobune običnog naroda protiv bramina i vedskog kastinskog poretka.
To nam otvara put ka nekim sasvim novim temama. Recimo o vegeterijanstvo. Jedan od Gurua iz naše tradicije je običavao da kaže da za Sadaku nije bitno šta jede, već je bitno iz čega jeda, a a je najbolje jesti iz lobanje sveca. I to nas dovodi do 5 M : Mamsa, Madia, Matsia. Maituna i Mudra. Kularnava Tantra navodi da budući da to uključuje meso i vino bez toga ništa nije vredno i besplodno je. Iako se naravno u Kaula kultu Boginji mogu darovati i luk i voćni sokovi. Zapravo, na jugu Indije kaula je prilično ograničena braminskim nasledjem i oni menjaju pančamakaru u satvičnu, tako recimo umesto mamse (mesa) uzimaju soju. Dakšinaćarija supstiticija bi bila kontrola govora, npr. Na severu Indije, pak, kaula je najmračnija i tu se koristi svih pet originalnih antibraminskih elemenata.
5 M predstavlja elemente i lica Šive. Za drevnu Lakuliševu šaivističku tantru i pet lica Šive upućujem na omanje izdanje pomenutog dela koje je pre oko 30 godina Charles Berner privatno objavio u Australiji i to je verovatno prvi i jedini prevod te tantre , bar koliko je meni poznato, na engleski. Postoji tumačenje 5 M po pašu, vira i divia podeli simbolizma, prvi rade supstitucije, tantrici koji su vira rade to doslovno, a treći tumače simbolično. Dadadji je u svom spisu Goblet of Goblin Gruel for Gymnofiles do verziju za Kaula Inicijate po kojoj se 5 M odnose na izlučevine Joni, menstruacioni izliv, stidne dlačice Šakti, prinošenje muškog semena Šakti i mleko iz grudi Šakti. Element mesa u šaivitskim kultovima je originalno, kako je i navedeno gore vezano za buntovništvo, bila reakcija na bramanizam. Poreklo kapalika je u tome da su ubice Bramina po kazni bile proterane da žive na grobljima i da jedu iz lobanje bramina kojeg su ubili. Znamo da je za bramine piti vino kletva Brame, no na recimo Nath Inicijaciji ja sam dobio da pijem i vino jer „nema obožavanja Kali bez vina“. Sledeći mlad mesec radim obožavanje Kali uz upotrebu vina, uz mantru Guruovim padukama, jer jednostavno Kali se tako obožava. Tantra je antinomijanistička,  a ja namerno koristim taj izraz iako ga

Šaivistički tantrik sa kapalom (lobanjm) iz koje jede, snimak načinio Giuseppe Tucci 1952.

akademski proučavaoci tantre često izbegavaju budući da im transregresivna sakralnost bolje zvuči, ali to je pokušaj da se tantra obuče u braminske haljine. U tom smislu moj Guru, recimo, ne preporučuje knjige Arthura Avalona, pionira prevodjenja tantričkih tekstova na zapadu, budući da je on bio zapadnjak koji se svojim zapadnim moralom samo uklopio u braminske okvire i zapravo sa VamaMarg tantrom nije ni imao veze. A i prevodi su mu tako, skupa sa komentarima, prilično slabi. Sem toga, Arthut Avalon je pogrešno popularisao kroz svoje knjige kao što su The Serpent Power i Shat-Chakra-Nirupanamodel čakri poznat kao Kubjika. Taj raspored čakri nije u potpunosti tačan i kao takav pogodan je za recimo početnike budući da je povezan sa Matruka akšarom.  Saundarya Lahari, kao jedan od najbitnijih tantričkih tekstova, ultimativni je model za kundalini energiju i po njoj raspored čakri nije onakav kako se te danas prezentuje na zapadu. Ali ona dolazi kasnije model redosleda čakri koji ona daje  omogućuje sadaki da realizuje neka radove sa suptilnijim energetskim telima.

Levo je prikazan model po Saundarya Lahari tekstu, a desno Kjubika model rasporeda čakri popularisan i široko poznat na zapadu, ali to ne znači i da je ispravan

Dakle Šri Čakra je grafički prikaz redosleda čakri, namerno na slici ne dajem kako su čakre rasporedjene, ali taj raspored je savršeno logičan kada se shvati  Šri Čakra koja je u stvari i telo same Lalite.

Šri Čakra kao telo Lalite

Problem sa zapadnim naučnicima je što su oni jezivo arogantni i u svojoj uobraženosti ponekad upadnu u zamku površnosti. Kako sam već rekao malopre kjubika model je povezan sa Matruka aksharom. Sanskrit ima 51 slovo i ona se zovu Matrika Akšara. Kosmička Majka je Matru i 51 slovo alabeta su njen izgled. Alfabet sanskrita počinje sa A, a završava se sa Kša, od čega i dolazi izraz akšara. Inače Matruka akšara se povezuje sa 51 šakta pitjom, tj mestima moći u Indiji vezanim za telo Boginje.

To je sistem koji se može davati početnicima. Šri Čakra je sredstvo kojim se postižu dalji skokovi u svesti i pomažu sadaki u recimo radu sa Karana Šarirom, odnosno onim što su teozofi nazivali kauzalnim telom. Nisu samo čakre važne u tantri. U kundalini jogi je recimo bitno kako neko raspordjuje Om Namah Shivaya mantru po čakrama. U Šri Vidja mantri postoji ponavljanje jedne bidje. Svaki red mantre se završava tom bidjom. Tajna izvodjenja djape je da su ti redovi u stvari nivoi realnosti koji odgovaraju ne čakrama nego grantijima (čvorovima) u koje se smeštaju dok se mantra.  Postoje i drugi tantrički tekstovi, poput recimo Parashuramine Kalpa Sutre, koji ne podržavaju Kjubika sistem. Tokom kolonijalnog perioda Indija je bila pod ekonomskim ropstvo, a danas se to nastavlja kao duhovno robovanje. Arthur Avalon je lep primer kako zapadnjaci nešto iz neke kulture pogrešno interpretiraju i zatim, zbog novca koji imaju, uspevaju da to projektuju nazad u istu tu kulturu tako da danas, na žalost, mnogi „autentični autoriteti“ i iz same Indije koriste pogrešan raspored čakri kao jedini.

Tantrici su zapravo neka vrsta antičkih pankera i pobunjenika u Indijskom društvu. Jedna od naših najsvetijih Mantri, ona Boginji Djvalamuki koja je plameni jezik Šakti i čiji Šakta pita jedini nema oblik Božanstva u svetilištu već su to plamenovi koji izbijaju iz zemlje, kada se prenosi prenosi se uz uputstvo da se ona daje samo najbližem učeniku i nikom drugom ma koliko taj neko drugi bio zaslužan, pa čak „i ako je ubica bramina“. Zapad je invertirao indijske vrednosti, preko pobede Asura nad Devama u Persiji, tako da je na zapadu sve izokrenuto. Antinomijanizam na zapadu nije jesti meso nego ne jesti ga i nije piti alkohol nego ne piti ga. Zato je reakcija na stanje životinja u klanicama i uzgajanje na velikim modernizovanim farmama mnogo veća pobuna nego jedenje mesa. Dovoljno je samo otići na neku tradicionalnu domaćinsku slavu i reći da ne jedete meso i ne pijete alkohol i videti reakciju prisutnih, ili bar ne spremati pečenicu za Božić. Svaki sadu u nekom momentu mora da raskine sa svojom Gunom, u Indiji to rade tako što svetac raskine sa Satvom tako što prekrši tabue i jede meso, ovde to može i tako što prekrši lokalne društvene tabue i bude vegeterijanac. Inndijski modeli važe u Indiji, zapad ima svoja norme i zahteva zapadne pristupe.

Kako je već bilo reči u ranijim tekstovima tantra je veoma praktična stvar i tantra je duhovni materijalizam bez puno priča o prosvetljenju i bez mahanja obećanim duhovnim postignućima kao šargarepom na štapu.  Žudnja ne može biti uništena kako to pokušavaju mistici desnog puta, pa se bičuju i kleče na užarenom ugljevlju, već žudnja može biti jedino pročiščena. Ne može se odguirati od sebe, ali se može transformisati…mi smo u stvari u suštini našeg bića veoma baš ta ista žudnja i biti protiv žudnje znači biti protiv sebe i protiv svega što postoji oko nas… zapravo pravo odredište prema kojem ide kaula tantrik je Kula-Sahasrara (Adho Sahasrara Čakra).

Kula-Sahasrara čakra

Ona se nalazi ispod muladara čakre i povezana je sa materijalnim težnjama i žudnjom, te samim tim i sa Majom. Zapravo Kula-Sahasrara čakra je čista materija i esencija Šakti.

Jedan od ciljeva tantrika, a moj indijski Guru kaže da on ne zna nikoga ko je to

Mirra Alfassa (Majka)

postigao, jeste zapravo da se nikad ne ode sa fizičkog plana i da se postigne fizička besmrtnost i besmrtno telo koje ne stari. Odblesak te ideje može se naći kod Aurobindoa i Mirre Alfassa, koja je opet veza istoka i zapada budući da je pre Aurobinda bila učenica Max Théon-a, poljskog kabaliste i okultiste koji je osnovaoHermetičko bratstvo Luksora.   

Znači sem ovog cilja koji sam pomenuo tantra je povezana sa moćima i povezana je sa transcendentiranjem materijalnog kroz njegovo ovladavanje kako je to već ranije objašnjeno u prethodnim tekstovima o egu. Kroz ovladavanje materijalnim se postiže nevezivanje za to isto materijalno. Desni put guši želju na razne načine i retko ko uspe da to i uradi, zato se radjaju ponovo i ponovo. Tantra znači da se svaka želja jednostavno prodje i da se tako ugasi kroz njeno ispunjenje. Kao ilustracija toga da je tantra put koji ne razdvaja materijalno od duhovnog može da se uzme jedna od legendi o Bogu Ganeši po kojoj on ima dve supruge, To su bliznakinje Siddhi, koja se odnosi na postignuća u duhovnom svetu, te Riddhi koja se odnosi na postignuća u materijalnom svetu. Obe su mu podjednako važne tako da ne smemo zanemarivati materjano na korist duhovnog.

Ganesha, Riddhi i Siddhi, naslikano oko 1880

Tantricima je sve dozvoljeno, ali da li mi sve i radimo? Mi sledimo pravilo slobodne volje, dakle ne praktikujemo svadarmu i radimo ono što želimo. Na nama je da u skladu sa svojom zrelošću i mentalnom snagom znamo i odlučimo šta ćemo uraditi, a šta ne. To je mnogo teži put od darmičkog gde je sve odredjeno i propisano. Vašikaran mudre i maraka mantre su uperene protiv neprijatelja, ali moramo jako dobro paziti kako to koristimo jer to može da bude jako loše po um. Moramo prvo da znamo ko je naš stvarni neprijatlj. U skladu sa tim ovo što sledi je jedna tantrička praksa i bavi se time kako žensku osobu navesti da se zaljubi u vas i bude potpuno vama opčinjena.

Koristi se crvena prostirka za sedenje i licem se treba okrenuti prema severu. U srebrenoj posudi se ispred sebe drži posvećeni hata jodi. Hata jodi je indijski koren koji, slično mandragori, ima oblik ruku koje su spojene i mole se. Pridaje mu se posebna natprirodna moć. Priprema se tako što se u nedelju dobro opere, ostavi na crvenom platnu da se osuši i onda potopi u ulje gorušice. Potpuno potopljen se u ulju drži bar 21 dan. Kad se koristi opet se stavi na crveno platno, uz cinober, sandal, detelinu, pirinač i komad srebra.Uz njega se stavi slika osobe koja se želi očarati i onda se bez trepranja gladaju slika i hata jodi i izgovara mantra Aum kumbani svaha.

HataJodi koren

Mantra nije kompletna, Aum se naravno menja bidjom, a i iza njega idu i druge bidje i ime osobe koja se želi opčiniti. Koristi se mala od bisera, a broj ponavljanja mantre je 125000.

Dakle nakon ovog primera možemo se zapitati da li je tantra nemoralan put? Apsolutno da, ona to jeste i mi smo nemoralni i izvan smo standardnih kategorija dobrog i lošeg. Da li će tantrik da stvarno ovo koristi da bi privukao neku konkretnu ženu? Većinom da, Indija je u stvari veoma mračna zemlja sa jako puno zloupotreba, a žene su u Indiji veoma loše tretirane i nemaju slobodu. Tantra se, po proročanstvu spisa koji se zove Meru Tantra baš zbog toga preselila iz Indije na Zapad. Ovakvi rituali imaju svoje slojeve razumevanja. Neko može da ga koristi da privuče i kontroliše odredjenu ženu. Neko drugi da privuče duha sa kojim će raditi tantru.

Prikaz Apsara u Ankor Wat hramu

Kao primer toga navešćemo takozvanu Apsara sadanu. Apsara sadana se  sastoji od prvo dugog perioda čistoće i priprema i zatim priziva nebeske plesačice do njene fizičke manifestacije i onda se radi seks sa natprirodnim bićem. Apsara sadanu za dugovečnost i lepotu najbolje je početi petkom izmedju 21 čas i ponoći. Pre sadane je potrebno okupati se i potom obući se veoma lepo. Apsara sadana podrazumeva prethodni period apstinencije i mantranje pre spavanja. Ovo je jedna od ezoteričnijih sadana, budući da podrazumeva da se Apsare manifestuju u fizičkom obliku pre nego se  sa njima ima seks. Rad sa graničnim stanjima svesti, izmedju sna i jave, jeste jedna od tajni seksualne magije i tantre i kao dodatnu literaturu o hipnagognim i hipnagoškim stanjima svesti preporučujem knjigu Na sopstvenom tragu, relakscija i meditacija (Novi Sad, samostalno izdanje, 1990) domaćeg psihologa Milenka Vlajkova, koji već duže vreme živi i radi u Nemačkoj. Na žalost njegova knjiga o takozvanoj Atos terapiji, koja pomaže duhovnim praktičarima koji dodju do efekta tzv belog zida i sindroma uslovljene bespomoćnosti, na žalost kod nas nikad nije objavljena. Za razliku od nauke koja još nije otkrila kako se sadržaj stanja izmedju sna i jave može usmeriti u željenom pravcu, tantra isto kao i neke druge slične discipline širom sveto je naučila da to kontroliše.

Dakle usmeravanje snova u odredjenom pravcu je metoda koja je bila poznata mnogim drevnim kulturama, a način da se to uradi koriščenjem prvog slova alfabeta se javlja, nezavisno jedni od drugih, u više njih. Po toj tehnici se projektuje/zamišlja grafički oblik prvog slova alfabeta u području grla. Na sanskritu je to alovo A koje liči na Om, na slici desno, a na hebrejskom je to slovo alef. Slovo alef se vezuje za glavu bika/vola, no, budući da je poreklo semitskih alfabeta, po Gardineru, u hijeroglifskom pismu izvorni oblik slova alef je bio hieroglif koji je predstavljao lešinara što bi moglo da navede i na moguće objašnjenje rituala zlatnog teleta. Takodje, Hathor kao boginja sa kravljom glavom je štitila mladog Hortusa od Seta koji je želeo da ga ubije, a na nekim grafičkim predstavama je predstavljena kako liže mladog faraona. Faraon, pak, kao personifikacija božanstva, bio je predstavljen kao zlatno tele koje krava liže i tako ga štiti. Hathor je takodje prikazivana i kao lešinar tako da je to veza Boginje Hathor sa slovom alef i sa još skrivenijim misterijama vezanim za kontrolu sna, a to su misterije takozvane i već pominbjane seksualne magije.

Jogini

Rekli smo da neko može da koristi tantrićke rituale da privuče i kontroliše odredjenu ženu, a da neko drugi može da privuče duha sa kojim će raditi tantru. Neko treći pak može da privlači idealnu partnerku. Mnoge žene me pitaju „kada ću ja sresti srodnu dušu“? „Kada ću ja sresti onog pravog“? Tantrik ne pita sebe takve stvari, on koristi tantru da to i uradi kad to želi i da privuče idealan partnera. Ali pri tome moramo biti oprezni. Kada se radi Jogini sadana, na primer, a to je sadana na kojoj ja još puno moram da radim, to se izvodi negde u divljini, pogodna je neka pećina ili u najboljem slučaju obala reke gde sadaka neće biti uznemiravan. Radi se više meseci uz mazanje tela pepelom svete vatre i kad se Jogini pojave Sadaka mora jako dobro da se kontroliše kako će se postaviti prema njima, a one su prelepe, jer ako se postavi na odredjeni način Jogini će ga tretirati kao da joj se obavezao i može da naudi njegovim zemaljskim partnerkama.

Jogini hram, Ranipur Jaria, India

Poznato je bar 9 hramova Jogini u Indiji od kojih su najpoznatiji oni u državi Orissi, dok se ostali nalaze u državama Madhya Pradesh, Uttar Pradesh i Tamil Nadu.

Matsyendranath, pokretač i Nath i Kaula tradicije, zapravo je prvi za kojeg znamo da je radio Jogini kaulu. U početku je bila kula, što znači klan odnosno porodica, pri čemu se smatra, opravdano ili ne, da su kule praktikovali ekstremne rituale na grobljima i ritualne orgije.

Matsyendranath

Jogini/Dakini su polu ljudska/polu natprirodna bića, ženskog pola, zastrađujućih navika i braminima ne baš ugodnog ponašanja koje je uključivalo i pijenje alkohola, jedenje sirovog mesa i konzumiranje kula fluida. Kaula tantra je zapravo Dravia tantra, odnosno tantra substanci, tj seksualnih fluida. o je na zapadu delom postalo poznato, na pogrešan način i sa puno pogrešnih informacija,  kroz pisanje Kenneth Granta.  O tome je bilo reči u ranijim tekstovima na blogu, pa se na to ne bih sad vraćao. Tradicionalno supstance koje se tu podrazumevaju su  i 51 psihodelična supstanca za menjanje stanja svesti koje su povezane sa 51 šakta pitjom, pomenutim već ranije, što u Indiiji ima smisla, a koliko van nje ima smisla je pitanje. Tri supstance koje prednjače pri tome su opijum, tatula i vijaja, odnosno marihuana.Lišće marihuane se tradicionalno zove bang, cvet gandža, a smola čaras. Inače smola marihuane je ta koju su legalizovali u nekim državama u medicinske svrhe. U tantri kad se koristi izraz za medicinsku upotrebu marihuane koristi se izraz vijaja, a kad se želi sugerisati intoksinacija onda se koriste izrazi bang i gandža.

Soma, ritualno piće Bogova iz RgVede, dugo je privlačilo pažnju naučnika koji su spekulisali šta bi mogao da bude njegov sastav. Znalo se da je piće bilo halucinogeno, ali šta je tačno ulazilo u njega bila je misterija.  Istraživanja, uključujući i arheološka, u proteklih par desetina godina pokazala su da je u sastav ulazila sasvim sigurno i marihuana, kao verovatno i semenje maka. Isti sastojci ulaze i u bang, ritualno piće koje se konzumira u delovima Indije, pogotovo na severu, uoči MahaŠivaratrija i pri Kali Pudji. Hašiš i Šiva zapravo imaju isto ime i konzumacija hašiša je za šaiviste, ili bar neke od njih, deo tantričke prakse kako se to da videti na slici ispod.

Ideja je da se Sidiji i Samadi dobijaju direktno konzumacijom Dravye, a probudjena kundalini sama po sebi je Mokša. Tu je potrebno napraviti samo jednu malu digresiju. Nigde u tekstovima ne postoji da se kundalini  bude seksom i to je nešto što je na zapadu popularisao Robert Svoboda. U jednoj kaula liniji naši Gurui se znaju s Svobodom i kad sam pitao za njega opisali su ga kao simpatičnog hipija koji je poznavao Dadadjija i čak bio tražio inicijaciju od njega, ali je nije i dobio. U drugoj kaula liniji Guru smatra za Svobodu da je neko ko kreira fantaziju. No vratimo se Dravyiji. 5 M je put do oslobodjenja. Pijanstvo je najviša Ananda, sad je pitanje da li je u pitanju alkohol ili seksualni fluidi muškarca i žene koji se mešaju. Ja na to neću dati sada odgovor. Samo ću reći da je meni Guru rekao da je pijan Učenik sramota za svog Gurua.  Dakle mi jedemo meso, ako to želimo, imamo seks i uživamo u njemu i sve to radimo najbolje što možemo zato što se kroz svako takvo uživanje može desiti božanski bljesak. Šta je drugo seks muškarca sa ženom nego samarasia  sa Božanskom šakti? Marihuana tako isto može biti put prosvetljenja… ali… jer uvek postoji to ali. Enteogeni imaju svoj smisao u svom prirodnom kulturnom i geografskom habitatu. Ako su 51 psihodelična supstanca povezane sa 51 šakta pitjom onda se to radi u Indiji, a van nje može biti besmisleno. Ja koristim alkohol u ritualima, na noć mladog meseca ja nudim vino Kali kako sam već rekao ranije. Ali ne radim psihodelike zato što su oni smisleni u Indiji gde se čak ne rade ni svi u svim delovima zemlje. Po onome što su meni rekli to što na Himalajima čak koriste škorpijin otrov za menjanje stanja svesti ne znači da to rade i na jugu. Sever je hladan, tamo borave neki drugi duhovi i to tamo ima smisla, na toplom jugu ne i zato se neke stvari rade tamo gde se rade, a neke ne. Tantra je u osnovi šamanizam, tako da joj je pametno pristupiti kao i svakom drugom šamanizmu. Ajahuaska ima smsila u Braziilu sa šamanima, a u Srbiji bi to bilo obično drogiranje. Iboga je jedno kad se konzumira dobijena od šamana u afričkom plemenskom ritualu, dok je u Sloveniji Crkva iboge nešto što nikako ne može da pruži takvo isto iskustvo. Pričala mi prijateljica koja je radila ibogu, konkretno, i u Sloveniji u i Africi. Zato ja niti dajem informacje ljudima o enteogenima, niti ikom to preporučujem, niti bih ja to radio u Srbiji ili bilo gde u regionu.

Gospod Šiva priprema bang

I da se sad vratimo Joginima. Dakle neko može da pije alkohol ili uzima psihodelike, što je mnoge tantrike koji su to pogrešno shvatili, odvelo u narkomaniju, Ali kula je originalno, a i danas kod onih koji to ispravno shvataju, bila u stvari staza heroja koji je hteo da dobije sidije i zato morao da stekne naklonost Jogini. To se postizalo nudjenjem seksualnih fluida koji se izlučuju dok heroj, jelte, izvodi seksualne kala rituale  – seća li se neko veštičijeg rituala Boginji Dijani u filmu Four Rooms, u kojem glumi i Madonna, a gde je njima potrebno da nabave muško seme kako bi se Boginja vratila na ovaj svet?

Samo u slučaju tantre heroj ne nudi samo svoju izlučevinu već i izlučevine žene sa kojom, ili sa kojima je, radio ritualni seks. Ti fluidi se mešaju i recimo da ne bih siključio da je svaka kula imala svoju jedinstvenu formulu, ili bar varijaciju, načina tog mešanja. Ako bi heroj uspeo neka od Jogini pijanih od slavljenja bi ga sa sobom digla u nebo i tamo bi imali neobuzdani seks koji bi heroju doneo sidije kao dar.

Jogini, verovalo se, lete vazduhom i mogu se preobratiti u razne životinje. Na primer sove kako se i može videti na slici ispod gde jogini u stvari sedi na sovi.

Konkretno, ime ove jogini koja je prikazana gore moglo bi se prevesti kao „ona koja pravi veliku buku“. Sam kult 64 jogini je, po onome što danas znamo, sistematizovan i metodizovan kao skup tajnih i okultnih praksi od strane Matsyendranath-a u njegovom magnum opusuKaulajnananirnaya Tantra i iz kule je nastala kaula, diskrenti pokret koji se može okarakterisati kao tajno društvo sa okupljanjima u noćima mladog i punog meseca na skrovitim mestima u šumama i pećinama, sa grupnim ritualima u okviru kaula kruga. Takvi grupni rituali se i danas održavaju u Indiji, ali veoma retko i skoro su iščezli.  Nisu sve kaule iste, postoje sličnosti i razlike u dve linije kaule koje ja radim, ali generalno se kao ono što se radi može navesti sledeće: dikša (inicijacija), sadana, mantra,  jantra, niasa, dhiana i pudja (uključujući seksualni čin kao deo rituala). I da, da ne bude zabune valja napomenuti ori seksualnom ritualu penetracija nije najbitniji deo čina nego kunilingus. Kaula tantrici su u stvari oni koji su i „izmislili“ preteču kundalini joge sa čime se slaže i George Feurestein u jednoj od svojih knjiga. Ono što je zanimljivo je da pomenuta dva rasporeda čakri nisu i jedini. Postoji više rasporeda i svi se koriste za različite stvari, a Matsyendranath je u svom pomenutom delu dao, kao veoma rani raspored, osam čakri od kojih svaka ima osam latica koje se odnose na po jednu Jogini, što ukupno daje 64 jogini. 

Jogini su nekad bile žive žene, a za  njihove preteče, smatra se, bile su povezane sa Jakšinama, koje su polu-demonska bića,    bar sudeći po ikonografiji u raznim pećinama širom Indije. U stvari i Jakšine su nekad bile žive osobe, moj Guru je kad sam ga pitao o tome rekao čak i iz kog plemena potiču. Meni potpuno nepoznato pleme, no po njemu je mongolskog porekla.

Skulpture Jakšina iz indijskih Elora pećina

Jogini su zapravo po stranama Šri Čakre rasporedjeni duhovi preminulih tantričkih praktičarki, indijskih veštica, jer tantra i jeste neka vrsta indijskog veštičarenja i predstava jogini koje lete vazduhom je zapravo veoma slična predstavi veštica kao mitoloških bića u evropskom folkloru, a orgijastička okupljanje na noći punog i mladog meseca je isto tako prilično slično okupljanjanjima srednjovekovnih veštica koje su isto tako vezivane za okupljanja u krugovima i za ritualne orgije. Zaposednutost Boginjom zapadnih veštica, a ostaci toga se mogu naći ne samo u ritualu spuštanja meseca koji je poznat i u folkloru nezavisno od Geralda Gardnera, već recimo i kod istočnosrbijanskih rusalja, analogna je zaposedanju tela Inicijata od strane Jogini. Znaci ovog zaposedanja prilično su dobro obradjeni u tantričkim klasicima, i to naročito u spisu Tantrasadbhava.

Janet & Stewart Farrar, poznati veštičiji par i autori nekih od najpoznatijih knjiga o veštičarstvu, tokom veštičijeg rituala

I tantra i veštičarstvo se bave magijom kako bi se postighli neki konkretni materijalni ciljevi. To je razlog zašto su i tantra i veštičarstvo bili „anatemisani“ od strane bramina i sveštenika. Veštičarstvo jednostavno ne deli iste neoplatonističke poglede na svet kao što je to slučaj sa mnogim hermetičkim organizacijama. Neke moderne ceremonijalne organizacije su kritikovale veštičarstvo baš zbog upotrebe čini za konkretne uspehe u svetu oko nas, jer za razliku od njih veštičarstvo  baš kao i tantra ne pravi razliku izmedju materijalnog i duhovnog sveta. Svet kojem živimo je realnost i za tantrike i za veštice. I tantra i zapadno veštičarstvo su orijentisane ka ženi koja je sveštenica i ima posebni status, matrijarhalno i matrilinearno su organizovani što ih direktno oponira  patrijarhalnom sistemom društvenih vrednosti koje obično definišu i brane dominantne i prihvaćene religija i u Indiji i na zapadu. Zato su i tantra i veštičarstvo bili ozloglašeni i progonjeni i u Indiji i na zapadu, Moje iskustvo sa tradicionalnim veštičarstvom je takvo da sam bio duboko uveren da, kako mi to reče jedna tradicionalna veštica, „veštice ne umiru“. To ne znači da one ostaju u fizičkom telu, već da su one prisutne u nematerijalnom obliku, kako to izgleda stvarno ne bih umeo da objasnim rečima. Zemlje kao što su Srbija, Makedonija, Crna gora i sl nisu nikad poznavale inkviziciju kao instituciju i zato je tradicionalčno veštičarstvo nešto što je ostalo mnogo više sačuvano ovde nego u zapadnim zemljama. Istočna Srbija je naročito poznata po tome i Brat Tau Baltazar, osoba koja je na Balkanu imala verovatno najviše okultnih inicijacija i članstava u različitim tradicijama, bratstvima i Redovima, dobio je od baba u selu Zlot, za koje se smatra da je neformalno bilo centar tradicionalnog veštičarstva u regionu, neki oblik oponomućenja da bude prezervator veštičije trdicije. Ono što je povezano sa time kasnije Joel Duez, koji je više puta bio gost Brata Tau Baltazara u Srbiji, objavio u svojoj knjizi na francuskom ne bih komentarisao.

Tau Baltazar & Joel Duez

Vezu izmedju veštičarstva i tantre primetio je i Dr John Mumford u svojoj knjizi Ekstaza kroz tantru. Paralele izmedju te dve stvari mogu se povlačiti na raznim nivoima, on se bazirao na stvarima koje su njemu bile interesantne dok ću ja u nastavku teksta potencirati neke moguće sličnosti koje su meni bile zanimljivije. Mumfor je inače direktni učenik Yogamaharishi Dr. Swami Gitananda Giri GuruMahara, koji je pak bio učenik Swami Satyananda Saraswatija. Vešticama ćemo se vratiti malo kasnije, posle digresije koja se čini kao neminovna i koja se odnosi na to da je kao poslednji dodatak svojoj knjizi Mumford je objavio takozvaniObred gole vatre, ritual koji je deo inicijacije u AdiNath tradiciju, veoma korektno napisavši u uvodu sledeće:

Ovaj obred, koga je po prvi put objavio Sri Mahendranat iz Gudžarata u Indiji pre petnaest godina, ima u svojoj jedinstvenosti višestruku namenljivost. Njega mogu da primenjuju grupe, parovi, ili pojedinci, kao obred koji utiče na svest i menja je, što može da služi kao uvod u vežbe desne ruke (Krija) Tantre koju izvode pojedinci, ili u seksualne doživljaje leve ruke (Vama Marg) koji su namenjeni parovima.

Inicijacija u Šri Vidju, uključujući i seksualni odnos partnera čija tela postaju deo Šri Čakre kao trodimenzionalnog hrama; crtež Jane Adams, autorice Sacred India Tarota

Mumford ako je i dobio Šri Vidju on je u Satjanandinoj školi mogao dobiti dakshinachara Šri Vidju, dakle Šri Vidju puta desne ruke. Oni koriste krije, nisam siguran ali mislim da na području stare Jugoslavije sem mene i još jednog Incijata u Puli kojeg smo inicirali i koji je isto VamaMarg, Šri vidju, ali desnu ima i Dragan Ločnar što se da zaključiti i iz duhovnog imena koje je objavio i imena njegove škole. ta Šri Vidja bi trebalo da je analogna, ili bi mogla biti, budući da su iz iste škole, koju je mogao dobiti Mumford. Ne znam Gospodina Lončara, nismo nikad imali nikakav kontakt, ali po svemu sudeći i na osnovu svega što sam od drugih o njemu čuo iako nismo ni ista škola niti radimo iste stvari on bi trebalo da je neko ko zaslužuje respekt i od ove druge struje. Dakle desni rade krije, mi radimo mantru, jantru, libacije i seksualne rituale, ali u osnovi veže nas jedno pravilo koje je napisano u jednom za nas jako butnom spisu, A to je sledeće:

O Kulabhairava, svaka žena bi trebalo da bude obožavana i gledana sa bhakti. One su najviše Boginje koje zaslužuju najdublje poštovanje!

(Kulachudamani-tantra 3.53)

I to je tema kojoj ćemo se uvek iznova i iznova vraćati u raznim tekstovima koje ću pisati  jer to je osnov kaule. Sad to što u dakshinacharia tantri joni pudju rade do pranja ženskih nogu, a mi idemo do kraja je već iako ozbiljno pitanje istovremeno ne i nešto što bi menjalo  suštinu ovog veličastvenog stiha iz Kulachudamani-tantre koji je gore naveden. tekst koje je Mumford objavio je sledeći:

Većina sekti Sanijasina, koje pripadaju tantričkoj ili joga tradiciji, povezanih sa Šivom, Šivom-Šakti, ili Boginjom Majkom, poštuju običaj, čije je poreklo davno izgubljeno i zaboravljeno, da sveta vatra neprestano gori na svakom onom mestu na kome se oni duže zadržavaju. Vatra se pali na ognjištu kružnog oblika napravljenom od blata i kamenja, a paljenje vatre povezano je sa određenim obredom. Ove kultove ne čine štovatelji i obožavaoci vatre, ali ognjište, kad je na njemu upaljena ova vatra, smatra se svetim, a pepeo se koristi za ukrašavanje i označavanje tela, te se daje i posetiocima u istu svrhu.

Ako se ovaj obred obavlja u nekoj zgradi ili kod kuće, može da se koristi i metalna ili keramička činija. Vatra može da bude veoma mala i da se ‘hrani’ biljnim uljima. Mineralna ulja, papir ili hemikalije ne smeju da se koriste u te svrhe. Kada se sam obred završi, vatra se ostavi da se smanji i da pređe skoro u žar, a onda se dodaje drvo ili osušena kravlja balega. Ako se ovaj obred izvodi kod kuće, ili kao deo privatne ceremonije, ne mora da gori duže nego što je neophodno. Ovaj obred koriste i pripadnici sekte Adi-Nath iz Natasa. Reči koje su originalno sanskrtskog porekla ovde su date u prevodu. Samo se mantre prizivanja moraju zadržati u svom prvobitnom obliku. OM prethodi svim mantrama, i tu stoji da bi skrenuo pažnju na to da šta god da Mantra izražava, ona ipak još uvek predstavlja OM.

Trebalo bi obrati posebnu pažnju na reči obreda, da se ne bi dogodilo da se on sam obezvredi. Svaki stih izražava osnovna učenja Upanišada i može da utiče na proširenje svesnosti. U skladu sa strogom tradicijom ovih sekti jeste da učesnici obreda moraju da budu nagi dok medititraju, izvode obred vatre, ili obred obožavanja. Obred ove vrste predstavlja izvanredan početni obred za grupnu meditaciju, ili za vežbanje i podučavanje joge. U takvim okolnostima jedna osoba treba da upali vatru i stara se o njoj, a druga treba da peva mantre i tekst.

Obredi vatre se veoma razlikuju među različitim sektama i školama. Ovaj obred, iako je savremeno predstavljen, očuvao je zlatnu nit koja se provlači kroz indijski paganizam, te odražava većinu učenja Sri Datatreja i Adi-Nata. Obredi vatre u nearijevskom paganizmu nisu prisutni samo ovde, i mogu da ih izvode i napredni i učenici.

PRIZIVANJE

Om Namah Shivaya!
Om Namah Shivaya!
Om Namah Shivaya!(Pozdrav Gospodaru Šivi)

Hara Hara Mahadeva

(Hara je veliki Bog, Šhiva)

Shiva-Shambu

(Šiva Šambu, Gospodar sveta)

Kashi Vishwanatha

(koji boravi u Kašiju na reci Gang!)

Om Gurur Brahma
Gurur Vishnu

(Guru je Brahma)
(Guru je Vishnu)

Gurur Devo Maheswara

(Guru je takodje Shiva Maheshvara)

Gurur Sakshaat Parabrahma

(Guru je absolut)

Tasmai Shri Guruve Namah!

(Pozdravi Guru-u!)

A sad se vratimo vešticama i tantri. Tantra je, rekli smo, u društvenom smislu bila pokret siromašnih, dakle onih koje je braminski poredak ugrožava, te koji su imali razloga da se okrenu protiv patrijarhalnog sistema kasti i karmičkih dugova. Žene su tu bile najugroženije, setimo se samo Sati obreda u kojem se smatra da ako muž umre mlad njegova udovica je kriva za to pošto je po braminskim shvatanjima on umro zbog grehova svoje žene i ona mora, uz mantru hari hari bol, da skoči u njegovu pogrebnu vatru i živa sa njim izgori. U komunikaciji sa Boginjom Dhumavati od same Boginje je rečeno  mom Guruu da je Ona (Boginja Dhumavati)  veoma besna zbog tog običaja, koji je sad inače ilegalan u Indiji, kao i generalno zbog položaja koji žena ima u Indiji. Tantra jednostavno „ne stanuje“ više u Indiji…

Boginja Dhumavati kako ju je u 18. veku naslikao poznati indijski slikar Mola Ram

Isto kao što su se u Indiji žene i siromašniji slojevi okretali tantri buneći se protiv braminskog poretka, tako su se i u Evropi siromašni ljudi okretali od crkve. Crkva je bila branitelj poretka, a pobuniti se protiv vlastelina značilo je pobuniti se protiv Boga. Ako je neko rodjen bogat to je smatrano Božijom voljom, isto kao i to što je neko rodjen siromašan.

Retka fotografija italijanske strege sa početka 20. veka; način na koji joj je upletena kosa označava njenu posvećenost vilama

Američki folklorista Charles Godfrey Leland objavio je takozvanaJevandjelja veštica, što je bio skup tekstova koje je dobio od izvesne italijanske veštice po imenu Madelene. Po tim tekstovima ženska mesijanska figura, po imenu Aradia, spustila se medju ljude da bi siromašne učila magiji i otrovima kako bi se odbranili. Aradia je bila ćerka Boginje Diane, a po toj istoj mitologiji je iz Italije pobegla u Srbiju. Aradia je tako postala kraljica veštica, koje su i Italiji nazivane strege, a u Rumuniji je pod jednim od svojih obličja bila i kraljica vila što povezuje veštice i vile.

Po narodnom verovanju vile bi noću devojkama i ženama uplitale kosu. U nekim izvorima takva kosa je opisivana kao nemoralna i droljasta. Veštice i jesu bile seksualno slobodne žene, isto kao žene tantrici. Beštice su veoma često opisivane kao same i bez muža i sa velikim seksualnim apetitima što je u ta vremena sa stanovišta patrijarhačnog društva bilo nedopustivo. Slično je i moje iskustvo sa njima. Za hrišćane je svet bio pokajnički i svako veselje je bilo nehrišćanski. I tantra i veštice su slavile svoje obrede sa puno smeha plesa i pesme. Sadana Vajravarahi, recimo,  daje puno naglaska baš na takvo obožavanje u krugu sa puno muzike.

Ovde moram da napravim još jednu digresiju. Naime, danas neopagani svaku folklornu magiju pokušavaju da predstave kao preživele ostatke paganskih religija što nije tačno. U katoličkim zemljama postoji narodna magija koja je autentično katolička. Moja baba je recimo znala kojem katoličkom svecu se šta moli i kako se koriste psalmi, a nije bila veštica. U Italijim naročito na jugu i na Sicililija, takva katolička narodna magija se zove benedicaria (Blagosloveni put). Benedicaria je hrišćanska magija koju crkva ne osudjuje i čiji sledbenici su, za razliku od strega, dobri katolici. I oni koji praktikuju benedicariju i strege se slažu da su to različite stvari. Danas se često sreću u Hrvatskoj osobe koje tvrde da su veštice zato što se u njihovoj porodici praktikuje magija. Sličan slučaj smo videli kad se hrvatski Paganski krug odvajao od The Pagan Federation Hrvatske i onda su neki od njih, verovatno da bi imali bilo kakav privid legitimiteta, tvrdili da su u tradicionalnom veštičarstvu zato što se u njihovoj porodici praktikovala magija. Katolička magija nije veštilarstvo. isto kao što ni svaka vračara u Srbiji nije veštica, dobar deo njih su samo neko ko se bavi narodnim vračanjem zasnovanim na hrišćanstvu, slično američkom rutvorkingu koji je integrisan u američke crnačke crkve i nije isto što i vudu i slične afro-američke religije.

Primer improvizovanog ličnog oltara kakvi se koriste u benedicariji, u ovom slučaju je u pitanju oltar posvećen Svetom Arhandjelu Mihajlu

Neću ovog puta da tvrdim da postoji uzročno-posledična veza izmedju tantre i veštica, pre bih bio mišljenja da su u pitanju dve pojave sa puno sličnosti koje su nastale nezavisno jedna od druge u različitim delovima sveta izazvane sličnim sociološkim prilikama i razlozima. Različite klime i geografije uslove različite pristupe, ali ono što je recimo u Indiji Kubera, u evropskom folkloru bi bio Oberon, tako da tu postoji puno prostora i za poredjenja, ali i za adaptacije i supstitucije.

Doreen Valiente

Postoji istorijska veza kaule, bar naše zapadne struje i veštičarstva budući da su LeonardMiles i Gerald Gardner, osnivač modernog veštičarstva, bili ne samo prijatelji već je, kako sam ranije i pisao na blogu, Miles bio član jednog od najranijih Gardnerovih veštilijih kovena iz vremena pre revizije koju je uradila Doreen Valiente kada je izbavila dobar deo magijskih elemenata iz gardnerovske Knjige senki i ubacila mnogo više folklornih elemenata kako bi to više ličilo na religiju.  Zapadna kaula poseduje izvorniju verziju Gardnerove Knjige senki, tako da je ta veza sa veštičarstvom istorijski jaka i postojeća. Ali sa druge strane u poslednje vreme tradiciju su počeli da kontaktiraju razni zapadni satanisti da se interesuju šta kaula jeste. Kaula ima odredjenu zlokobnu atmosferu koja je prati i kako je ljudi perceptuju, dobrim delom je Kenneth Grant zaslužan za to, tako da takvi kontakti nisu bii neočekivani, ali zapravo ozbiljna tantrička praktsa i satanizam su različiti.

Bitnija veza može da se nadje samo u tome da su i tantra, kao reakcija i pobuna protiv vedskog društvenog sistema, i satanizam u osnovi društveni pokreti koji su krenuli sa sličnih socijalnih pozicija. Romantična ideja o Satani kao prognanom sa trona i nepravedno bačenim u bedu i sužanstvo davala je nadu siromašnima i potlačenima da će sa njegovim usponom nazad doći do drugačije raspodele društvene moći i da će i oni, siromašni, postati bogati i bolje živeti. Postoji odredjeni uticaj takve satanističe ideje na neke anarhističke i socijalističke krugove deleći zajednički otpor prema centrima moći vezanim za monaha i Crkvu čiji je osnovni socijalni zadatak bio da brani poredak jer je vladar države zapravo reprezent Boga ne zemlji i samim tim društveni poredak, a crkva je u najvećoj meri feudalni fenomen, nešto što se ne sme dirati jer je opravdan Bogom. To je interesantna tema za istraživanje, baš kao i tradicionalni  narodni satanizam koji je  dostigao svoju kulminaciju tokom Srednjeg veka i bio zapravo u neku ruku primitivna levica, što nije mimoišlo ni neke okultiste pa je tako Eliphas Levi bio hapšen zbog svojih socijalističkih aktivnosti, ali to očigleno čeka neke buduće istraživalče koji bi to ispitali, sistematizovali skupljene infiormacije i sa zaključkom predstavili kako stručnoj i široj javnosti.

Zaglavlje Lucifera, anarhističkog magazina koji je izlazio u Americi od  1880. do 1907.

Van tog buntovništva protiv nametnutih doktrina kao sličnosti i činjenice da su oboje okrenuti ka materijalizmu, satanizam i tantra imaju mnogo veće razlike. Satanizam je u toj reakciji koristio strategiju izokretanja doktrine i bez hriščanstva satanizam kao njegov monoteistički antipod ne postoji. Za razliku od toga tantra se formirala u okviru vedskog paganskog sistema i sama je tako zadržala paganski karakter u kojem nema puno prostora za monoteizam. I ako o satanizmu do početka 20. veka znamo jako malo, ono što znamo je da je on bio samo monoteistička patrijarhalna inverzija hrišćanstva.

Moderni satanizam Antona LaVeya

Moderni satanizam generalno počinje sa Crkvom Satane koju je osnovao Anton LaVey. Kao vešt šoumen koji je prethodno kao jedan od poslova imao angažman u cirkusu kao dreser lavova i drugih opasnih životinja, LaVey je moderni satanizam postavio, slično tradicionalnom na temeljima materijalizma, u dobroj meri zasnovan na racionalnom etičkom egoizmu Ayn Raid i na njenom odbacivanju altruizma i prihvatanja kapitalizma kao društvenog modela.  Lavey je u tom smislu ideološki satanizam jako skrenuo ka udesno. Famu oko sebe je u velikoj meri stvorio svojim vezama sa dve po mnogima najfatalnije žene šezdesetih,  Marylin Monroe i njenom najvećom holivudskom suparnicom Jane Meinsfiled. Ova druga je čak postala i članica njegoveCrkve Satane, a nakon što je napustila i njega i Crkvu i poginula u saobraćajnoj nesreći Anton Lavey je to proglasio rezultatom njegovog magijskog napada i samim tim i osvete zbog napuštanja.

Jayne Mansfield & Anton LaVey

Po slikama koje se ilustruju ovaj deo teksta, a i po činjenicama koje su pratile Crkvu Satane, da se videti da su žene , predstavljane kao seksualni objekti koji privlače pažnju svojom obnaženošću i seksepilom,  u tako sagledanoj priči bile samo pratilje  vodje čopora, ili nekog od njemu podredjenih. On je veliki falus oko kojeg se one sa divljenjem okupljaju i koga obožavaju. On kupi najlepše žene koje su samo obnaženi dekor za dokazivanje njegove uspešnosti i mačo statusa, a ako one neće više da budu sa njim on ih kažnjava.  Na kraju je oženio atraktivnu plavušu Blanche Barton više od 30 godina mladju od njega. Patrijarhalno društvo podrazumeva da stariji muškarci imaju više moći od mladjih i u strukturi moći su samim tim bolje pozicionirani. Stariji muškarac koji stoji na vrhu piramide moći tradicionalno uzima mladju ženu od žena svoga doba, samim tim poželjniju, da dokaže svoju moć nad mladjim muškarcima.  Tradicionalna konvencija time osigurava strukturu patrijarhalnog sistema u društvu. 

Anton LaVey i primer njeovog odnosa prema ženama

Ceo moderni satanizam je, kako se da zaključiti,  zasnovan na istim patrijarhalnim vrednostima na kojima počiva i hrišćanstvo i u stvari u takvoj pobuni protiv hrišćanstva nema neke suštinske promene već je samo u pitanju pokušaj da se napravi redistribucija moći od jednih ka drugim muškarcima. Nakon LaVeya ni ostale takozvane satanističke grupe, generalno sve oblikovane po LaVeyevom modelu društvenih vrednosti, nisu se pokazale drugačije već su i dalje centrirane na muškog oponenta Bogu i satanistu kao njegovog muškog reprezenta u društvu.  Počev od takozvanog Reda devet uglova za koji se odavno pričalo da je samo ispostava britanske tajne službe kako bi se privukle i kontrolisale osobe sklone satanizmu i ekstremnoj desnici. Bilo je tumačenja da je to bio samo  okvir za pokušaj zadovoljavanja nečijih naci gej fantazija o nabildovanim skinhedima, sve skupa sa naci gej misom posvećenom Hitleru koja je bila deo njihovih ritualnih praksi, što bi moglo da se zaključi iz njihovih objavljenih rituala, mada nas manjak indformacija limitira da bi mogli da izvodimo bilo kakve pouzdane zaključke i da tvrdimo bilo šta , pa do Joy of Satan koji je ka drugoj ciljnoj grupi usmerena patrijarhalna priča u kojoj se i dalje sve vrti oko takozvanog Oca Satane i dualizma koji nije ništa drugo do pokušaj da se privuku mladi ljudi koji nemaju neki smisao u životu i osećaju se neprihvaćeni u društvu. Tantra je matrijarhalna kultura orijentisana ka ženi i njenom poštovanju tako da sve to što definiše takav satanizam i tantra ne idu zajedno i nedavno je u okviru tradicije izdat i dokument koji to jasno definiše.

Ako bi pričali o domaćem terenu onda je ovo mesto na kojem bi mogli napraviti digresiju i reći par reči o famoznoj Crnoj ruži. U medijima u regionu je bilo jako puno priče o ovoj navodnoj organizaciji, ali istina je sledeća. Crna ruža je bila zagrebačka heavy metal grupa iz prve polovine osamdesetih koja je za pevačicu bila uzela mladu, takodje zagrebačku, pankericu poznatu po imenu Nensi.

Zagrebačka heavy metal grupa Crna ruža

Nensi je bila ćerka oficira JNA kojem baš nije bilo milo da mu je čerka pankerica i da se ponaša kako se ponaša tako da je tu bilo raznih svadja. Dakle, po onome što se zna, objavljivano sporadično u raznim medijima, Nensi i otac se nisu slagali i zna se da je Nensi jednog dana skočila sa osmog sprata. Da li je sama skočila zato što je htela da počini samoubistvo ili je to bilo u afektu tokom svadje sa ocem ili je nešto treće bilo u pitanju ostala je nedoumica koja se provlačila kroz neke medije.

Nensi. šesnestogodišnja devojka iz Dugog Sela čiji je pad sa osmog sprata pokrenuo lavinu priča o Crnoj ruži

Postojala je i iznošena teorija i da je nakon tog pada sa osmog sprata izmišljena priča o sekti, a vidimo da zapravo nikakve sekte nije ni bilo nego je ona samo pevala u grupi Crna ruža čija slika je iznad, kako bi se zataškala priča da je bila u svadji sa ocem oficirem. Pored toga, postojala je i teorija da je sve izmišljeno kako bi se smestilo Željku Malnaru, svetskom avanturistu koji je vodio ekspedicije u neka svetska divlja i neistražena područja. Malnar je važio za velikog zavodnika, a to ljudima na položajima moći, dakle političarima i ljudima u strukturama koje se bave odredjenim državnim poslovima i interesima,  po pravilu patrijarhalnog sistema ustrojstva obično ne odgovara. Da li je zbog toga ili nečeg drugog baš Malnar bio predmet raznih spletki i novinskih podmetanja u medijima u  Hrvatskoj stvarno ne bi mogl oda se tvrdi. To je samo pretpostavka koja se čula tu i tamo. Ali se zna da je  kada je zbog egzotične plućne zaraze koju je dobio tokom boravka u nekom indijanskom plemenu ležao u zagrebačkoj bolnici, u novinama počelo da se piše sve skupa sa njegovom slikom da je to prvi slučaj AIDS-a u Hrvatskoj.

Nakon izlaska iz bolnice prilično izbegavan od ljudi zbog takvih napisa sam Malnar je u jednom intervjuu objasnio kako je prvi put čuo za Crnu ružu i to je priča dostojna scene u nekom Kusturičinom filmu. Naime, hteo je da kupi konja kojeg bi držao u štali u Brezovici  kod prijatelja koloritnog imena Šnjofko i odmerio je jednog kojeg je prodavala još koloritnija baba bez zuba.  Kad joj je prišao da pita za cenu konja, baba se prekrstila i počela da beži od njega derući se da ljudi beže je to je „darker koji ubija njihovu djecu“. Nakon toga saznao je da su novine bile pune naslova da se ubila izvesna Nensi zato što joj je on kao vodja darkerske sekte Crna ruža to naredio. Sveopšte ludilo je krenulo, kažu da su čak i sveštenike napadali i tukli jer se oblače u crno pa su mislili da su darkeri. Zanimljiv autorski osvrt na Crnu ružu na svom blogu ostavio je i Dejan Ognjanović, verovatno najveći regionalni ekspert za pitanja horora i naročito h.P. Lovecrafta:http://cultofghoul.blogspot.com/2012/01/sekte-crna-ruza.html

Alexandar Thorn

Šta se tačno dogodilo oko Crne ruže  i šta je to stvarno bilo možemo reći da ne znamo Da li je Crnu ružustvarno izmislila Crkva? Počelo je u osamdesetim kao heavy metal grupa, kasnije je optužen Malnar za samoubistvo Nensi,  a da li je kasnije neko i napravio neku organizaciju, postoje jake indicije da jeste, nije još uvek jasno. Sem toga, tokom devedesetih i dvehiljaditih u Hrvatskoj je bilo sociopatskih struktura ličnosti koji su se proglašavali za vodje neke svojeCrne ruže samo kako bi zavodili srednjoškolke, mada već dugi niz godina nisam ništa čuo o takvima. Sam Malnar je pak tvrdio da je to bio eksperiment u kojem su se trebali ispitati razni oblici “psihološkog ratovanja”, a iza kojeg su stajali neke državne strukture, što su i neki drugi publicisti potvrdjivali pominjući i bar jedno konkretno ime osobe koja se sretala u raznim situacijama od sviranja u grupi Leibach,  pa do obavljanja funkcije šefa kabineta nekih političara. Ali sve je to još uvek veoma spekulativno i ništa od toga i ne mora biti istina, tako da bez nekih konkretnih i potvrdjenih informacija sve i dalje ostaje pod velom misterija.  Pored Crne ruže postojala je i afera Milijus u Zagrebu stvarna ili izmišljena to ne znamo, koja je takodje povezivana sa satanizmom, ali van onoga što je šturo objavljeno krajem osamdesetih u štampi o tome se jako malo zna. Naravno, postoji i portal crni plamen, dobrim delom je to bvila idejna tvorevina osobe koja se na internetu predstavljala kao Alexandar Thorn. U neku ruku Aleksandar je bio idejni otac Joy of Satan u regionu, mada nije onaj koji je to i doneo ovamo, ali budući da smo mi imali jako malo kontakata i da mu ja nikad nisam doj je bio živ rekao u lice šta mislim o njegovom pisanju neću to uraditi ni sada kad više nije živ. Šta se piše na crnom plamenu ne znam niti da li je on bio tamo aktivan ni koliko, ali ono što je bilo zanimljivo na njegovom privatnom sajtu posvečenom okultnom je to da su galerije više delovale kao gej pornografija, nego kao nešto što bi išlo na jedan okultni sajt što otvara pitanje njegovih stvarnih potreba i motiva. Sem tih ljudi, a Joy of Satan je verovatno mreža individualnih praktičara koji se po svemu sudeći više bave meditacijama nego ritualima, lčno ne znam ni za jednu drugu satanističku ili sličnu grupu na prostorima stare Jugoslavije. Doduše nedavno je Dajana Fitos uzburkala dosta prašine svojim statusima gde je pisala o domaćoj luciferijanskoj grupi u koju je navodno trebalo da bude primljena. Očigledno je da neka takva grupa postoji, ali iz prepiske koju je objavila nije jasno šta je tu tačno istina, a šta je fantazija, niti koje su osnovne postavke te grupe. Evidentna je inspiracija masonerijom, no nije jasno da li su delovi kji se odnose na njene komentare tretmana žena realna slika te grupe, ili su deo samo nečija šala. U svakom po svemu što se dalo videti ne stiče se slika da bilo koja od regionalnih pojava koje korespondiraju u bilo kom vidu sa satanizmom ima kompatibilnosti sa osnovnim postavkama vama marg tantre i levog puta u njegovom istočnom obliku.

Takodje, ni moderne tradicije takozvanog levog puta koje se ne deklarišu kao

Rosaleen Norton, slika iz 30. januara 1950.

eksplicitno satanističke nisu često kompatibilne sa tantrom. Razlike u takvim grupama su ogromne i trebalo bi analizirati svaku pojedinačno. Mi ćemo se uglavnom doticati onih za koje se setim da su imali dodir sa tantrom, pri čemu ću neke i preskočiti kao naprimerDragon Rouge. Ozbiljna organizacija i definitivno nisu za zanemarivanje, ali jednostavno danas mi se ne spominju zato što bi to zahtevalo previše prostora za jedan tekst koji je i ovako već predugačak. Recimo, nije tajna da je jedan dobar deo IOT inicijata istovremeno ima i AdiNath dikšu Da li i na koji način oni to kombinuju bi bilo zanimljivo za sagledavanje, ali na žalost ja to stvarno ne znam u toj meri da bih o tome mogao i išta da kažem.. Isto tako, u Australiji je postojala grupa oko kontroverzne australijske umetnice Rosallen Norton. Doreen Valiente piše o njkoj u svojoj knjizi The Rebirth of Witchcraft i Nevil Drutrry je napravio karijeru pišući o njoj o poredeći njen rad i način za ulazak u trans  sa onim što je radio Austin Osman Spare. Ona je pominjala kundalini i tantru u svojim pisanjima, mada svi detalji  seksualno-magijskih rituala koje su radili nisu poznati. No, uprkos činjenici a je danas dosta nekritički favorizuju ostaje pitanje kakav je efekat postigla ta grupa i ona sama? Ono što je poznato to je a su razmenjena neka pisma izmedju nje i Geralda Gardnera, ali ono što je manje poznato je to da je Lawrence Amos Miles ( Shri Mahendranath) tada živeo u Australiji i da se očigledno poznavao sa Rosaleen Norton i bio upućen u rad te grupe. U pismima koje je on razmennjivao  sa svojim prijeteljem Geraldom Gardnerom dotakao se i nje i okarakteriso njenu grupu kao „grupu kojom vladaju elementali“ što znači da i nije baš imao neko visoko mišljenje o svemu tome. U tu grupu su kasnije ušle i droge, a teško je izbeći utisak da je ona baš uspevala da uvek napravi razliku izmedju orgije ili nekih seksualnih perverzija  i seksualnih rituala što je veoma bitan momenat kada je tantra u pitanju. Sasvim drugačija priča, koja meni prilično privlači pažnju jeste Thee Temple Of Psychic Youth(TOPY).  U pitanju je bio umetnički kolektiv, u jednoj tribalnoj strukturnoj formi, koji su osnovali članovi muzičke grupa Psychic TV, predvodjeni Genesis P. Orridgeom, sa ljudima sa strane (uključujući i nemuzičare i neke članove muzičkih grupa Current 93 i Coil).

Genesis P-Orridge (desno) 1991. godine sa agori babom Pagalanandom u njegovoj pećini u Pašpatinatu, na Katmanduu. Pagalanandina pećina se nalazi odmah pored krematorijuma i miris spaljenih leševa kažu da je stalno prisutan un unutra. Pagalalanda je bio predvideo Genesisov dolazak i kažu da su razmenili neke šamanističke tehnike.

TOPY je bio veoma bitan za formiranje onoga što će se kasnije nazvati magijom haosa, u dobroj meri je i rad TOPY bio zasnovan na poznatoj haotskoj tehnici sigilizacije. Zapravo u Orridgeovom magnum opusu, po meni jednoj od najboljih knjiga ikad objavljenih, The Psychick Bible koju bih preporučio svakome ko se bavi bilo magijom haosa, bilo okultnim generalno, ali i umetnošću ili tek ima interes za undergraund kulture, objavljene su verovatno najbolje upute za sigilizaciju koje se javno mogu naći. TOPY je ispitivao metode i levog i desnog puta i recimo svi članovi su 23. u mesecu skupljali svoje seksualne fluide i u bočicama ih slali Orridgeovima. Takodje, ispitivali su granice svoje seksualnosti na način da su stavljali na papir sve svoje seksualne fantazije, uključujući i najbizarnije, i slali ih. Kada su  Orridge i njegova supruga u jednom momentu morali da pobegnu iz Engleske, zbog brutalnog upadaScotland Yarda u njihovu kuću zbog lažne prijave po kojoj je u jednom njihovom video radu navodno ritualno žrtvovana beba, da se pretpostaviti da je policija bila prilično iznenadjena svim tim bočicama i ispovestima o seksualnim fantazijama.

Orridge je imao period koji možemo da nazovemo tantričkom fazom i to je kažu bilo naročito intenzivno tokom devedesetih. Ono što je meni zanimljivo, ali ne i dovoljno poznato kako je funkcionisalo, bio je takozvali Thee Kali Circle koji je funkcionisao u okviru TOPY. U pitanju je bilo istraživanje ženskih iskustava u smislu ženske magije i ženskog misticizma.   U zboniku radova ove grupe srećemo već pominjanu Lindu Falorio, ali i recimo Raven Greywalker koja je povezana sa jednim izdankom Grantovog O.T.O. koji se zove htonsko-uranski O.T.O, ili pakDavid Alan Ramsdalea (autor knjiga (Sexual Energy Ecstasy, A Practical Guide To Lovemaking Secrets Of The East And West, te Red Hot Tantra; Erotic Secrets of Red Tantra for Intimate, Soul-to-Soul Sex and Ecstatic, Enlightened Orgasms). TOPY je bio zanimljiv eksperiment, ali na žalost više ne postoji, ili bar ne u nekom izvornom funkcionalnijem obliku.

O jednom drugom praktičaru levog puta, Andrew Chumbleyu, koji jeste bio kaula inicijat dok nije izbačen iz tradicije, već je objavljen tekst na blogu. Uticaj tantre na Chunbley-a i njegov Cultus Sabbati je veliki, kao jedna primer toga  meni deluje njegov ritual Ljubavnika zova andjela veštičije krvi objavljen u internom grimoaru za praktičare njegovogCrooked Path Sorcery. Struktura tog rituala meni deluje kao da je uradjena po kalačakri. Lično nisam imao puno posla sa Chumbleyem, mogu samo reći da je jedno subotnje prepodne u londonskom Atlantis Bookshopu imao izliv iskrenosti i rekao da on nije sreo ni jednu drugu autentinu liniju prenošenja neke veštičije ili slične tradicije koja bi prenosila poštovanje Boginje u nekom obliku. Jedino što je našao i dobio bio je neki oblik luciferijanizma u koji su ulazili samo muškarci. Tako da priča o nekom tradicionalnom veštičarstvu jeste tu veoma diskutabilna. Ali istovremeno neki drugi ljudi govore drugačije tako da to stvari čini još maglovitijim Stariji kaula adepti iz Engleske imali su veze sa tradicionalnim veštičarstvom, pogotovo onim iz Essexa.

Eric Mapleov članak o Pickingillu i tradicionalnom veštičarstvu objavljen u Essex Countryside Magazinu

Postoji priča o tome da je postojao koven tradicionalnih veštica u Essex-u sa kojim je mnogo kasnije kontaktirao posredno i Gerald Gardner i da ga je old Dorothy iz tog kovena i inicirala u veštičarstvo. Priča o tom kovenu i Pickingillu koji ga je vodio bila je prvi put objavljena u  Essex Countryside Magazinu, originalni članak koji ne znam da je do sad objavljen na netu je na slici iznad. Alan Bennett je po legendi bio član tog kovena, Aleister Crowley je takodje imao dodira sa njima ali je ili odbijen ili izbačen iz tradicije, po toj istoj legendi. Da, stariji adepti kaule iz Essexa su imali veze sa ostacima tradicionalnog veštičarstva tog kraja u nasledju Pickingilla, a budući da je Chunbley bio iniciran u kaulu veoma su ga dobro poznavali. Sve inicijacije koje je Chumbley kasnije davao kao kaula inicijacije, po svemu sudeći i onu Jan Friesu na primer, nisu bile validne zato što je on izbačen iz tradicije pre nego je postao neko ko može i ume da inicira. Chumbley je bio i AdiNath, te inicijacije koje je davao su validne, a trenutno postoji odredjeno nerazumevanje izmedju te dve linije koje je ostavio Dadaji delom baš i zbog Chumbleya. Dadaji je ostavio adiNath tradiciju sa jedne strane i kaulu sa druge. Treću liniju rada mogli bi reći, više zapadnu i hermetičku, nastavio je da radi Denny Sargent čiju bih knjigu Naga Magick koja se bavi indijskim običajima i magijom vezanom za zmije svakome zainteresovanom za taj oblik tantre preporučio čim stigne i do evropskih distributera.

Theodor Reuss sa masonskim regalijama

Problem sa Chumbleyem nije u tome što je njegova navodna veštičija tradicija, koja je u Srbiji prisutna kao Via Verašto znači da objedinjuje u jednu tradiciju iCultus Sabbati i Tubal Cain tradiciju, bila u dobroj meri njegova invencija već to što je položaj žena kod njega bio problematičan i uklapao se u patrijarhalne modele ponašanja gore objašnjene, a to nije nešto što može da bude u kauli. Detalje, a u pitanju su bili i bliski članovi porodica nekih od kaula adepata, nisu nešto što tradicija misli da bi trebalo javno iznositi. Cultus Sabati je u jednom momentu bio povezan sa Grantovim Ordo Templi Orientisom, preko zajedničkog kovena i kua radova, ali je o Chumbleyu i Tifonijanskom Redu već na blogu pisano i prenet je stav tradicije o tome tako da to ne bih ponavljao ovog puta.  Ja lično prilično cenim Grantov rad, ali ostavljam veliku skepsu kad je u pitanju njegovo pisanje o tantri u smislu autentičnosti. Istovremeno, mislim da je on bio u smislu inovativnosti genije i da je napravio veliki pomak u odnosu na Crowley-a i njegov pristup seksualnoj magiji. Stvari je potrebno sagledavati u njihovom totalitetu, tako da bi morali da krenemo od Theodorra Reussa, osobe koja je napravila Ordo Templi Orientis i nekoga ko je očigledno poznavao bar osnove, doduše ne i potpuno ispravno, joge i tantre te u tom smislu sledi moj prevod njegovog teksta o mističnoj anatomiji objavljenog u njegovom magazinu Oriflamme

Mistična anatomija

Theodor Reuss

Bilo koji student koji želi da proučava Hermetičke Nauke mora ne samo da poseduje osnovno  znanje o običnoj anatomiji, već takođe mora da bude sposoban da dovede u vezu svoje znanje o običnoj medicinskoj nauci sa svojim potrebama Hermetičke fiziologije da bi razumeo Finije silineprirode koje će ga osposobiti da postane svestan onoga što Mistična anatomije jeste. Doktrinenajprominentnijih mistika, od kojih su većina bili ili medicinari ili praktikovali medicinskuveštinu, poput Paracelzusa, Van Helmonta, Albertus Magnusa, Corneliusa Agrippe, Postelusa,Cardana, Robertus de Fluctibusa, Mesmera i drugih, smatrale su da Mesec, u izvesnom smislu,ima najveću moć. Mistično kretanje deteta u majčinoj utrobi je obeleženo različitim fazamatokom 9 meseci kroz koje dete prolazi do svog rođenja. Uticaj meseca je ženskog karaktera. Tiuticaji deluju na simpatičke nerve, senzitivne nerve i na srce, vagus (lat: Nervus vagus – prim.prev.). Vagus izlazi iz četvrte moždane komore. Pre nego što napusti lobanju formira jedan važancervikalni nerv, a posle napuštanja lobanje širi se poput reke u dugi elastični pleksus nodosus, iliganglijski cervikalni vagus. Odatle on ide duž obe strane karotidnih arterija i blizu simpatetičkog nerva, iza bronhijalne cevi i duž jednjaka do epigastriumske šupljine i područja karlice. Tokom svog kretanja tesno se meša sa simpatetičkim nervom i celim simpatetičkim sistemom.
Utemeljivši se tako uz pomoć obične anatomije, možemo sada razmotriti mističnu anatomiju ljudskog bića (muškog i ženskog) i OBRAZLOŽITI (nebeski, hermetički ili bilo kako drugačije) metode i motive i svrhe IZVOĐENJA.
Izvođenje je „ČUDO“! A Čudo je uvek BOŽANSKO, nije važno kakav izgled će preuzeti u ograničenom pogledu ljudi!
ČIN, koji se nalazi u osnovi toga i u čijem ispunjenju se sadrži IZVOĐENJE, pod ljagom je koju su na njega bacilli zabludeli fanatici i objasnili ga kao pretpostavljenu posledicu imaginarnog Pada Adama i Eve, i povezan sa Padom Anđela!
Bestidno je to bilo smatrano Činom Srama!
Ali Drevni Majstori Hermetičke Nauke koji su istraživali čuda prirodnog sveta i čuda i misterije natčulnog sveta, ti koje su smatrali Crnim Magičarima, molili su se pognuti u dubokoj samoponiznosti pred „IDEJOM BOGA“, uzdižući se tako u Svetaštvo, gledajući prirodu i SVA njena ISPOLJAVANJA i materijalizacije natčulnog, očima različitim od očiju običnih ljudi i filozofa. Oni su bili osposobljeni na duhovan način da proniknu u istinu stvarnog značenja Izvornog Pada Anđela, Izvornog Pada Adama i Eve. Majstori Hermetičke Nauke drže da je moguće, ispravnom primenom značenja „Prvobitnog Greha“ i „Pada Anđela“, da se zadrže u magijskoj umetnosti, tj. Seksualne Magije, Natprirodnog S.E.E.D.S. delujući u svakom i kroz svako biće, u svrhu razumevanja „SAMOG BOGA“, i „UJEDINJENJA S BOŽANSKIM“! — Ovo je nazivano velikim činom Transmutacije Reproduktivne Energije. Ova Velika Misterija je takođe sadržana u Euharistiji Crkava. Ona je Hermetička Misterija. Ona je skrivena iza zastora.

Zastori su korišteni od Crkve i od Hermetičke Nauke. Hermetička Istina, u potpunosti
razotkrivena, nije nikad štampana ili javno obelodanjena.
Sa ovim jasnim razumevanjem možemo da nastavimo sa davanjem definicije onih Finijih Silina Prirode koje će nas voditi do toga da razumemo šta Mistična Anatomija jeste. Hermetička Nauka nas uči da je simpatetički nerv Šiva vīnā (takođe Kālī vīnā), t.j. Stvaralački Božji Žičani Instrument. Ovo je simbolično predstavljeno harfom. Na simpatikusu se svira tantrikama, tekstovima o šakti, ili obožavanju ženske energije. Nervna vlakna, ili se u Istočnoj Hermetičkoj Nauci nazivaju nādīji-ma.
Tri glavna nadija su:
a) Sušumnā u centralnom kanalu kičmene moždine i medulla oblongate.
b) Idā na levoj strani od sušumne.
c) Piñgalā na desnoj strani od sušumne.
Ovi nadiji kreću od Adžñâ Lotosa (trivenî Pleksus) i ujedinjuju se u tačci između obrva, iznad nosa. Ida je negativna i odgovara MESECU, a pingala je pozitivna i odgovara SUNCU. Ida teče levom nozdrvom, pingala desnom. Pored ova 3 najvažnija pomenuta nadija postoje i drugi. Svih 14 nadija su: sušumnā, piñgalā, idā, gāndārî, hastijivikā, kuhu (generativni), sarasvatî, pusā, śañkinî, pajasvinî, vārunî, alambusā, viśvodarî i jaśasvinî.
Citta je princip razmišljanja.
Istočno hermetičko ime za mrežu izukrštanih nerava je „Lotos“ [padma ili čakra].
Lotosi su psihički centri tela, unutar kojih su smešteni moć i životna energija. Postoje 42 Lotosa od kojih su 7 od naročite vrednosti i važnosti za praktične svrhe.
1) Mûlâdâra Lotos, gde je „sklupčan“ kundalini nadi u osnovi sušumne u sakralnom pleksusu. To je latentna, odnosno uspavana, moć Najuzvišenijeg Života. Obuhvata 3 kanala, odnosno srži, idu, pingalu i sušumnu, odnosno MESEC, SUNCE i VATRU, odnosno NEGATIVNO, POZITIVNO i JEDINSTVO TOGA DVOGA i njegov REZULTAT. Solarni pleksus. Coeliacus. Božiji instrument. Znan je kao „Osnovni Lotos“ ili „Osnov života“! Energija koja okružuje ovaj Lotos je Klica Ljubavi, a cela kombinacija se zove muladara Lotos koji ima 4 latice.
2) Svadistâna Lotos ima 6 latica.
3) Manipûra Lotos ima 10 latica. On je smešten ispod pupka.
4) Anáhata Lotos sa 12 latica (listova) je u srcu. Unutar ovog Lotosa prebiva plamen vâna-liñge!
5) Višûda Lotos ima 16 latica.
6) Adžñâ Lotos između očiju na mostu nosa ima 2 latice. Sušumna ide od sakralnog pleksusa kroz kičmenu moždinu, do desne strane adžna Lotosa (pingala) i odatle prelazi na levo od adžna Lotosa (ida). Pingala ide od leve strane adžna Lotosa ka desnoj strani nozdrva.
7) Sahasrâra Lotos, Lotos sa 1000 latica, je u osnovi nepca.
Ha je MESEC ili ida; tha je SUNCE ili pingala; ha-tha je jedinstvo prane i apane ispod pupka.

Otuda ha-ta-joga. ON-ONA-sjedinjenje iliti koitus.
Prâna ide od srca na dole, apana ide od anusa na gore.
Ovo što je izloženo o hermetičkoj, iliti mističkoj, vrednosti simpatetičkog nervnog sistema, o čemu škole nauke znaju veoma malo, oblikuje most koji povezuje grub i materijalni koncept ljudskog tela (Mikrokosmos) sa višom i skrivenom, odnosno ezoteričnom i hermetičkom, koncepcijom finijih silina ljudske prirode.
I kako je u Mikrokosmosu, tako je i u Makrokosmosu!
U Macrocosmosu mi tako nalazimo (ezoterički, odnosno hermetički govoreći) Sedam Silina, ili Sedam Centara Moći.
Svejedno da li bi to bilo7 loka (sfera egzistencije u večnosti), ili 7 tatvi (razlozi egzistencije: Ja sam Ja ) ili čitav niz od Sedam.
Ili svejedno da li su one makrokosmičke Siline, ili mikrokosmičke Siline, one su uvek u istom redosledu i odnosima.
Sedam tatvi su:
Ādi-tatva, primordialna univerzalna sila koja izvire na početku manifestacije, odnosno „prokreativnog“ perioda iz večitog neizmernog SAT, osnove SVEGA. To odgovara Auričkom Jajetu koje okružuje svaku planetu, kao i svakog čoveka. To je Silina koja potiče od Prvog, odnosno Nemanifestovanog Logosa! Ekvivalentan SUNCU! Otac! Vater!
Anupadaka-tatva, prvo razdvajanje na planu bića, bez roditelja, Bog Brama rođen bez oca ili majke, iskočio iz onoga [sic] što je izraslo iz Višnuovog pupka. Ekvivalentan MESECU. Logos-Sin! Sohn!
Ākâša-tatva, to je ono odakle sve religije kreću: Jupiter, Indra, Otac Etar, pneuma, ili
Manifestovani Logos, i biblijski Sveti Duh! (Heilige Geist) Ekvivalentan Saturnu.
Vâju-tatva, vazdušni plan; tedžas-tattva, plan naše atmosfere; apas-tatva, tečna supstanca vode; pritivī-tatva, čvrsta supstanca zemlje.
Ovih zadnjih četiri odgovaraju četiri elementa.

Vaju odgovara Vazduhu i Jupiteru;
Tedžas (agni) odgovara Vatri i Marsu;
Apas odgovara Vodi i Veneri;
Pritivi odgovara Zemlji i Merkuru.
Po Mističnoj Anatomji akaša-tatva je smeštena u mozgu; tedžas-tatva u ramenima; vaju-tatva u pupku; apas-tatva u kolenima; pritivi -tatva u donjoj strani stopala.

Dalje po Mističnoj Anatomiji:

Slezina odgovara liñga śarīri,
Jetra odgovara kāmi.
Srce odgovara to prāni.
Corpora Quadrigemina odgovara kama-mani.
Hipofizi odgovara mana antakarani,
Pinealnoj žlezdi odgovara mana, i kada to dotakne kundalini, to postaje budi-mana ili Božanska Misao.

Od naročite važnosti u Mističnoj Anatomiji je hipofiza u osnovi mozga. Hipofiza, odnosno Hypophysis Cerebri, povezana je sa pinealnom žlezdom, odnosno Conariumom. I Hypophysis Cerebri i Conarium su pokriveni sivim peskom koji se naziva Acervulus Cerebri. Ovaj persak, o kojem škole psihologije ne umeju ništa da kažu, nalazi se u čoveku samo nakon što je on, ili ona, u starosti od 7 godina.
Ovaj pesak je od najveće mističke vrednosti. Povezan je sa stvaranjem SAT, ultimativnom Biti Svega. – U odnosu je sa Centralnim Organom SVIH FLUIDA, W.O.M.B.-om (Womb na engleskom znači materica – prim.prev.), i u materici je prana, Veliki Arhitekta deteta. Prana je takođe u vazduhu, i absorbuju je sva stvorena živa bića. Sve bi bez prane umrlo. Prana je u vazduhu, ali je takođe tamo gde vazduh nije u stanju da prodre.
Ona je nezavisna od vazduha, dok je međutim vazduh zavisan od prane. Prana se rađa od Atmana (Atem Gottes). Ona se pojavljuje iz atmana, baš kao što se senka pojavljuje od tela.
Mi absorbujemo pranu vazduha u svakom našem udahu. Ali mi možemo istrenirati naše disanje da absorbuje, udiše, veću količinu prane od one koja je obično potrebna za naš svakodnevni život.
I ovu dodatnu pranu sposobni smo da skladištimo u našim nervnim centrima, Lotosima ili Pleksusima, do onog momenta kada nam bude ponovo potrebna za specijalnu upotrebu. Ova funkcija može biti upoređena sa SKLADIŠTENJEM materijalističkog elektriciteta u lajdensku bocu. Kroz ovu svojevoljnu svesnu akulumaciju dodatne prane u našem telu, fizičko telo razvija siline koje su pre ležale uspavane u njemu. Osobe koje su akumulacijom dodatne prane razvile ove posebne Siline pomoću specijalnog treninga mogu postati sposobne da prenesu, izdahnu,
rasprše dalje, predaju (deo) svoju vlastitu skladištenu Pranu drugima. Ovo se naziva, a za to se i koristi, pranično lečenje i od strane Theodor Reuss-a sistematizovano je pod imenom „pranaterapija“ godine 1893. Rasprava na ovu temu objavljena je 1893. u magazinu iz Hanovera koji je objavljivao Dr. Huebbe-Schleiden, i koji se zvao Die Sphinx, a potpisana je pseudonimom „Theodor Regens.“ – Ova rasprava je kasnije publikovana kao posebna knjižica nazvana Pranātherapie.

Merlin.

I.N.R.I.

⊗ ⊗ ⊗ ⊗ ⊗

Dakle Theodor Reuss je bio upoznat sa indijskim teorijama o čakrama i prani. Ali misliti da su stvari od početka tako bile postavljene bilo bi pogrešno. Recimo ideja u Ordo Temoli Orientisu da su inicijacije povezane sa čakrama nisam baš siguran da je utemeljena u nekim konkretnim dokumentima ili usmenoj predaji, po onome što sam ja čuo to je kasnija konstrukcija zasnovana na jednom crtežu sa čakrama ispisanim pored njega, a koji je nadjen na margini jedne od Crowley-evih knjiga. Kasnije interpretacije toga u velikoj meri zasnovane su na ličnom radu Grady Louis McMurtry-a, osobe koja je oživela Ordo Templi Orientis nakon što ga je godinama pre njega Karl Germer praktično bio ugasio. Zahvaljujem se Bratu Orpheusu iz A.’. A.’. koji u svom arhivu ima dnevnike Grady Louis McMurtry-a i koji mi je pomogao sa datumima i nekim drugim informacijama.

Najpre, ovde mora doći moja omiljena stvar a to je digresija. Crowley je pisao o jogi

Baba Rampuri

kad je pisao o misticizmu. Po mom skromnom mišljenju jedan od duhovno najbitnijih dogadjaja za Srbiju bio je kada je Baba Rampuri, sadu i vodja reda naga baba iz Indije, bio u privatnoj poseti Beogradu. Medju ljudima koji su se našli kad je došao bili su neki koje interesuje i Crowley, ili tačnije ranije ih je interesovao, te su oni dali Baba Rampuriju Crowley-eva pisanja o jogi. Baba je to pogledao, malo se zadubio i rekao da je to simpatično i da liči, ali da to nije i ono kako to izgleda u praksi. Baba Rampuri je šaivista, dakle nije iz priče kojoj ja pripadam al ispada u one indijske učitelje koje ja veoma cenim. Pre nekoliko meseci jedna njegova učenica iz Indije, starija žena koja živi u njegovom ašramu, mi je sasvim neočekivano u sred razgovora rekla značajno „Ona ima plan za tebe“ i ja sam to protumačio kao veoma važnu nimitu.

I vratimo se onome o čemu smo pričali. Dobar deo interpretacije kundalini joge u kontekstu Ordo Templi Orientisa došao je docnije i to, kako rekoh, kao deo ličnog bavljenja kundalini jogom Grady Louis McMurtry-a. On je sa svojom tadašnjom ženom Phyllis Evalina Seckler(Soror Meral)  u junu 1974. posetio predavanje o kundalini jogi koje je nedaleko od njihovog doma održao Yogi Bhajan.

Sa leva na desno: Grady McMurtry, Israel Regardie i Phyllis Seckler

Predavanje im se toliko dopalo da je Grady nastavi da dolazi u hram u San Rafaelu i uskoro se čak i prijavio na četrdesetodnevni intenzivni kurs koji se direktno fokusirao na kundalini i koji je držao lično  Yogi Bhajan. Phyllis je bila samo na par skupova zajedno sa Grady-em, kao i na jednom vikend seminaru, ali joj je on deo toga što bi naučio prenosio i po njegovim dnevnicima vidi se da su u jednom periodu intenzivno svaki dan zajedno radili po najmanje dva sata kundalini joge.

Levo: Grady McMurtry radi jogu u vreme Agape Lože u Kaliforniji, a na slici desno Grady McMurtry izvodi Sat-Kriyu. Slika je iz članka o kundalini jogi, Tri-Valley News magazina od 17, januara 1975. (zahvaljujem se Bratu Orfeusu na slici)

Ne znamo gde je, kako i koliko Grady većbao jogu u vreme Agape Lože, to će se znati kad se analiziraju njegovi dnevnici što i nije baš lako jer mu je rukopis gori od Crowley-evog. Phillys je, kako se zna, bila na čeluA.’. A.’. i tamo se rad sa kunadlini jogom odnosi na sledeće:

Neofit:  preliminarna joga (stavovi kako je dato u Liber E, pranajama i darana

Zelator: Osnaženi entuzijazam, kreativna vizuelizacija i meditacija, Liber SSS i kundalini meditacija/vizuelizacija iz Liber HHH

Dominus Liminus: Liber Liber A’ash vel Capricorni Pneumatici(kontrolisanje seksualne moći u magijske svrhe) & Liber Yod 

Liber HHH se odnosi na kundalini.  To je jedna od retkih javno publikovanih vežbi koje mogu da daju neki efekat, uključujući i loš, tako da se ne preporučuje nikom ispod stepena Zelatora. Istovremeno, Crowley nije sve davao potpuno  tako da je neobjavljen deo koji se usmeno prenosi onaj gde se zamišlja da su čakre u stvari vagine a kundalini koja se diže falus koji ih penetrira.
Za razliku od A.’. A.’. koja je zasnovana na takozvanom modelu drveta života Ordo Temoli Orientis se, kako smo rekli na osnovu nekih  kasnijih interpretacija, zasniva na modelu čakri. Postoje pogrešna mišljenja da se tu radi dizanje kundalini i aktiviranje čakri. To je nepto što se radi uA.’. A.’. po šemi koju sam dao iznad. U Ordo Templi Orientisu se pre može reži da se stimulišu čakre. Ordo Templi Orientis radi na fizičkom planu i znaci mogu da stimulišu fizičke aspekte nervnih klastera koji se povezuju sa čakrama. Taj rad je direktno vezan za Assiah i u kombinaciji sa ritualnom simbolikom i psihološkim stanjem koje to stvori  ideja je da se fizička stimulacija čakri sa plana Assiaha prenese na jeciračku povezanost sa čakrama. A.’. A.’. je uradjena po modeluZlatne zore i tu se direktno radi na planu Jeciraha.    Ali i dalje ostaje pitanje kad se uobličila doktrina o tome šta se u Ordo Templi Orientisutačno dešava sa čakrama? Ne bih se iznenadio da je sadašnja interpretacija zasnovana na ličnim radovima koje je Grady radio u okviru kundalini joge koju je učio, a ti su radovi imali veliki udeo u njegovom pokušaju da prede Bezdan i postane Magister Templi. Sa druge strane u internom dokumentu o čakrama i Inicijaciji koji je potpisao Frater Yod, jedno vreme drugi čovek O.T.O. za Ameriku i sukcesor Soror Meral u A.’. A.’.  objašnjenja su iz kasnijih izvora od Reuss-a i Crowley-a.  Delom se prepoznaje interpretacija kundalini joge kako je daje Yogi Bhajan, a delom su informacije preuzete iz knjiga Harish Joharija. Harish Johari je bio zanimljiv indijski tantrik, njegova grupa je kod nas postojala u Belom potoku, ali je onemogućena zbog „uznemirenih gradjana“ pri čemu je kuća u kojoj su boravili i zapaljena, ali na svu sreću izbegnuta je ljudska tragedija i niko nije stradao. Posle toga o toj grupi kod nas se više ništa nije čulo. Korespondencije čakri i planeta, koje se recimo daju u tom rukopisu a koje su preuzete od Joharija, samo su jedna šema koja postoji. Zapravo, slično različitim rasporedima čakri postoji i više rasporeda pridruživanja planeta čakrama zavisno od toga šta se radi.

Sam Crowley je bio, a to mišljenje dele sa mnom i neki drugi tantrici, analogan šaivitskom tantriku. Zato nije ni čudno što je Grady McMurtry sebe našao u Yogi Bhajan-ovoj kundalini jogi koja je u dobroj meri zasnovana na tradiciji tantričke krija joge koja svoj izvor ima u Goraknath-u. Krija koja je najreprezentativnija za ovaj sistem je Sat Kria, Grady je izvodi na slici iznad, za koju je Yogi Bhajan govorio da je ona najmoćnija i najkompletnija od svih položaja i osnov kundalini joge te bi je tebalo praktikovati svaki dan.  Ne bi trebalo reći da su članoviA.’. A.’. našli sličnosti izmedju ove asane i več pominjanih praksi iz Liber HHH.

Gurmukh Kaur Khalsa

Yogi Bhajan u okviru svoje škole podučava i numerologiju, konkretno sistem koji se zove tantrička akara numerologija i koji podrazumeva da je energetsko telo oko nas sastavljeno od 10 nivoa. Na osnovu datuma rodjenja pravi se profil čemu e onda prilagodjava kundalini praksa. Više o tome može se naći u knjizi Guruchander S. Khalsa –Numerology, As Taught by Yogi Bhajan (Radiant Light Press, 1993). U nekoj paraleli sa Crowley-evim sistemom, što naravno nema kao pominajnje ni u naznaci u gore navedenoj knjizi, telo koje se tamo naziva Telo duše bi odgovaralo egipatskom, u interpretaciji Theleme naravno, Khu konceptu. Ostala tela sem fizičkog odgovaraju onome što se naziva Khabs. Dalje paralele, ali i različitosti bi se mogle elaboritati, ali mislim da je dovoljno reći da su se, što je bitno za ovu priču,  kao dva oblika šaivizma prilično našli Grady i Yogi Bhajan.  Koga više interesuje ova joga u Beogradu postoji centar koji je podučava, a sredinom godine bi u Beograd trebalo da stigne i Gurmukh Kaur Khalsa, jedna od najpoznatijih svetskih joga učiteljica ove škole čiji su privatni učenici izmedju ostalog bile i selebriti ličnosti poput  Madonne, Courtney Love, Gwyneth Paltrow ili pak David Duchovny-a. Iako sam ja šakta i mi imamo averziju prema kundalini jogi, nisam i budala. Svako se nadje tamo gde mu nešto odgovara, a sistem Yogi Bhajana se pokazao kao nešto što velikom broju ljudi odgovara, tako da je u svakom slučaju dobro to što i u Srbiji sad ljudi mogu da je rade pod stručnim vodjstvom.

O Grantovom pokušaju da ima veze sa tantrom bile je reči u jednom od ranijih tekstova, kao i o Crowley-evoj nespremnosti da prihvati oblik seksualne magije koji ne bi bio zasnovan na solarnom muškom principu, tako da to ne bi sada ponavljali. Ono što je bitno reći jeste to da se Crowley-ev sistem u neku ruku deli na dva perioda. Prvi je onaj koji je postavio sam Crowley i to deluje prilično patrijarhalno i čak mizoginično. Drugi je onaj koji dolazi posle Jack Parsonsa (1914-1952) koji je bio u velikoj meri šeprtlja u magiji, ali je uradio više nego većina ostalih koji su bili učeniji i navodno sposobniji. Jack Parsons je zbog neslaganja napustio Ordo Templi Orientis, a iz A.’. A.’. ga je Crowley izbacio.

Jack & Cameron Parsons, fotografija sa venčanja, 1947. (slika objavljena u Los Angeles Magazine)

Ali je on u radovima sa osnivačem sajentologije, Ron Hubbard-om, primio svoj spis koji se bavio telemitskom Boginjom Babalon i nagovestio potrebu za ženskim sistemom koji bi bio veštičarstvo. Postojali su kontakti izmedju Gardnera i Parsonsa i nije da on nije uticao na Gardnerovu Wiccu. Parsons je bio taj koji je na zapadu, u metafizičkom smislu, otvoorio vrata povatka Njoj, čija je predtavnica svaka žena na planeti. Nakon njega mnogi su van nekih velikih struktura razvijali taj sistem u čudnim smerovima i to veoma često baš sa naglaskom na poštovanju žena. U smeru vudua su to radili dvoje sjajnih ljudi, Louis Martinie i Mishlen Linden. Oni drže i Black Moon Publishing i knjige koje oni izdaju su veoma vredne pažnje, a magazin koji su nekad radili, pod nazivom Cincinnati Journal of Ceremonial Magick, pomerio je granice i ostao legendarno štivo koje je iznedrilo u takva imena kao što su Soror Nema, Benjamin Rowe, Linda Falorio ili pak krajnje opskurna i bizarna Leilah Wendell.

Postoji danas jako puno organizacija i grupa koje se zasnivaju na Crowley-evom sistemu, neke su to samo navodno i rade nešto sasvim suiprotno, a neke su zanimljive. Kao primer takcvih zanimljivih mogli bi navesti Irski Red Theleme, organizaciju koja se zbog nezadovoljstva odvojila od Ordo Templi  Orientisa i napravila svoj sistem inicijacije zasnovan na irskom folkloru i prehrišćanskim svetim mestima. Nema za sada informacija koje bi pokazale da li su patrijarhalno orijentisani kaoOrdo Templi Orientis, kao pandan šaivizmu, ili su više „šaktistički“ orijentisani. Ali ono što jeste zanimljivo jeste to da očigledno saradjuju sa nekim ne preterano poznatim i javnim grupama koje definitivno spadaju u ovu drugu kategoriju, recimo sa jednom linijom tradicionalnog britanskog veštičarstva koja je ceoma inkluzivna i prihvatila je Crowley-ev spis Liber L vel Legis, ali koja je zadržala i svoju tradiciju i to je priča u kojoj se ne radi na simboličan način već se probationeru moraju dogoditi odredjena čuda posle tačno odredjenog broja dana da bi se inicijacija prihvatila kao validna što je veoma zanimljiv pristup u svakom slučaju. Uticaj tantre je kod njih evidentan, recimo u invokaciji sa ponudama četiri glavna boga njihove tradicije da se videti da su adaptirali Bhairavu kao jednog od ta četiri Boga.

Budući da je ovo blog, a ne akademski rad gde je potrebna sistematičnost, ovde pišem impresije koje su reakcija na ono što razmišljam, radim ili doživim preko dana. Sa druge strane, način na koji sam ja podučavan nije sistematičan već haotičan. Dakle informacije su do mene dolazile na preskok, iznenada i bez šablona koji bi sledile. To je način podučavanja u tantri, bar onoj koju ja znam,  s vremena na vreme se dobijaju fragmenti koji se onda odjednom sklope u celinu koja ima smisla. Sa druge strane vedski i uopšte linearni patrijarhalni sitemi su dogmatski. Tantra i veštičarstvo su praktično-empirijski. Rekli smo da su tantrički spisi napisani u formi dijaloga, dakle pitanja i odgovora i da tantra favorituje pitanja i skepsu. Samo ono što se lično proveri  je tako i u tantri se znanje ne usvaja i ponavlja. Ono se osvaja i onda se to zna iz iskustva.  Ono što bih ja voleo da naglasim kao bitno u ovom tekstu je najpre da tantru definiše to što je ona šaktistički kult, mi smo utaramnaja što znači da sve dolazi od Šakti pa i Šiva jer Šiva bez Šakti je šava (leš),  a to znači da ženski princip u njoj ima prvenstvo, metafizički i socijalno i na to ćemo se kasnije još vratiti. A drugo je da je tantra inkluzivna. Dakle za razliku od solarnih i patrijarhalnih sistema koji su kako sam već rekao  dogmatski, u tantri je bitno da nešto daje rezultat. I tu je njena sličnost sa zapadnim veštičarstvom. I jedno i drugo su ubacivali  stvari spolja koje su davale rezultat. Recimo, znao sam jednu tradicionalnu vešticu iz Srbije. Kada je Milan Gligorijević Gaon objavio hudu lekcijem verovatno ih dobivši preko Slavinskog. koje je kasnije Bertiaux objavio u svojoj knjizi Voudoun Gnostic Workboook, to je bilo veoma radikalno za staru Jugoslaviju jer je objavljeno nešto veoma praktično. I te lekcije su kao skripta došle i do pomenute tradicionalne veštice i ona ih je ubacila u svoj rad.

Hudu oltar

U pitanju su hudu duhovi koji su verovatno bili porodični duhovi Jean Maine porodice sa Haitija, dakle porodični duhovi Bertiaux-ovog učitelja i ceo njegov sistem se u velikoj meri zasniva baš na njima. To što su to duhovi neke sasvim druge kulture i podneblja apsolutno nije smetalo toj veštici da ih inkorporira u svoj rad. Takodje, negde pred rat imao sam priliku da vidim par stranica iz dnevnika  jedne bosanske veštice iz okoline Mostara. Dobar deo toga što je ona radila bilo je zasnovano na ko zna kojem prepisu sredjovekovnog grimoara, sa nekim od sigila prilično deformisanim ali još prepoznatljivim. Znači kreativnost je bitan elemenat i u tantri i u veštičarstvu. Šta više, tajna tantre i Crnog Bratstva  je da su i sama Božanstva nešto što se menja i

Tradicionalni prikaz tibetanske Crvene Tare

što se razvila, ali i nešto što može da se proizvede. Božanstva nemaju oblik jer su kao i npr arhandjeli jeciratske forme. Mi im dajemo oblik da bi ih lakše pojmili i zato ih antropomorfiziramo. Ali oni se menjaju, najbolji primer toga su afro-američku kultovi gde oni migriraju iz jednog kulta u drugi i dobijaju drugačija obeležja i razvijaju se u neki novi oblik. Da li je u tantri bitno da uvek sledimo isti oblik kakav je dat pre hiljadu ili dve hiljdade godina? Postoje tantrici koji usvajaju moderne predstave božanstava. Drugi misle da je to neprihvatljivo. Ali je pitanje šta Božanstva sama žele? Crvena Tara je Božanstvo koje obožavaju nesrećni ljubavnici. Hoćete nekog da začarate da vas voli…onda se obratite njoj, kao Kurukulli, da to učini za vas. Ona je zavodljiva, jer joj je to priroda. Zavodljiva žena u sariju je za neke relikt prošlosti, tako da neki misle da je danas treba predstavljati onako kako zavodljive žene izgledaju danas.

Pokušaj modernogi prikaza Crvene Tare (Kurukulle)

Tako da je tantra veoma adaptivna i nedogmatična, a prihvatljivo je sve ono što daje rezultat. Recimo, kada sam od mentora tražio obuku u nath tradiciji, on mi je rekao da ako želim mogu da radim i dzogćen prakse koje daje Tenzin Wangyal Rinpoche u svojoj knjizi Healing with Form, Energy and Light, The five elements in Tibetan Shamanism. Praktično to je ista stvaro koju mi radimo, samo u formi tibetanskog šamanizma. Dakle dogma tu nije ispred rezultata, u tantri se računaju rezultati jer tantra nije vera. Tako je u iste prakse uvršteno dosta rada po Wilhemlu Reichu. Energetizovanje jantre na tradicionallan način je lepo, ali se ubacivanje rajhijanskih metoda na zapadu pokazalo kao praktično. Metode sa prisećanjem nečega i reagovanjem kroz telo, te smeštanjem sebe u jantru i vizuelizacijom planeta po kalačakri, te žrtvovanjem neke naše slabosti na spoljnom obodu Šri Jantre, uz priziv planete koja je oponentna planeti koja odredjuje tu našu slabost, pokazalo se kao jako efektno. Primer ovog drugog, da božanstva nastaju, u tantri je recimo Boginja Santoši Ma. U pitanju je božanstvo koje se i danas obožava u Indiji i koje smo mi uvrstili u naš panteon Devet Boginja, a da kao Boginja nikada nije postojalo pre šezdesetih godina prošlog veka. Santoši Ma je Boginja Zadovoljstva i smatra se da ako se njena vrata slavi 16 petaka za redom i ona će onda svojoj obožavateljki ukazati blagonaklonost. Ceo kult ove Boginje je počeo sa filmom Jai Santoshi Maa, niskobudžetnim bolivudskim ostvarenjem koje je, da budemo iskreno, debelo ispod granice kiča. Film je govorio priču o nepostojećoj Boginji, ali  žene počele da tretiraju film kao realno obožavanje i u bioskop su ulazile bose kao u hram. Improvizovani hramovi ovoj Boginji počeli su da niču širom Severmne Indije i Nepala, sve sa filmskim posterom kao njenom slikom.

Plakat za film o Santoši Ma

I tako je rodjen kult Boginje koja je izmišljena za potrebe filma i kao veoma popularna Boginja obožava se i danas u Indiji.  Slične stvari su se dešavale i u zapadnom svetu. Kada sam jednom proveravao istoriju nekih svetaca, od kojim su neki sveci za koje se vezuju dokumentovana čuda ljudi koji su im se molili i radili sa njima, ispostavilo se da dobar deo njih nije nikad ni postojao. Takodje, bilo mi je interesantno kad sam video da Baba Raul Canizares  u svojoj knjizi  Helping Yourself with Selected Prayers daje prvo molitve katoličkim svecima koji se koriste u santeriji, zatim tradicionalnim katoličkim svecima, a potom i mitskim. Recimo, legenda kaže da su u Francuskoj kaludjerice čekale neke relikvije. U jednom statusu na kojem je pisalo Expedite (hitno) je bila skulptura vojnika. Kaludjerice su pomislile da je  to statua sveca i da mu je to ime i počele su da mu se mole. Kad su molitve bile uslišene uspostavio se tako čitav kult sveca koji je nastao greškom, ali je uslišavao, što i danas radi, molitve vernika. Danas je poznat kao svetac za brza rešenja, ali i za isceljivanje neklih teških bolesti. Ja baš nisam veliki ljubitelj, na primer, tendencije u magiji haosa da se koriste razni likovi iz stripa i pop kulture, ali koga interesuje njihov pristup kreiranju božanstava referentna knjiga za to je Pop Culture Magick koju je napisao Taylor Ellwood.

Mandala Boginje Šanti kao primer novokreiranih mandala u kaula tantičkoj tradiciji

Kao primer  modernih sinkretizama sa tantrom možemo da uzmemo mikseve sa Crowley-evim sistemom. Rose Kelly, od strane Thelemita desnog puta kasnije odbačena, može da se okarakteriše kao  prvi Thelemit levog puta. Citat iz Liber L „ona će videti & zablistati u obožavanju Nu: ona će postići Hadit“ je zapravo šifrovani ključ VamaMarg tantre koja je spiralno uvijeni put prosvetljenja. Da bi doživela prosvetljenje ona mora da prevlada dualnosti da postane ono za čim žudi i od čega je bila odvojena. Crowley je previše obožavao Hadit, a premalo Nuit. Vama Marg se bavi suprotnostima, mada na kraju više ne postoje suprotnosti i nema čak ni pola. Kenneth Grant je, da ne ulazimo u polemiku sa onima koji ga kritikuju i onima koji ga hvale, imao nedvosmislene dve velike zasluge. za razliku od krolijanaca koji fetišiziraju sve što je Crowley radio Grant je uglavnom pisao o Magici, a ne o Crowley-u kao ličnosti. A kao drugo Grant je Thelemu tretirao kao tantričku tradiciju. O Grantu i njegovom interesovanju za tantru je već pisano na blogu u ranijim postovima. Kenneth Grant je definitivno neko ko je ima jako puno uticaja na najveći broj relativno skoro formiranih takozvanih LHP organizacija i njihovo interesovanje za tantru, ali sad kažimo nešto o Thelemi kao tantri.

Kenneth & Steffi Grant

Postoje knjige, vedske, koje kada se čitaju otpozadi dobijaju tantrički karakter. Lično bio sam primljen u A.’. A.’. u liniji koja je išla od Aleistera Crowley-a, preko Geralda Yorka, po mnogima zadnjeg preamonstratora A.’. A.’. koji je i sačuvao najveći broj Crowley-evih spisa i recimo dao Regardieu dobar deo onoga što je ovaj objavio, do Frater Uranusa. Istoj liniji je pripadao i Francis King, tako da je objavljivanje Tajnih rituala O.TO. u neku ruku bilo od strane A.’. A.’.Frater Uranus je bio lični prijatelj i saradnik pomenutog Geralda Yorka, ali i prijatelj i biograf Israel Regardiea. Moj izlazak iz A.’. A.’. je bio smišljeni čin prelaska u Crno Bratstvo i postajanje subverzivnog marksističko-feminističkog Crnog brata Levog Puta koji odbacujei dogmatske, hijerarhijske i patrijarhalne solarne sisteme.

Frater Uranus sa suprugom Michaela-om

Ono što sam izmedju ostaloga naučen uA.’. A.’. bilo je da je Liber L spis koji se čita otpozadi. Konkretno, prvi stih je zapravo i najdalji od nas. On je „odmah do neba“, a zadnji koji se nalazi u knjizi je onaj koji je zapravo nama najbliži jer je zadnji objavljen i najbliži je materijalizaciji tako da je treće poglavlje u stvari prvo u pragmatičnom smislu i radi se prvo sa njime i to je proces čišćenja. To nisam vidjao da se baš objavljuje javno i prijatno iznenadjenje je bilo kad je o tome pre koju nedelju javno govorio Gerald del Campo, autor po meni veoma dobre knjige New Aeon Magick, Thelema Without Tears (Luxor Pr Inc; juni 2000).  Tehnički, pre nego neko ima iskustvo Svetog Andjela Čuvara on prvo obožava „vidljivi objekat obožavanja“ kojim je Crowley zamenio Isusa kao „jedina vrata kroz koja se može doći do oca.“ Koji je vidljivi objekat se trudi da se čuva kao tajna, ali je Graham Bond to lepo objavio u svojoj pesmi, tako da i nije baš neka tajna. Nakon toga se obožavaju kao nevidljivi Hadit i Nuit. Kako rekoh ranije Crowley je previše obožavao Hadit, a premalo Nuit. Ali kad se ovako okrene Knjiga, onda ona postaje tantrička. Crowley je bio u najboljem slučaju, verovatno treći put ponavljam u ovom tekstu, analogan šaivističkoj tantri, dakle patrijarhalnoj i mizoginičnoj. Postoji jedna anegdoda iz Londona, pozne osamdesete, sa jednog predavanja o Crowley-u. Ide predavanje, pričaju sve poznate krolijanske face i u jednom momentu simpatična bakica iz publike se javi za reč. Kaže ona njima da poštuje njihov autoritet i trud i ostalo, ali da su o Crowley-u nalupetali gomilu gluposti. Naravno da su na to svi oni odreagovali burno, ali njen argument je bio superiorniji. Ona ga je poznavala lično. A istina o Crowley-u je da je on bio ženomrzac i da je on kao prvi Thelemit u stvari bio loš Thelemit i loš uzor. Jedna od osnovnih pretpostavki tantre je da ženski princip ima prvenstvo i da se žene poštuju na poseban način. Crowley jednostavno nije bio spreman da prihvati Thelemu kao šaktističku. Problem koji je tradicija videla sa nekim organizacijama gde su žene loše tretirane i koje su imale veze sa tradicijom je objašnjen u nekim od ranije prenetih stavova na blogu koje je tradicija iznela. Tantra i Ordo Templi Orientisnisu nešto bili povezani, seksualna magija koju je Crowley radio ima svoju primenu kako u mističnom smislu u dizanju i širenju svesti, devocijskom zajedništvu sa Božanstvom, posvećivanju i sl, ali i magijsku da se naprave promene na ovom planu, stekne novac, znanje, zdravlje, moć, komuniciranje sa neljudskim bićima i sl. Pri ćemu ja ne kažem da se to  i danas radi u Ordo Templi Orientisu. Zatvaranjem nezavisnog švajcarskog O.T.O. i ritualnim uništavanjem dela njihove opreme verovatno zadnji okultni O.T.O. je povučen sa materijalnog plana, a kalifatski O.T.O. ne znam da li danas i praktikuje seksualnu magiju, ili je samo klub za druženje i razgovor svojih članova. Postoji puno indicija bivših članova uključujući i neke koji su bili u samom vrhu da je ovo drugo moguće, ali ostavimo to za sada nedorečeno.i
Takva upotreba seksa je pomenuta u budističkoj Chakrasamvara Tantriiz 8. i 9. Veka, a sreće se ui u drevnoj praksi indijskih kula tantričkih veštica koje su se okupljale da u krugu ritualno kombinuju seksualne fluide, muške, ženske i menstruacionu krv, kako  bi posvećivale talismane i dobile sidije (okultne moći). Taoisti takodje imaju svoje vlastite seksualne prakse, kod nas su popularne knjige Mantak Čija na tu temu. Iskreno, o taoizmu i kineskim sistemima ne znam puno i o tome ne mogu da govorim, meni u region pouzdano deluje ono što u okviru Dao Healing Academy radi Saša Blagojević koji bi trebalo da je jedini inicirani daoista u Srbiji,  a možda i u okolnim zemljama i posle susreta sa njim ostao sam sa veoma pozitivnim utiskom. Da li on zna nešto o daoističkoj seksualnoj alhemiji ne znam, ali adresa za kontakt je: tao.healing.alchemy@gmail.com  tako da svako ko želi može da se raspita o daoizmu i o tome šta se sve tamo radi ili ne. Imamo i arapsku tradiciju, koja je verovatno bila pod uticajem indijske. Mit o templarima koji su od asasina dobili neke seksualne tajne još uvek nije dokazan, čak postoji vise dokaza da to nije tačno, rozenkrojceri su imali tajnu Ruže i Krsta (vagine i penisa) slično Dragulju u lotosu u tibetanskom budizmu, a alhemičari misteriju Crvenog lava i Belog orla, koja je isto seksualne prirode.
Seksualna magija kako je danas znamo potiče od Amerikanca Pascale Beverly Randolph-a (1825–1875).   On je putovao Evropom i Bliskim istokom i sretao rozenkrojcere i razne mistike i magove, te u Ameriku doneo system svetog braka i seksualne magije. Njegov system se sastojao od tri faze koje su, Volantia, Posism i Decretism (Volja, Univerzalni Aetir i receptivni princip). Randolph je smatrao da se seksualna magija može raditi samo medju bračnim partnerima koji se vole i da je najsnažniji momenat zajednički orgazam. Takodje bio je mišljenja da kod onih koji ne koriste seks na pravi način i nisu uskladjeni može da se desi da privuku negativne astralne entitete i tako seksom dovedu do sebe astralne larve, ili čak demone. Nakon njega njegove ideje je na svoj način popularisala i Ida Craddock, seksualna reformatorka sa kraja 19. Veka

Desno: Ida Craddock; levo: Pascale Beverly Randolph

Ona je seksualnu magiju podelila na tri faze, Alfaizam (sveti celibat),Dianizam (seks bez orgazma) i Kadoš (seks sa orgazmom). Njena knjigaHeavenly Bridegrooms o seksu sa andjelima veoma je uticala na Crowley-a. Crowley-eva seksualna magija, koja je u velikoj meri nasledjena od Theodor Reuss-a je po meni analogna šaivističkoj tantri (da li je ovo četvrti put da to pominjem?) sa akumiliranjem i dizanjem vertikalno odžasa i onim što se u jogi naziva urdhva retas. Seksualna magija podrazumeva da se seks uvek odrazi na astralnom planu, bez da mi toga moramo biti svesni. Slično onome što se u tibetanskom budizmu naziva tulpa. Usmeravati to znači dovesti do željene promene. I tantra i seksualna magija su stvar prakse, ne dogmatizma. Dakle nije bitno kakva je teorija bitni su rezultati.

Oltar postavljen za ritual posvećen Svetom Kiprijanu kojeg čarobnjaci tretiraju kao svog zaštitnika u izvodjenju praktične magije; crkva se sa time ne slaže i ne smatra da je Sveti Kiprijan zaštitnik magije, već da molitve njemu pomažu da se skinu sve magije i vradžbine

Da bi se postigli rezultati potrebno je da neko bude prvo pripremljen. Dobar deo inicijacije nije tehnički inicijacija, nebitno da li govorimo o tantri ili afro-američkim sistemima gde inicijacija može da traje po četiri dana, ali je samo 10 ili 15 minuta stvarno inicijacija a ostalo su postavljanje zaštita na kandidata. Isto je i u tantri, prvo se instalira kavača na zadnju stranu glave, poviše vrata, što je tradicionalno i mesto gde se najlakše izvodi okultni napad i deo tela kojim vlada mesec. Bez zaštita opasno je da neko radi tantru. Desni put ima striktna pravila, pridržavanje tih pravila podrazumeva sigurnosne mehanizme koji nekog štite. Pridržavanje pravila je stoga jako bitno za desni put. Postoji jedna priča koju mi je pričao učenik Williama G.

William G. Gray

Graya, koji je bio jedan od zapadnih zanimljivijih i cenjenijih okultnih autora i učitelja. On je želeo da udje kod Dion Fortune u njenu okultnu organizaciju, i nešto pre dogovorenog vremena je bio kod nje. Čekao je u prostoriji za prijeme i kad je sat odzvonio vreme kad je sastanak dogovoren ona je ušla sa mačkom na ramenu i služavkom.  On joj je obrazložio sve i pitao za ulazak, na šta ga je ona pitala za godine. Njemu je nedostajalo par meseci do donje granice godina za prijem u njenu grupu tako da mu je ona ljubazno rekla da ceni njegovu želju da udje, ali da nema dovoljno godina za to i da pravila postoje da bi se poštovala. Nakon toga je bez imalo želje za bilo kakvom daljom pričom se okrenula i izašle su napolje ostavivši ga bez prava da išta prigovori. Dakle kako što ona reče na desnom putu postoje pravila i ona postoje da bi se poštovala. Definisanje dokumenata, pravila i ciljeva sa rokovima su tu jako bitni budući da to direktno utiče na egregor, ali istovremeno oni su mehanizam koji sprečava da nečiji ego ne podivlja. Levi put nema pravila, zato on nije za svakoga. zapravo, jako je puno loših tantrika u Indiji i tantra je veoma često izgovor za seks ili drogiranje.  Nedavni video snimak iz Indije u kojem dvojica Sika fizički maltretiraju nagog indijskog sadua koji je pijan išao ulicom je izazvao različite reakcije. Sa jedne strane fizičko nasilje je nedopustivo, a sa druge tantrici piju alkohol, ali ču ponoviti ono što sam ranije već rekao da se smatra da ako tantrik bude vidjen pijan na ulici da je to onda velika sramota za njegovog Gurua. Desni put propisuje ponašanje i onda neko mora biti dovoljno jak da ih poštuje, a levi dozvoljava sve i samo je na nama da budemo dovoljno jaki da sami shvatimo šta je ispravno, a šta nije i da se onda tako i ponašamo.

Na žalost, desni put se pokazao kao veoma problematičan. Pravila koja oni postavljju veoma retko i poštuju do kraja u praksi već se jedno govori a drugo radi. Bili smo svedoci izlaska skoro svih učenika iz jednog ašrama u Novom Sadu baš iz tih razloga, dok je u svetu to veoma česta pojava. Malo bizarniji primer toga bilo je objavljivanje na  jednoj indijskoj televiziji video snimka Gurua Swami Nithyanande u seksualnom činu sa tamilskom glumicom Ranjithom. Revolt sledbenika je posle bio toliki da smo nakon toga videli i snimke na kojima ga doslovno jure motkama po ulici, a ašram mu je čak bio i zapaljen. Zapravo takvih skandala u svetu je jako puno, upravo je jedan takav veliki skandal izbio u Australiji vezano za najstariji ašram u toj zemlji, konkretno onaj Satyanandin. Na svetlo dana su izašle mnoge seksuane zloupotrebe i nasilje nad članicama i australijska joga zajednica, ili bar deo nje, upravo sada poziva na bojkot tog ašrama i učenja. I u Indiji i na zapadu postoji čitava jedna kultura nasilja prema ženama. Indija je po nekim statistikama treća zemlja na svetu po broju silovanja, a ilegalni pobačaji ženske dece nakon trećeg meseca trudnoće su postali veoma česti od kada je širem stanovništvu olakšana prenatalna kontrola fetusa. To je skroz oponentno onome što tantra jeste jer u tantri šakti ima prvenstvo. Desni sistemi su solarni i oni favorituju muškarce. zato je tantra kad se preselila na zapad morala da se adaptira a raznim sistemima. Broj tantrika nije veliiki, ali budući da se medju njima nalaze i ljudi koji pripadaju nekim drugim sistemima,  na primer, u Americi AdiNath zonu je vodio poznati okultni autor Donald Michale Kraig (inicijacijsko tantričko ime mu je bilo ShambhalaNath), a medju članovima su se nalazili i recimo Linda Falorio i Soror Nema, tako da je tantra morala da se prilagodjava. Odnos tradicije prema organizacijama koje sebe smatraju thelemitskim je bio zanimljiv, HH 108 Shri Gurudev Mahendranath je recimo u početku kaula liniju bio organizovao pod imenom Oriental Tantrik Order, verovatno da bi provocirao Grady McMurtry-a, ali kad ga je ovaj zamolio da promeni ime učinio je to. Sa druge strane,  HH 108 Shri Gurudev Mahendranath  nije puno cenio ni Granta i odbio je njegov zahtev za inicijacijom, kao i ponudu za članstvo na najvišem nivou u njegovoj organizaciji. Kaula ide svojim putevima, bitan faktor odnosa prema nečemu je odnos prema ženama, tako da je zbog interesovanja mnogih zapadnih okultista za tantru u okviru tradicije Crowley-ev Liber Oz preradje u dokument pod imenom Liber Dorothy (po ženi koja je inicirala Gardnera u veštičarstcvo) i ovo je prvi put koliko znam da se taj interni dokument obelodanjuje:

 Liber Dorothy

Nema Boginje do Žene.

1. Žena ima prava da živi po svom vlastitom zakonu –

da živi na način kako joj je volja;

da radi po svojoj volji;

da se zabavlja po svojoj volji;

da se odmara kako joj je volja;

da umre kada i kako ga je volja.

2. Žena ima pravo da jede šta joj je volja;

da pije šta joj je volja;

da stanuje gde joj je volja;

da se kreće po površini zemlje po svojoj volji;

3. Žena ima pravo da misli po svojoj volji;

da govori šta ga je volja;

da piše šta joj je volja;

da crta, slika, rezbari, gravira, kuje, gradi po svojoj volji;

da se oblači kako joj je volja.

4. Žena ima pravo da voli kako hoće – zadovoljite se u Ljubavi kako hoćete, kada, i skim vam volja. – AL I, 51

5. Žena ima pravo da ubije one koji joj ograničavaju ta prava. „robovi će služiti“ – AL II, 58

Ne postoji stav tradicije formulisan u vidu izjave, kao što je to uradjeno vezano za Chumbleya i Granta, o kalifatskom Ordo Templi Orientisu, nije bilo potrebno niti su postojale veze kao sa prethodnima koji su pomenuti. Tantra gleda svoja posla, a svako može sam da istražuje za sebe i donese svoj sud o bilo čemu i bilo kome, pozitivan ili negativan. Ili da nema nikakav stav. Moj lični stav je da sa ljudima iz Ordo Templi Orientisa neću da imam nikakve veze, ali to je moj stav i moji razlozi ne moraju da imaju smisla ni značaja za bilo koga drugoga,

Soror Syrinx i njen suprug Paul Joseph Rowelli ispred thelemitske crkve koju poseduju i vode

Moram da napomenem nešto što mi je upravo ovih dana privuklo pažju. A to je da bi se kao zanimljiv primer Theleme vidjene sa ženskog aspekta i nečeg što se kreće u smeru šaktističkog pogleda na svet moglo navesti ono što radi Soror Syrinx, nezavisna Thelemitkinja iz Amerike. Ona i njen suprug, što je lep primer uspeha kakav se ne vidja u drugim thelemitskim grupama ili organizacijama, uspeli su da kupe čitavu crkvu u Americi i to je prva thelemitska crkva sa zgradom u kojoj se svake nedelje održava thelemitska misa i gde se ljudi okupljaju zbog raznih aktivnosti. Paul je inače neko ko je javno objavio dosta materijala A.’. A.’. vezano za liniju u kojoj je i prilično je poznat, mnogi se sa njim slažu, dosta njih i ne, u thelemitskim i okultnim krugovima. Njegova supruga piše knjige o Thelemi sa ženskog aspekta, a ono što je zanimljivo je da joj je pristup na momente taumaturgijski što je jako zanimljivo. Dakle ona, budući da je u Thelemu došla iz veštičijeg kovena, radi na grimoarskoj Thelemi koja bi bila pogodna za žene i žensko iskustvo. Nadjući se da će njene knjige biti i kod nas prevedene i objavljene. Njena najnovija knjiga She of the Silver Star je u Americi izašla doslovno pre par dana, 15. januara tako da je ona plodna autorica od koje se može puno toga očekivati kako po pitanju knjiga tako i po pitanju promovisanja jačanja ženskog iskustva i prava žena u okultnim i thelemitskim grupama.

I da se malo vratimo našem terenu. Ordo Templi Orientis su jedna od retkih grupa, mada je sada i to već pitanje budući da se broj članova toliko smanjio da je pitanje da li uopšte još postoje kod nas,   koja je bila ovde prisutna. Pored njih postoi i  AMORC u Hrvatskoj i Lectorijum Rosicrucianum koji su prisutni u manje više svim državama bivše nam zemlje, tako da svi oni mogu biti, uz napomenu da smo za Ordo templi Orientis već iznel iskepsu da li su oni okultna grupa u bilo kom smislu večsocijalni klub nalik na masoneriju,  zanimljivi za posmatranje u jednom fenomenološkom smislu kako organizacije desnog puta funkcionišu, kako se u njima odvija distribucija moći, pozicioniranje članova, kako se  motivisipu članovi, kakvi su medjuljudski odnosi, da li postoji poštovanje pravila ili se ignorišu, ima li devijacija u ponašanju, kakav to efekat daje na članove i da li oni postaju bolji ili lošiji i sl. Isto tako bilo bi zanimljivo znati kako funkcioniše grupa koju je Dajana Fitoš pominjala u svojim statusima na FB zato što bi oni mogli biti jedina grupa, za koju znam, koja pretenduje na levi put,  zapadni, budući da po onome što sam pročitao se baš ne uklapaju u istočnjačku kategoriju levog puta.

Energetski radovi koji su radjeni u Splitu

Naravno pod uslovom da su informacije u njenim statusima bile ispravne, a ne proigravanje. Sve to čeka neke sociologe da to istraže i prezentuju budući da imam utisak da se to kao socijalni fenomen u našem društvu ignoriše. Ako bi pričali o , grupi koja deluje u Zagrebu i sa čijom pudjom sam i otpočeo tekst, onda mogu reći da ta grupa po meni spada u primer zdravih pojava. Najpre, mišljenja sam da je vreme okultnih redova i glomaznih organizacija prošlost. Danas je model grupa koje se formiraju radi ostvarivanja odredjenog cilja, nakon čega se rasformiraju i u nekom obliku ponovo okjupe zbog novog cilja, mnogo bolja opcija. Problem je kad neku grupu vodi osoba bez iskustva, dobar deo grupa u svetu ima za problem to što ih ne vode adepti. U Zagrebu znam ko to radi i znam da je u pitanju osoba od pouzdanja i neko ko je i socijalno i duhovno realizovan, tako da ne mora da to koristi za kompenzaciju i to je dobra grupa i kreativna. Čovek zna šta hoće, zna kako da to uradi i ume sa ljudima, pri čemu nema neke svoje skrivene agende i interese koji ne odgovaraju ostalima. Ili bar nema indicija da ih ima. Sve dalje je stvar eksperimenta. Malo drugačija grupa je ona u Splitu koju vodi gnostičko-biskupski par Tau Tz. i Shin S. Ne vole da se priča o njima, tako da sumnjam da će mi zbog ovog okrenuti turu kad dodjem u Split, ali meni je to  jako draga grupa,  u zanosu entuzijazma i još uvek u procesu intenzivnog ispitivanja Univerzuma. Slična energija kod obe grupe i za obe grupe se može reći da rade dobro, ali različite potrebe učesnika i po onome što se vidi  malo drugačije pomeren fokus ih različito i definišu u smislu identiteta.  Tako da mene interesuje da li će zagrebačka grupa nastaviti u smeru ove pudje koju sam pomenuo. Ta pudja  nije tradicionalna, ali su elementi koji su potrebni uključeni na inteligentan i funkcionalan način, a izbor mantre, intuitivan, apsolutni je pogodak. Dakle mogli bi da kažemo da je to jedna eksperimentalno-tantrička laboratorijska vežba koja bi da postoji diikša mogla da postane standardna tantrička praksa, budući da tantra evoluira. Tantra je šamanizam, kako već rekoh, a funkcija šamana nije da očuva tradiciju u neizmenjenom obliku. Naprotiv, funkcija šamana je da menja tradiciju i da sanja nove snove i unosi novine u ono što se radi u plemenu.

Vezano za ove socijalne aspekte rada duhovnih i okultnih grupa , a kad smo već kod statusa, zanimljiv status na FB je bio onaj korisnika Bogdana Popovića, te ga ovim putem i prenosim u integralnom obliku i izvinjavam se na rečniku, ako nekom slučajno smeta.

„Posmatram one „duhovnjačke“, „magijske“, „ezoterčne“ grupe i cenim da su, blago rečeno, 90% ljudi u istim  anomalični pa sam se redom iz istih povlačio . Podelio sam ih u 3 „kaste“ :

1) Za vreme „novog talasa“, žario i palio urbanošću, uživajući u blagodetima SFRJ iz doba post moderne. Isprobavao sve i svašta, koketirao sa mnogo cime, od psihodelične filozofije do mitova… ‘el ja tada to bio fazon. Mahom načitan, obrazovan akademski (jelte besplatne studije). Još se bori sa avetom 90-ih koje su mu zapečatile iluziju blagostanja. Danas ogorčen na prošlo vreme osim tog vremena kad je bio mlad i cool. Na grupama uglavnom podjebava ljude, ili ubija dosadu. Misli da poseduje „tapiju na okultno“.

2) Šizofrenik iz vukojebine. Za razliku od prvog koji je uistinu svašta prošao, video i čuo pripadnici ove „kaste“ su uglavnom vezani za kompjuter kao jedini vid spoljnjeg sveta. Odrastali su u maloj sredini, mahom zatvorenoj hrišćanskoj zajednici, drugačiji od drugih (tipa slušali su metal, selo ili varoš ih nazvalo sektašem ili čudakom, a oni se previše uživeli u ulogu) otuda agresivni animozitet i nezrelost. Skloni su raznim nebuloznim ispadima, depresiji (logično) i šizofenim cepanjima, a okultna znanja i znanja uopšte vezana su im za internet. Uglavnom su nekakvi „spiritualni satanisti“ i slično. Valjda im spiritualno i virtuelno deluju kao realan kohabicioni spoj. Elem, razumljivo je da je neko u adolescentskom dobu takav, to je prirodno, ali ovi ostaju rob adolescencije u negativnom smislu i samoizolovani su!!! Meni lično najomraženija kasta…

3) Pičkopaćenik. Čuo da se u okultizmu upraznjavaju orgije i razne perverzije, pa gleda da kroz to opere svoje devijacije i seksualne frustracije. Za to mu služe uglavnom pripadnici druge kaste koje lako može da kupi sa copy/paste pričom o demonima, ili nedo Bog da zna nešto o tantrizmu. Ako zna misli da je uspeo u životu. Uglavnom ne vidi pičke, al bitno je da pokušava. ‘El kaze naš narod ;,,Ne jebe lep nego uporan!!!“

Da se razumemo ovo se ne odnosi na sve,ima uistinu ok ljudi. Ko se pronasao nije moj problem. „

Moje iskustvo sa najvećim brojem, praktično ubedljivom većinom, ljudi koji su se interesovali za okutno i trudili se da budu deo toga kod nas, jeste da su u najvećem broju slučajeva bili ljudi koji se uklapaju u neku od gore navedenih kategorija, uz napomenu da se može dodati i još po neka kategorija.  Sve gore navedene kategorije su gubitničke, tako da bih ja uveo i kategoriju recimo  manipulativne psihotične strukture ličnosti koje i uspevaju da se opkoriste preko priče o „duhovnosti“, što im je i jedini motiv da budu deo toga. To znači da su na žalost postojali su i ljudi koji su mnogo inteligentnije nastupali bez ikakvog obzira prema drugima i uglavnom se sve na domaćoj okultnoj sceni, takozvanoj, vrtelo oko seksa, novca i osećaja moći. Izbegao bih tračeve i neproverene stvari za koje nemam dokaze pa bih se zadržao samo na onome što je očigledno upitno. Recimo meni je uvek bila upitna priroda Alexandar Thornovog sajta? Ne dajem nikakve kvalifikacije niti sudove, samo se pitam zašto bi neko na sajt koji je okultne tematike stavljao svoje nage slike, sve sa slikom svog penisa, pri čemu je deo ostatka slika sa motivima nekih nabildovanih muškaraca sa djavoljim atrubutima koji imaju gej seks? Znači sajt ima neku svrdu po pravilu, ima neku poruku koju šalje oniam koji ga posećuju. Ako je okultni sajt šta će autorove gole slike i slike sa motivima gej seksa i kako to promoviše tu okultnu, ili pseudo okultnu ideju o kojoj autor piše? Kakvu onda vlasnik sajta očekuje reakciju posetilaca sajta i šta je zapravo njegov cilj? Potpuno nevezano za Alexa, pri čemu ne želim da malopredjašnja opska da lošu sliku o njemu, već samo postavljam pitanje, moram da skrenem pažnju na nešto što smatram jako bitnim. Naime nije nigde javno objavljeno kao ponuda, ali u regionu postoje osobe koji nemaju nikakvu tantričku paramparu, niti ih je iko ikada inicirao u tantru niti znaju išta o tome. Ono što sam ja video iz komunikacije sa raznim osobama je to da menjaju seminarske radove sa Lončarevog sajta sa ekavice u ijekavicu i onda to šalju unaokolo privatno na mejl kako bi navukli žene da ih iniciraju za 200 eura u „tantru“ što uključuje i seks.  To sa tantrom veze nema i ko na to nasedne nije da će baš da ispadne inteligentna osoba. Svako dobije Gurua kakvog zaslužujei i ja nikada nikome ne idem i ne govorim da napusti neku grupu ili učitelja ma koliko to učenje bilo lažno. Ali isto tako devojke i žene i zaslužuju da čuju da neće biti inicirani u tantru na taj način, već da će biti prevarene i iskorištene. I to nije jedina osoba koja manipuliše koristeći tantru. Postoji uu regionu“tantrička grupa“ gde „učitelj“ daje tantričku obuku ženama. Ako to tim ženama odgovara to je njihova stvar. Da, neke njegove učenice su više puta mene kontaktirale nezavisno jedna od druge. Nisam zainteresovan da radim sa njima. Tantra nije seks, on je samo jedno od orudja tantre, stoga ako neko nasedne i fanatično sledi nekog ko ga iskorištava, šta će mi onda takak mentalni sklop i šta ja mogu da radim sa takvim osobama i kakav kvalitet može da se sa njima postigne? U svakom slučaju ne ono što sam ja učen da radim.

Pri tome moram da se ogradim i da kažem da ima i pojava u regionu koje koriste naziv tantra i iako to nije tantra u tradicionalnom smislu, to rade po svemu sudeći korektno i bez manipulacije. Recimo, nemam ideju šta se tačno daje na kursevima za tantra trenere u Joga centru u Somboru (www.yoga.rs), raspored aktivnosti na kursu je prikazan na slici ispod, a  koji vodi Fabijan Periškić, niti sam imao priliku da pročitam njegovu knjigu Tantra, orgazam sa svemirom. Po tekstovima na njegovom sajtu i po sertifikatu koji je izdala organizacija koja nije tradicionalno tantrička,  u pitanju je verovatno neo-tantra. Previše Osho Rajneesha za moj ukus u citatima u tekstu, ranijim na blogu napisao sam već kada je i kako Osho izbačen iz tradicije, iako je njegova dikša bila legitimna. Takodje, stav oznet na sajtu, a koji se odnosi na homoseksualce i po kojem „je svejedno ko su partneri budući da se radi se o doživlaju (Ljubavi) a ne moralnim ili bilo kojim kriterjuma uma, te da je tantra  meditacija dodirom, znači doživljaj ne misao.“ nije nešto sa čime bih se ja složio. Postoji puno tantričkih škola i klanova i ja o tantri imam možda 0,001% znanja, ali po onome kako sam ja učen insistira se na polarnosti. Dakle neko može biti homoseksualac i to je njegova privatna stvar, ali tantra je uglavnom za heteroseksualne parove. Tantra nije homofobična, pitanje homoseksualnosti je pre tehničko pitanje, a reč uglavnom sam upotrebio  zato što što su se u indijskoj metafizici homoseksualci sretali medju sledbenicima Kartikeye. Kako taj kult izgleda i kako je homoseksualnost inkorporirana u to stvarno ne znam. Tako da to nije nemoguće, ali to je poseban kult u okviru heterogenosti tradicije i kao takvog ne bih ga koristio kao objašnjenje da je u tantri svejdno kog su pola partneri,  već pre kao presedan.

Dakle po svim informacijama taj joga centar u Somboru je ozbiljna škola za hata jogu, a ljudi koji su je pohadjali deluju zadovoljno što znači da su dobili nešto što im je odgovaralo i nisu primećene baš nikakve pritužbe na rad tog centra. Neo-tantra je u redu zato što je to nešto što je verovatno potrebno jednom većem broju ljudi na zapadu koji nije sposoban za neku ozbiljniju tradicionalnu tantru. I nema ničeg lošeg u tome, čak naprotiv, dobro je da parovi nauče da imaju bolji seks i samim tim su ljudi srećniji i društvo bolje funkcioniše. To je neo-rajhijanski rad, ali to, ponoviću,  nije tantra u svom izvornom značenju. Na zapadu postoji jako puno pogrešnih informacija o tantri, kod nas takvo dezinformisanje ide odavno još od vremena Kultura istoka i jednog akademskog pristupa tantri koji je veomna često arogantno netačan. Tako da kada se govori o tantri u većini slučajeva možemo očekivati unapred da će biti rečeno nešto što nije tačno, primer takvog po svemu sudeći dobronamernog, ali istovremeno i veoma činjenično netačnog, pisanja o tantri smo videli recimo i u decembarskom broju Astrologosa. Ali, kako rekoh, ova škola joge  deluje iskreno i korektno u onome što rade i što verovatno i misle da je tantra. Istovremeno drugi u regionu, ranije pomenuti, koji pokušavaju da nekom lažno prodaju nešto što veze nema sa tantrom u izvornom obliku da bi dobili seks, nisu u redu i to je veoma loše što se dešava.

    Seks je danas precenjena kategorija. U vreme kad čitamo u novinama da su srednjoškolci ucenjivali srednjoškolke koje ih muvaju tako što im šalju svoje gole slike, te da je slanje takvih slika danas postala pojava koja nije tako retka, onda je jasno da je muljanje sa duhovnošču da bi se dobio od nekog seks u najmanju ruku jako patetično. Seks nije nešto što je loše ili dobro, seks jednostavno postoji i ljudi to rade i to je ok, ali za njega nije potrebno tražiti izgovore. U velikoj meri trend „slobodne ljubavi“ i više partnera pokrenut je kod nas sa Komajom i njihovom pričom o produhovljenoj seksualnosti. Ali to je pre neka neo-tantra, uz napomenu da ja itbegavam da govorim o drugim učiteljima i učenjima, pogotovo izbegavam da ne kritkujem. Ko se negde nadje i ako mu je tamo dobro onda je to za njega. Jako puno ljudi nisu za ono što ja radim i vući ih ka sebi, a odvlačiti od nečeg što im daje iskustvo koje im je potrebno, sigurno nije nešto što bi bila usluga ni meni ni njima.

Ali ono što mi nije jasno kod Komaje i javnih nastupa po emisijama, štampanom i internet prostoru, Aba Aziz Makaje gde se on pojavljivao sa više žena jeste dilema da li Komaja potencira više ljubavnika samo kad su to muškarci, prvensteno Makaja, u pitanju ili i članicama dozvoljavaju da recimo imaju 5 ili 6 frajera odjednom? Da li bi neka od njegovih žena mogla da ima još par muževa? Ko god da potencira takvu priču trebalo bi da dozvoli i poliandriju. Tako da su to prilično ozbiljna društvena pitanja, no vratimo se mi malo seksu i tome kako to izgled u tantri?

Draupadi, princeza iz indijskog epa Mahabharata, sa svojih pet muževa

Jedna od bitnih Mantri u Šri Vidji je zapravo zvučno objašnjenje Joni Mudre. Mantra, to jest njeni slogovi, opisuje ceo proces susreta Gurua i njegove tantričke partnerke. Nakon što se sretnu on je pita da li može da stavi svoje seme u nju. To je i fizičko seme, dakle sperma, ali i seme Znanja, odnosno Inicijacije, tj iskra Svetlosti koja se budi u Inicijatu.Tehnički u praksi to znači da prvi deo Mantre, koji kaže da su se sreli, znači da kada Guru pred potencijalnom učenicom uradi Joni mudru on sugeriše da bi time on postao Šakti a ona Šiva. Njegova svest bi se proširila na nju i njena na njega i to je iskustvo samarasje svarupe. To je veoma čudan momenat za običnu svest jer žena tu ima osećaj da poseduje penis, joni linga to dobro opisuje pošto tu vizuelno ne ulazi lingam u joni (penis u vaginu) već izlazi iz nje.

U tantričkom seksu u stvari žena ima osećaj da ona ima penis i penetrira muškarca. Oni su i dalje hetero i nema menjanja seksualnosti, ali se menja njihova polarnost i to je veoma suptilan odnos izokretnja odnosa onoga što se na zapadu naziva duša i duh. Taj spoj jeste iskustvo Inicijacije Šri Vidje u Šri Čakri, seks se tu energetski odvija na nekoliko nivoa, prvenstveno srca, pupka i dela glave. I to je ono gde seks postaje više od zadovoljstva i prelazi u Jedinstvo.
Pokazivanjem Joni Mudre Guru kaže ženi da se seti da njih dvoje nisu odvojena bića i nudi joj da prevazidju ograničenja tela i otisnu se u kosmos. Daša Mahavidja sistem i mantre koje idu uz njega su zapravo rad sa dimenzijama koje naš um još racionalno ne poznaje i seks je tu samo sredstvo, odnosno jedno od sredstava, da se otvore portali tih dimenzija koje simbolizuju neke od deset Boginja koje su oblici Kali. Pri tome to nema veze sa podizanjem kundalini jer kako rekoh ranije ne postoji ni jedan jedini drevni rukopis koji to povezuje. Kundalini i seks je, kako je to takodje rečeno ali nije zgoreg ponoviti, na Zapadu popularisao Robert Svoboda koji je za Tantru ono što je Kastaneda bio za šamanizam, ali to tradicionalno nije praksa kojom se to radi. Kundalini se diže i održava Mantrama i to se ne dešava uzdizanjem, već se oseća istovremeno u svim Čakrama..
Joni Mudra predstavlja tri para joni i lingama koje formiraju prsti. Prvi par se odnosi na Muladaru i svaadistanu, drugi na Manipura i Anahata čakru, a treći na Višudi i Adžnu. Uz Saharsaru koja je takodje skrivena u Joni Mudri svih sedam čakri su prisutne i zato se ona smatra za Sarva Joni Mudru, tj mudru koja objedinjuje prvih devet mudri od deset koliko ih se vezuje za Šri čakru i za 10 MahaVidja. Ako žena pristaje da postane Guruova Učenica ona onda odgovori desetom, Trikanda Mudrom, koj je zapravo veoma slična Joni Mudri samo je različit položaj malih prstiju. Dakle nema općinjavanja i nema kontrole, sve je prepušteno i njemu i njoj da odluče. Tantrici su, kaže se, izvan karmičkih zakona, ali to ne znači da to valja doslovno shvatiti i da se „zločin isplati“. Duhovi sa kojima tantrici rade su veoma zahtevni i naplate svoje usluge. Tantrik je u stanju da ih navede da rade u njegovu korist, ali time se može desiti da mu oni naplate za učinjeno tako što će on njih potom služiti rodivši se nakon smrti u svetu duhova, umesto da se ponovo inkarnira u ljudskom telu. Tantra je jednostavno veoma ozbiljan sistem koji daje ne samo veoma brzo rezultate i iskustva već i pristup moćima za koje neko mora biti veoma pripremljen i sposoban da se sa njima izbori. I to je jedan od razloga zašto se Inicijacija u Tantru daje veoma oprezno i selektivno relativno malom broju posvećenika.

JaiHo!

Zapad sreće Istok: Tantrika dolazi u Essex

22средаOct 2014

Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Tantra,Uncategorized, veštice

≈ Оставите коментар

Rate This

Sledeći tekst je prevod Dadadjijeve kraće biografije koju je napisao njegov direktni Učenik i nastavljač tradicije. Sem što daje neke osnovne informacije o Dadadjiju zanimljiv je i kao kratak istorijski prikaz dolaska dve pomenute tantričke linije na Zapad. Mike koji se pominje u tekstu je Mike Magee, nekad davno urednik Sothis magazine, a danas je on neko ko je na Daily Telegraph listi najuticajnijih Britanaca u sfeti tehnoligije pozicioniran na 35. mestu. Mike Magee više nije aktivan u liniji AdiNath tradicije, organizaciju sada void neko drugi i ponovo se uspostavljaju Zonule tačke po svetu i sistem mentorisanja i obuke novih članova.

Ross Hall, Engleska, 1985; slikano za vreme kad je Dadadji bio u jednoj od svojih poseta Engleskoj i na slici je grupa ranih AdiNAth i Kaula inicijata, Mike Magee sedi ispred sa štapom u ruci; inače Ross Hall se po nekim izvorima navodi kao najopsednutija gradjevina na svetu

Iz teksta se očigledno vidi atmosfera kraja šezdesetih u kojoj je nastajalo interesovanja za Dadadjijevo učenje, ne bi trebalo smetnuti sa uma da je autor teksta bio i jedan od saradnika Gandalf’s Garden magazina koji je po knjizi YouthQuake, Spirituality and the Growth of a Counter-Culture (Kenneth Leech, Abacus, London, 1976) bio tokom šezdesetih “magijska bašta unutrašnjih svetova” hipi pokreta u Britaniji i jedan od centara i stubova okosnica ovog pokreta u dobroj meri ga usmeravajući ka duhovnosti i mistici.

Jedna sasvim živopisna ličnost o kojoj je malo stanovnika Essex-a uopšte svesno budući da je najveći deo svog života provela u udaljenim zemljama, rodjena je 1911. u porodici čiji su koreni sa očeve strane bili u Epping-u, dok je majčina porodica živela u Brighton području Sussex-a. Osoba o kojoj je reč je rodjena kao Lawrence Miles, ali je tokom svojih putovanja dobila i druga imena. U Indiji bio je poznat kao Mahendranath Dadaji, značenja veliki srećni Nat jogi, Gromovnik, budući da je „Da da“ zvuk groma.

Dadaji

   Sa brighton-ske strane porodice došao je značajan dogadjaj kada ga je njegova baba-tetka,  Madam Clay Palmer, koja je inače bila lična čitačica sudbine Kraljice Viktorije, inicirala u dobu od dvanest godina u tradicionalnu liniju prehrišćanske religije prirode koja je preživela povukavši se u “podzemlje” za vreme čišćenja jeresi tokom Srednjeg veka i koja se prenosila nasledno u njihovoj porodici. U svojim dvadesetim bio je ukjučen u komunističku partiju u Brightonu i uhapšen zbog učešća u demonstracijama koje su tražile posao. Borio se protiv fašizma u Španskom gradjanskom ratu i bio u britanskoj vojsci, što je uključivalo i službu u Egiptu i dostizanje čina zastavnika prve klase.

Jedan od ranih novinskih tekstova koji pišu o Wicci i pominju i Lawrence Miles-s

Gerald Gardner sa Lois Bourne koja je pod veštičijim imenom Tanith bila Visoka Sveštenica prvog Wicca kovena koji je Gardner osnovao u Bricket Wood-u; takodje je bila i prijateljica Aldous Huxley-a

   Filosofska strana njegove prirode, koju je pokrenula baba-tetka Clay, dovela ga je u kontakt sa ličnostima koje su uživale popularnost iz ruku senzacionalističke štampe, tako da je upoznao i “oca modernog veštičarstva” Geralda Gardnera, koji je tvrdio da je iniciran u Veštinu od strane grupe povezane sa Clay i koja se sretala u šumi pod nazivom New Forest. Docnije je upoznao i ozloglašenoga Aleistera Crowley-a, “najporočnijeg šaljivdžiju na svetu”, čiji se rad na području orijentalnih izučavanja obično previdja, dok su njegova istraživanja na području bliskoistočne magije bile meta štampe i napada religioznog viktorijanskog morala. Crowley je planinario po Nepalu i dugo vremena je držao record zbog uspinjanja na K2 na Himalajima. Dosta tih informacija koje je prikupio na svojim orijentalnim putovanjima, što je uključivalo i proputovanja Kine, podelio je sa Dadadjijem, obuhvatajući teme kao što su joga i taoizam, uključujući i Ji Djing orakulum. Jednom prilikom je rekao Dadadjiju da kada bi ponovo živeo svoj život, otišao bi u Indiju i savetovao ga da i on učini baš to. Dadaji je bio obećao svojoj majci da neće napuštati Englesku dok je ona živa i tek kad ju je pokosio autobus i kada je

Aleister Crowley

Aleister Crowley umro počeo je da ozbiljno razmišlja da se trajno preseli iz Engleske. Započeo je šertomesečnu duhovnu potragu, kako bi to američki indijanci nazvali, živeći u privremenoj kućici blizu High Beacha u Epping-škoj šumi. Potom je napustio Englesku, ne direktno otišašvi u Indiju iz razloga troškova puta već prvo u Australiju, pa potom prešavši na Tajland gde je učio od tajlandskih šamana i gde je od orijentalnih majstora podučavan taoizmu i zenu.

   Dadadji je konačno stigao u Indiju, u Bombaj danas Mumbai, 1953. u dobi od 42 godine. Na pristaništu ga je dočekao Indus koji mu je rekao da ga je očekivao. Pomenuti Indus je pripadao šaivitskom kultu znanom kao AdiNati (adi značenja prvobitni), koji za osnivače prihvataju Svece Dattatreyu i Matseyendranath-a. Taj indjski gospodin je inicirao Dadadjija, kao Mahendranath-a, u kult. Potonja putovanja dovela su do toga da je postao tibetanski Lama Crvene kape, a u Severnoj Indiji iniciran je u tantrički kult Boginje Majke severnih kaula. Severna kaula je jedna od pet glavnih tantričkih klanova, po jedan za svaku stranu sveta i jedan za odozgo.

Shrii Mahendranath Dadaji

Tantrika je verovatno najmanje shvaćena od svih istočnih duhovnih tradicija, uglavnom zahvaljujući ranim prevodima koji su se pojavili tokom britanske vladavine Indijom i imali pogled na njene prakse kroz naočare represivnog viktorijanskog morala koji je birao da podjarmi seksualnu energiju celibatom što je rezultovalo frustriranjem muške energije. U indijskoj tantrici, kao i u vadjrajana budizmu i kineskom taoizmu, psihosomatski efekti seksualne energije se koriste za duhovne ciljeve kroz različite škole i varijacije joge. Izvan ovih pet pomenutih škola indijske tantrike mogu se naći i drugi izobličeni oblici pridruženih praksi, sa prevarantskim guruima koji bi hteli da budu učitelji i koji nisu pomogli tantrici da ima lice kojem bi javnost bila naklonjena. Kao što nisu pomogli ni zapadni seksualni paćenici koji su tražili egzotično kresanje.

   Prvi put sam došao u kontakt sa Dadadjijem preko prijatelja iz Maldona, zvao se Sam, Živeo je na farmi i kada nije zimi bilo puno posla putovao bi u inostranstvo i sa Beatles koji su promovisali Maharishi Mahesh Yogi-ja i indijsku kulturu, krajem 1960-ih Sam se obreo u Indiji. Kada je Sam počeo da donosi nazad u Englesku priče o svoja dva duža boravka u Indiji to je otvorilo mogućnosti za učenje o toj zemlji na način koji je premoštavao jezičke barijere. Prvi od dva Britanca sa kojima sam počeo da se dopisujem bio je Scot, John Spiers [1907-1979] koji je u Južnoj Indiji izdavao magazine pod nazivom “Values” i on me je učio ozbiljnoj astrologiji. Dadadji je objavljivao u tom magazine i moja prepiska sa obojicom je trajala više od 20 godina. Iako nisam sebi uspeo da priuštim da posetim Indiju pre mojih 40-tih gpdina, sreo sam Dadadji–ja nekoliko puta kad se on vraćao u Englesku na po nekoliko meseci i ostajao kod indijske porodice povezane sa nekim koga je znao u Gudjaratu gde je on živeo u Indiji.

   Kako je Dadadji postajao svestan da mu se dani na Zemlji bliže kraju, počinjao je da piše o Nath jogi i severnoj tantričkoj tradiciji i postaje koperativniji u odnosu na mene, Scota i Mike-a, koji je naučio sveti hindu jezik Sanskrit i preveo brojne duhovne spise, da prilagodimo tradiciju za zapadne ljude. Mike je nakon posete Indiji od Dadadjia dobio zaduženje da vodi pozapadnjačene Nathe, dok je pozapadnjačena severna tradicija postala moja dužnost. U početku je to bio spor process, ali danas obe grupe imaju članove u raznim zemljama sveta.

Mike Magee, desno, sa Mark Dyczkowski-m, koji je bio jedan od svetskih najpoznatijih svetskih poznavalaca tantre i kašmirskog trika šaivizma

1972 , dok sam studirao umetnost , istoričar umetnosti Phillip Rawson je postavio veliku izložbu Tantrička narodna umetnost u londonskoj Hayward galeriji, koju sam ja absorbovao u nadrealističke tehnike koje sam razvijao u to vreme, što mi je omogućilo da ih prezentujem koristeći jungovsku psihologiju kao merilo sadržaja. Tako sam tokom svoje karijere bio u prilici da stvaram i izlažem dela inspirisana tantričkom ikonografijom kao način podučavanja praksi severne kaula tradicije, kao i da objavim knjigu koja objašnjava te tehnike duhovnog oslobodjenja i Prosvetljenja.

   Dadadji je umro 1991. u Indiji, u Mehmadabadu, in Gudjaratu, u dobi od 80. Godina nakon više srčanih udara.

Unutrašnja anatomija Šri Čakre

13понедељакOct 2014

Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Tantra

≈ Оставите коментар

1 Vote

Kada sam jako davno hteo da pravim Mandale, Lama Ngawang koji mi je dao utočište u tibetanskom budizmu je rekao da to ne radim zato što je za to potrebna posebna obuka. Svaka mandala je u stvari dvodimenzionalni plan gradjevine u kojoj žive različita bića. Praviti mandalu znači zidati Hram i u njega naseliti ta bića. Po istom principu i Šri Čakra je u stvari trodimenzionalna i predstavlja Sveti Hram.

Šri Čakra se sastoji od više delova, tačnije od  devet lakri. Svaka od njih ima svoje ime. Prvu čini deo koji se naziva Tri-lokia Mohana Čakra (čakra inače znači krug). Tri-lokia se odnosi na tri loke (sveta) i to je krug koji očarava ta tri sveta.Njome vlada Jogini koja se zove Prakata, a Božanstvo kome je tu dom je Tripurai koja je manifestacija Moći Jogini, ona koja poražava neprijatelje (ripue) nebeskog sveta i koja je družbenica Tripureša Šive.  Mantra vezana za Tri-lokia Mohana Čakru kada se ispravno izvodi odgovarajući broj puta daruje punu milost Šri Lalite Mahatripurasundari i zadobijanje svih blagodeti Svarga, Madia i Patala loka (svetova).

28 Šakti koje su su povezane sa Tri-lokia Mohana Čakrom: Prvih 10 Boginja koje su poznate i kao Sidi Devi

Anima Sidjamba Lagima Sidjamba Mahima Sidjamba Ishvita Sidjamba Vasitva Sidjamba Prakamya Sidjamba Bhukti Sidjamba Ichha Sidjamba Prapti Sidjamba Sarvakama Sidjamba

Drugih 8 Boginja koje su poznate kao Matruka Devi i koje onome ko ih obožava ispunjavaju svaku želju:

Šrii Brami Matruka Šrii Mahešvari Matruka Šrii Koumari Matruka Šrii Višnavi Matruka Šrii Varahi Matruka Šrii Mahendri Matruka Šrii Čamunda Matruka Šrii Mahalakšmi Matruka

Osam Matruka Devi

Trećih 10 Boginja koje ovde obitavaju su 10 Mudra Šakti:

Sarvasankšobini Devi Sarvavidravini Devi Sarvakaršini Devi Sarvavašankari Devi Sarvonmadini Devi Sarvamahankuša Devi Sarvakhečari Devi Sarvabidja Devi Sarvajoni Devi Sarvatrikanda Devi

Sledeći deo Šri Čakre čini Sarvaš Paripuraka Čakra, Boginja povezana sa Sarvaš Paripuraka Čakrom je Tripureši. U Sarvaš Paripuraka Čakri boravi Gupta Jogini, a 16 Devi koje se tu takodje nalaze se nazivju Nitja Kale. One su povezane sa 16 faza meseca, od kojisu 15 vidljive, dok je 16 izvan našeg opažaja. Ranije smo već pisali i o vezi sa 16 vrsta seksualnih sekreta koje luče žene, od kojih neki još uvek nisu poznati nauci, tako da je to jedan od elemenata seksualne alhemije tantre. Tih 16 devi su:

Kamakaršini šakti Budiakaršini šakti Ahankarakaršini šakti Šabdakaršini šakti Sparšakarshini šakti Rupakaršini šakti Rasakaršini šakti Gandakaršini šakti Čitakaršini šakti Dhiriakaršini šakti Smrutiakaršini šakti Namakaršini šakti Biidjakaršini šakti Atmakaršini šakti Amrutakaršini šakti Šarirakaršini šakti

Naredni krug sa 8 latica je Sarva Sankšobana Čhakra i to je domen Boginje Lalite koje se u tu pojavljuje kao Tripura Sundari, dok je vladajuća Jogini Guptatara. Osam Devi koje se ovde nalaze su:

Ananga Kusuma šakti Ananga Mekala šakti Ananga Madana šakti Ananga Madanatura šakti Ananga Reka šakti Ananga Vegini šakti Anangankuša šakti Ananga Malini šakti

Nakon toga sledi deo sa 14 trouglova pod imenom Sarva Soubagja Dajak Čakra i oni predstavljaju 14 glavnih nadija u telu. Devi povezana sa njima je Tripura vasini, a Jogini povezane sa ovim trouglovima su 14 Sampradaja Jogini:

Sarvasmkšobini devi Sarvavidravini devi Sarvakaršini devi Sarvahladini devi Sarvasammohini devi Sarvastambini devi Sarvajrumbini devi arvavašankari devi Sarvaranjani devi Sarvonmadini devi Sarvarthasadika devi Sarvasampatipurani devi Sarvamantramaji devi arvadvandvakšajankari devi

Deset trouglova koji slede nakon toga se nazivaju Sarvart Sadaka Čakra i njma vlada Lalita kao Tripurasri. Jogini ove čakre su Kula Jogini i one su DašaAvatari:

Sarva Sidiprada devi Sarvasampatprada devi Sarvaprijankari devi Sarvamangalakarini devi Sarvakamaprada devi Sarvadukavimočini devi Sarvamritjuprasamani devi Sarvavignanivarini devi Sarvangasundari devi Sarvasoubagjadajini devi

Šesti deo su deset unutrašnjih trouglova koji se nazivaju Sarva Rakšakara Čakra i tu je Lalita prisutna kao Tripura Malini. Deset Jogini koji se tu nalaze nazivaju se Nigarba Jogini:

Sarvagja devi Sarvašakti devi Sarvasvarjapradajini devi Sarvagjanamaji devi Sarvavjadhinivarini devi Sarvadharasvarupa devi Sarvapapahara devi Sarvanandamaji devi Sarvarakšasvarupini devi Sarvepsitapalaprada devi

Kao sedmi deo ide unutrašnji trougao koji se naziva Sarva Rogahara Čakra kojim predsedava Lalita kao Tripura Sidamba, ona koja uništava otrov. Osam Jogini koje se ovde nalaze su Ati Rahasja Jogini:

Vasini Vagdevi Kamesvari Vagdevi Modini Vagdevi Kamala Vagdevi Aruna Vagdevi Jajini Vagdevi Sarvesvari Vagdevi Koušini Vagdevi

Osmi deo je takodje unutrašnji trougao i on se zove Sarva Sidiprada Čakra kojim predsedava Lalita u obliku Tripurambe. Tri Jogini koje su ovde su tri Šakti Šive (Parvati), Višnua (Lakšmi) i Brame (Sarasvati):

Kamešvari Vajreši Bagamalini

I konačno u sredini Šri Čakre se nalazi bindu tačka. Kosmičko jedinstvo Šive i Šakti i to je Sarvanandamaja Čakra. Jogini koja je ovde je Lalita Mahešvari Mahatripurasundari.

To bi bilo ukratko o anatomiji Šri Čakre. Inicijacija se naravno odvija u Šri Čakri i zato je poznavanje gornje anatomije veoma bitno. Vidja je šaktističko ime za Mantru. Za potpuno iniciranog Šaktu iz Šakta Kaula tradicije, Mantra je ono što je Krija za Šaiviste. Vidja nije samo invokacija Boginje, već je sama Boginja lično, tako da ona i ne može biti prizvana već je ona već prisutna u svim Kaula ritualima ako je Kaula linija autentična. Vidja se prevodi i kao lice. Može u početku delovati neobično da je Lice Boginje sačinjeno od zvuka iznutra, ali kasnije se uvidi da je to veoma u stvari lako shvatljivo. Magije Mantre se prilično minimizuje na zapadu i na nju se ne obraća previše pažnja kao na tehniku, ali ako se ona izvodi uz bajanja koja idu uz inicijaciju i kavača (zaštita inicijata, doslovno značenje reči je oklop), koja štiti na četiri strane sveta, jeste ispravno instalirana na zadnjoj strani vrata, dešava se omanje čudo svaki put kada se Mantra izgovara. Mantra ne mora da bude na sanskritu ili tibetanskom jeziku. Kaula je veoma bliska tibetanskom prebudističkom sistemu, čak ima iste korene i zato se oba jezika mogu koristiti. Egipatski fragmenti iz Knjige izlaska u dan su adekvatni kao substitucija, bar u onom segmentu gde posle Šri Vidja Inicijacije ide Agori inicijacija koja podrazumeva umiranje i povratak iz sveta mrtvih. Komparacije izmedju ta dva sistema nisu egzaktne, ali su se staroegipatske zvučne formule pokazale upotrebljive za postizanje istih ili sličnih rezultata. Bar što se tiče zapadnog ogranka ovog Šaktizma. Formula je ukratko sledeća: priziv Šakti i Šive kroz JabJam, prikazan na slici, za sva četiri ugla i onda odozgo. To je slično kako izgleda sama Inicijacija u Šri Vidju i to priprema Mandalu u kojoj srećemo Majku i Oca u Bardu posle smrti. Osnovne mantre za to su Om Nama Šivama i Hrim krim Kali hrim šrim Lalita Tripura. JabJam naravno nije izgovor za seks. Postoje u regionu ljudi koji se predstavlajju kao tantrici i koji traže i novac i seks od „učenica“. To nije tantra, to je zloupotreba. Tantrik je neko ko je pobedio svoje neprijatelje, a naši najveći neprijatelji su naše unutrašnje slabosti. Uloga seksualnosti u tantri je veoma pogrešno shvaćena na zapadu. Recimo, ne postoji autentični spis koji govori da se kundalini energija aktivira seksom, to je na zapadu u najvećoj meri propagirao Robert Svoboda koji se može smatrati za tantru onim što je Kastaneda za šamanizam i to je verovatno njegova vlastita ideja. Žene ne moraju da imaju seks ako su tantrici, dobar deo njih su samo „bor“ što znači opijene energijom Boginje.

Onostrani svet i rad sa duhovima

20суботаSep 2014

Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Rune,Uncategorized, Zapadna tradicija

≈ Оставите коментар

Ознаке

wicca

2 Votes

Nedavno sam zamoljen od strane ljudi iz srbijanskog ogranka The Pagan Federation da im pomognem oko runskih lekcija. Naime, njihova predvidjena dopisna runska radionica je zbog obaveza predavača bila u opasnosti da bude otkazana. Lično ne radim u nordijskoj paradigmi baš nešto puno, nekad davno sam bio zainteresovan da udjem u misterije nordijske Boginje Freje, ali mi je Lady Olivia Robertson iz Irske, neko ko je meni bio jako bitan u jednom periodu mog života i za koga sam imao, imam i uvek ću imati samo duboko poštovanje, rekla da je bolje da me zaredi u sveštenstvo Izide jer “Izida će mi doći”.

Lady Olivia Robertson

Mnogo kasnije sam izgubio interes za Nordijce i otišao nekim svojim putevima, mada su se oni vratili budući da recimo inicijacije u neke od stepenova Memfisa & Mizraima uključuju i nordijska Božanstva. Negde izmedju toga dvoga, jedan mlad Beogradjanin, sa kojim sam skupa bio u jednoj post-IOT haotičarskoj formaciji zvanoj Klaster, napravio je svoj vlastiti skup lekcija zasnovana na runama koji je istovremeno mogao da posluži i kao uvod u tzv magiju haosa. Sa njim sam tokom šest meseci prošao te lekcije i tako postao neko ko može i sam da vodi jedan takav runski kurs. U par navrata sam i vodio ceo ciklus lekcija sa probranim ljudima. Bilo je naporno šest meseci se nekom potpuno posvetiti, ali su u par slučajeva rezultati bili natprosečno zadovoljavajući.

Nakon dosta godina, kako rekoh, upitan sam da pomognem i umesto da pišem nove lekcije odlučio sam da upotrebim ove postojeće kroz koje sam i sam prošao. Na ovim prostorima i drugi su prošli kroz taj kurs i drže ga sporadično, neki nisu ali ga opet drže sa svojim modifikacijama, recimo Vesna iz Asatru Srbije je planirala da ga radi izbacivši iz njega elemente magije haosa i vise se koncentrišući na sam nordijski sistem. Neki od tih ljudi znaju mnogo vise od mene o runama, jer su mnogo vise vremena i rada u to uložili. Deo njih rade kurseve dobro, drugima ljudi nisu zadovoljni. Verovatno ni neki od ljudi koji će ga sa mnom prolaziti neće biti zadovoljni načinom na koji ja radim i to je sasvim normalno. Svi smo različiti i raznim ljudima odgovaraju različite stvari i njihove duše iziskuju različite skupove iskustava. Budući da je za mene ovo jedna prilično velika obaveza, na kursu je preko 70 ljudi i njihove izveštaje je potrebno pročitati i odgovoriti na njih, mora se odgovoriti na njihova pitanja, baš kao što je potrebno povremeno napisati i dodatke lekcijama, to znači ne samo da mi to zauzima i dobar deo moga vremena, već i da mi odredjuje interesovanja i razmišljanjam. Zato ima logike da to bude i tema posta na blogu, jer su blogovi pre svega jedan vid veoma personalizovanih pogleda na svet i beleženja onoga što autore blogova aktuelno preokupira i zanima. Stoga sam odlučio da dodatnu lekciju koju pišem za kurs proširim u nekim delovima, a u nekim skratim, te da je postavim u vidu blogerskog teksta što upravo od ovog dela teksta i činim.

Prve dve nedelje kursa su uvodne i tu se polaznici upoznaju sa preliminarnim praksama tipa opuštanje, disanje, centriranje i uzemljianje. Uvek postoje ljudi koji sa tim imaju problem, tako da smo to prošli relativno lako sa par sugestija. Kao alternativno opuštanje odlučio sam da im dam tehniku koja se koristi u joginskim ašramima koji su proizašli iz joganandine škole, a koja deluje kao da može da se univerzalno primeni bez da to oboji njihov rad na bilo koji način nasledjem nekog konkretnog učenja. Slično je uradjeno i za moguće distrakcije tokom meditacije, a način koji sam im ponudio za to je iz tradicije , takodje prilično neutralan po karakteru, tibetanskog budizma. Već u drugoj lekciji smo došli do praktičnog momenta kako praviti rune, budući da se one prave i posvećuju od treće nedelje, svake nedelje po jedna runa. I tu možemo da krenemo sa današnjom temom bloga, a ona je duhovi i kakve oni imaju veze sa celom ovom pričom.

U ezoteriji imamo dva modela, jedan je moderan i čisto psihološki i po njemu se sve i isključivo dešava u našim glavama. Po tom modelu je bitno da neko pravi svoja ritualna pomagala. To je moderan pristup, mislim da je prvi Aleister Crowley pokrenuo tu famu sa ličnim pravljenjem magijskih oružja, da li je to bila metafora ili ne pitanje je. Ali kako vreme prolazi imam sve lošije mišljenje o njemu kao magu tako da mu je to kod mene samo još jedan minus na tasu, ne zanemarujući ni pluseve koje ima, vaganja njegovih zasluga i štete koju je eventualno napravio. Psihološki model podrazumeva da neko pravljenjem orudja ista povezuje sa svojom vlastitom psihom, dok uzimanje nečega što je neko drugi napravio nas povezuje sa njegovom psihom, energijom te osobe, te eventualnim sadržajima i nečistoćama iste. Nije da se ne slažem da nas to povezuje sa tom osobom, ali ne mislim da je to samo pitanje psihe. U tradicionalnom modelu to nije bitno, jer ako ćemo iskreno grimoari daju instrukciju šta da se nabavi, ne da se pravi. Šaman recimo često dobija orudja koja mu je neko drugi dao, napravio ili od nekog drugog dobio. Doreen Valiente, u neku ruku majka modernog veštičarstva sa Patriciom Crowther , imala je pentakle koji su bili na poledjini običnih kućnih tacnica. To je u tradiciji veštica jer u vreme inkvizicije ako bi imale u kući nešto što bi moglo da bude prepoznato kao ritualni predmeti, pretila im je opasnost da budu mučene i žive spaljene. Za razliku od tom modernog modela u tradicionalnom modelu orudja koja pravimo se povezuju sa nevidljivim svetom duhova koji nas okružuje i uz čiju pomoć mi postižemo ono što želimo.

Doreen Valiente & Patricia Crowther

To naravno nije izgovor da podlegnemo potrošačkom društvu i da se uopšte više ne trudimo. Pristup da ono što možemo uradimo sami uopšte nije loš jer tako i sama izrada postaje deo rituala, ali to nije neophodno. Famozne vudu lutke, mada tako nešto u osnovi nema puno veze sa originalnim vuduom, deo su afro-američkih religijskih sistema u Nju Orleansu i praktično su gotovo nepoznate na Haitiju. Ono što je bitno za primetiti jeste to da se u Nju Orleansu veoma često koriste, naročito je tako bilo do sedamdesetih godina prošlog veka, obične kupovne dečije lutke. Za njih očigledno nije bilo bitno ko ih je napravio, bitno je bilo kako ih posvete. Slično vidimo i u dokumentarnom filmu Bight of the Twin o putovanju Genesis P. Orridgea u Benin kako bi bio iniciran u Marasa misterije. Na trejleru, pošto se film još nije pojavio, jasno se vidi da se koriste fabričke, dakle konfekcijske, lutke.

Dakle, apsolutno nije problem ako neko koristi i kupovne rune, ako ih naravno  posveti na pravi i uspešan način. Postavljalo se pitanje na čemu ih praviti, na gotovim daščicama koje se kupe ili na isečenoj grani sa drveta? Isto kao što je u redu i kupiti rune i posvetiti ih, tako je isto u redu i koristiti obe vrste drveta. Ali onda je ljude interesovalo kako ide sama procedura seče drveta? Neki su radili po načinu na koji je to dao Scott Cunningham u svojoj knjizi Magical Herbalism. To je sasvim u redu pristup, pogotovo što ga je on preuzeo iz antropološke literature o severnoameričkim indijancima i podrazumeva da se zapravo komunicira sa duhom drveta, dobije dozvola od njega da se od drveta odseče njegov deo i onda kao znak zahvalnosti pored drveta, ili u manju rupu koja se iskopa tik do njega, ostavi neka žrtvena ponuda.  Može zvučati malo kao sujeverje zar ne? Kao dodatak već postojećoj lekciji polaznici su dobili više strana sa uputstvima kako se ponašati tokom rituala u prirodi, kako komunicirati sa prirodom i šta raditi, a šta ne. To je preobimno i ovde to nećemo ponavljati već ćemo se koncentrisati na neke ezoterične principe. Većina ljudi je čula za takozvani astralni plan, to je područje koje nije u domenu materijalnog sveta i koje ima svoje nivoe, a u jednom segnemtu se može doživeti kao realno preslikavanje našeg fizičkog plana. Znači ono što postoji u našem fizičkom univerzumu postoji kao astralna kopija i na astralnom planu. Ono što se dešava na materijalnom planu, uključujući i naše emocije i namere i ostale energetske procese odražava se i na astralni plan. Običan čovek nije svestan astralnog plana i njegovog uticaja, ali isto tako ljudi nisu bili svesni ni virusa i bakterija, što istima nije smetalo da budu uzročnik raznih bolesti i zaraza i tako utiču na ljude i njihove živote. Svaka naša meditacija ili ritual imaju jako odražavanje na astralnom planu gde privlače, poput sijalice koja u noći privlači insekte, razne duhove kako je to ilustrativno i prikazano na slici ispod.

Papusov crtež onoga što se dešava na astralnom planu tokom rituala

Ti drugi planovi, uključujući i astralni, mesto su gde se preplićemo sa pomenutim nematerijalnim bićima kojih postoji jako puno. Samo deo njih je poznat, neka od tih bića su klasifikovana, recimo grimoari daju spisak nematerijalnih bića sa kojima je neko nekada radio, popisao ih i to prezentovao u vidu njihovih imena, grafičkog znaka zvanog sigil koji se koristi da se sa njima kontaktira i opisom načina na koji se to izvodi. U jednom od dodataka lekcijama dat je spisak preporučene literature, izmedju ostaloga tu je i knjiga Elves, Wights, and Trolls koju je napisao Kvedulf Gundarsson. U pitanju je možda jedna od najboljih knjiga, odnosno bar je tako smatraju,  o severnom folkloru i nordijskim mitološkim bićima i kao takva je navedena da omogući polaznicima da se upoznaju sa nordijskim bićima čije poznavanje im može zatrebati.  Zašto? Recimo to ovako, kada sam prijatelja iz Norveške pitao kako on počinje svoj rad, kada radi sa runama ili neki drugi rad u okviru nordijskog panteona, on je rekao da prvo pusti adekvatnu muziku kako bi napravio atmosferu koja će ga usmeriti u pravcu tog rada a potom se obrati landvaetirima, liosalfarima i svartalfarima, obavesti ih šta će raditi i u neku ruku dobije njihovu podršku za rad. Tome ko su oni vratićemo se malo kasnije, sada ćemo malo da se zadržimo na muzici. Postoji dosta različite švedske, norveške i islandske folk muzike koja može da korisno posluži za ovakav rad, ali do nje nije tako lako doći. Zato je kao dodatak lekcijama preporučeno da ako neko želi da tako radi koristi neke od poznatijih i lakše dostupnih izvodjača. U ovom slučaju je izbar pao na tri, na Freyu Aswynn, Andreu Haugen iz njenog perioda Hagalaz Runedance i na projekat pod nazivom Wardruna.

Sa leva na desno: Freya Aswynn, Andrea Haugen i Wardrune

Freya Aswynn je neko ko je duboko zašao u svet okultnog i nordijskih misterija, istovremeno je bila veoma uključena u britansku alternativnu muzičku scenu iz koje je nastao takozvani neofolk, ali je meni njena muzika možda previse elektronska za ovu svrhu. Andrea Haugen ima tri CD-a koje je izdala pod nazivom Hagalaz Runedance, to mi je više prijemčivo za ovakve radove, ali možda ipak malo preagresivno.Wardruna meni lično najviše odgovara, u pitanju je norveški projekt koji na originalnim instrumentima svira muziku inspirisanu runama i autentičnim severnim folklorom. The History Channel je koristio njihovu muziku za svoju seriju o vikinzima i mada ljudi sa kojima sam pričao koriste sva tri izvodjača da bi se fokusirali na rad, Wardruna se medju njima pokazala kao najpopularnija od sva tri navedena.

Dobro i kada muzika posluži svojoj svrsi ko su onda landvaetiri, liosalfari i svartalfari? Landvaetiri su duhovi zemlje koji je štite. Kada je na Islandu gradjena avionska baza poslovodja je sanjao ženu koja ga je zamolila da se odloži na kratko vreme pomeranje jednog velikog kamena kako bi ona i njena porodica mogli da se “odsele” odatle. Nakon što je prošlo neko vreme on ju je ponovo sanjao i ona mu je rekla da su se odselili i da sad mogu da pomere taj kamen. Na Islandu na nekim farmama postoji kamenje za koje se veruje da je dom ovih duhova i ono se ne pomera, a deci se ne da da se tu igraju. Liosalfari su svetli elfovi koji žive na nebu, a svartalfari su tamni elfovi, odnosno neka vrsta patuljaka.Ranije pomenuta Gundarssonova knjiga je izmedju ostaloga i preporučena kako bi se ljudi upoznali sa baš takvim bićima i mogli lakše da ako žele i sami uspostavljaju takvu procedure rada koja im može pomoći da im rad bude uspešniji. Znači da bi uspešno radili u nekoj paradigmi, ovaj put nordijskoj, ljudi se izbalansiraju sa “frekvencijom” bića koji su zaštitnici tradicije, pokažu im svoje poštovanje i onda im ovi u najmanju ruku ne smetaju, ali veoma često se očekuje i da pomognu i tako poboljšaju rezultat rada. Pomenuti deo dodatka lekcije koji govori o duhovima prirode i radu sa njima to dosta podrobnije obradjuje, a sad bih kao primer slične prakse naveo i to da je i Morgana Sythove, sveštenica gardnerovske Wicce koja kada je dolazila da ispred The Pagan Federation vodi radionice i seminare u Srbiji, to započinjala obraćanjem lokalnim duhovima zemlje, predstavljanjem sebe i grupe njima i tek nakon toga bi se prešlo na ritualni i meditativni rad.

Margot Adler, Starhawk, Morgana Sythove i Gwiddon Harveston

Ritualni rad podrazumeva ne toliko meditaciju na duhove već njihovo hranjenje kako na simboličan tako i na doslovan način. Mi duhovima nudimo ono što oni nemaju na “onoj” strani. Kada duhovima ponudimo neku tečnost, ili hranu ili dim mirisa oni ne mogu da to konzumiraju fizičkim čulima jer nemaju telo u ovoj dimenziji. Oni svojim astralnim čulima zapravo konzumiraju astralnu suštinu toga što im mi ponudimo. Skori primer jednog svetskog okultiste koji iza sebe ima rad u nekoliko najjačih takvih organizacija u svetu, a koji je on nedavno ispričao, prilično je ilustrativan po tom pitanju. On i njegova supruga radili su ritual vezan za Veneru. Tokom toga koristili su sedam oltara i na svaki oltar su stavili po jednu ružu. Tri preostale ruže koje im nisu bile potrebne ostavili su sa strane izvan ritualno omedjenog prostora. Sutradan svih sedam ruža su bile suve, a tri koje su stajale samo par metara i dalje su delovale još uvek polusveže.

Isto kao što i ljudi vole različite stvari tako ni duhovi ne vole svi iste stvari. Takodje, nemaju svi duhovi sva čula, a oni koji imaju nemaju ih podjednako razvijena, sa izuzetkom visoko razvijenih duhova. Duhovi goecije su recimo takvi duhovi.

Zato je dobro proveriti, čak i ako su to visoko razvijeni duhovi, šta koji duh voli i treba i onda mu to i ponuditi. Redovno hranjenje duhova je osnov naše povezanosti i uspešne saradnje sa njima. Hajde zato da pogledamo malo istorijski kako je to izgledalu u Evropi na primeru žena koje su zvali vešticama.

Veštičiji duhovi pomagači, poznati kao familijari, u srednjovekovnim hrišćanskim tekstovima o progonu veštica smatraju se nižom klasom demona koji su vešticama pomagali pri začaravanju.

Matthew Hopkins, veštice i njihovi duhovi pomagači

Godine 1645. Matthew Hopkins, samoproklamovani lovac na veštice, započeo je brutalnu kampanju protiv veštica u engleskoj oblasti Essex. Pri tome je koristio veoma jednostavan kriterijum da nekog optuži da je veštica. Naime dovoljno je bilo da neko poseduje familijara koji je, po njemu, uzimao oblik neke životinje kućnog ljubimca. Zapravo, posedovanje životinje kao kućnog ljubimca bio je jedan od glavnih motiva u progonima veštica u Engleskoj izmedju 1550. i 1650. godine.

Prvi zapis sa sudjenja vešticama Essexa, iz 1556. pominje samo jednog familijara, mačku sa belim belegom, koju je žena optužena da je veštica navodno zvala Satan. Tu mačku je optužena veštica navodno nasledila od svoje majke, koja ju je opet bila navodno nasledila od svoje majke.

Sledeći zapis, iz 1582, pominje optužbu protiv trinaest žena i navodi čak šesnaest familijara. Treći zapis, iz 1593, nam daje informaciju o nekoliko duhova koje su veštice “inkarnirale” u svoje domaće piliće.

Po tim zapisima, veoma često dobijenim iznudjivanjem i mučenjem, ali ipak sa nekim zajedničkim elementima, familijari se nisu uvek nasledjivali. Familijari su se često sami pojavljivali pred vešticama i nudili im svoje usluge. Potom, familijari imaju svoja imena. Ta imena im po pravilu ne daju veštice same, već ih oni njima sami saopšte. Ostalo je zapisano da “smrtnik ne bi mogao da im da ta imena”.

Familijari su preuzimali razne oblike, najčešće mačke ili psa. Ponekad su ta obličja i menjali, tako se recimo već pominjani duh Satan prvo pojavio kao žaba, da bi se tek posle češće pojavljivao kao mačka, a duh po imenu Tib se prvo pojavio kao dečak, potom kao smedji pas, da bi na kraju njegovi najčešći oblici bili oblik mačke, odnosno jareta. Kad su opisivali te životinje, svedoci su govorili da je bilo jasno da nije reč o normalnim životinjama. Takodje, ponekad su svedoci opisivali životinje koje ne potpadaju medju do sada poznate vrste životinja.

Kao zadaci koje familijari obavljaju za veštice često je navodjena osveta koju za njih obavljaju. Tako je recimo ranije pomenuti duh Satan za svoju prvu vlasnicu ubio čoveka koji je odbio da je oženi, a potom za novu pobio komšijske prasiće. Iz svedočenja Ursley Kempe, takodje optužene da je veštica, saznajemo da je ona imala četiri familijara. Dve mačke, Titty i Jack, koji su bili zaduženi da ubijaju njene neprijatelje, i belo lane Tiffin i žabu Piggin, koji su samo mučili njene neprijatelje paralisanjem, telesnim bolovima i uništavali njihovu imovinu.

Grillot de Givry u svojoj knjizi Witchcraft, Magic and Alchemy, izdatoj 1931. i u dobroj meri zasnovanoj na ekstremno retkim rukopisima koje je autor nalazio u privatnim francuskim zbirkama, navodi da su veštice svoje “žabe krstile, oblačile u crni somot i kačile na njih mala zvonca nakon čega bi ove igrale”. Slično ovome, zapisi sa sudjenja, ali i Maleus Maleficarum, vodič za lovce na veštice, navode da su se veštice naročito starale o svojim ljubimcima, sa naročitim naglaskom na hranjenju. Alice Kyteler, irska veštica optužena 1324, svedočila je da je svojim familijarima žrtvovala crvene petlove kako bi ih nahranila. Krv je zapravo opšte mesto u priči o hranjenju familijara. Tako da se verovalo da ih veštice hrane tako što ih puštaju da sisaju krv iz njihovog prsta, odnosno iz nekog drugog dela tela. Veštičiji beleg, koji je tražen na telu veštice kao neki neobičan znak na telu, po verovanju je bio mesto sa kojeg familijari piju veštičinu krv i tako se hrane.

Verovanje u ovakve duhove pomagače koje su veštice imale sreće se i u zapisima sa američkih progona veštica u Salemu.

Mora se biti, duduše, iskren i reći da su samo zlonamerni veštičiji duhovi pomagači bili procesuirani. Srednjovekovni magovi su često prodavali duhove, zarobljene u kamen ili bocu, radi dijagnostikovanja bolesti ili crne magije, otkrivanje izgubljenih stvari ili nalaženje sakrivenog blaga. Takvi duhovi dobronamerne prirode nisu bili, tehnički, zabranjeni.

Ceremonijalni magovi su svoje duhove dobijali od bića koja su prizivali. Drevne veštice, vidimo, su imale sposobnost da im se takvi duhovi sami obrate. Moderna Wicca, uz izuzetak tradicija kao što je na primer Feri tradicija, u dobroj meri je ritualna i zasnovana na pseudo-masonskim ceremonijama i grimoarskoj tradiciji, tj bila je jer je tek docnije Doreen Valiente dodavala etnološke elemente. Tako da moderne veštice i ne moraju da rade sa duhovima, samim tim uglavnom i nemaju ovakve duhove pomagače, već familijarima nazivaju svoje magijske kućne ljubimce, dakle mačke i ostale životinje sa kojima imaju posebnu magijsku vezu.

Verovanje u ovakve duhove pomagače postoji u mnogim kulturama u svetu. Za mnoge, ideja o današnjoj Wicci kao preživeloj drevnoj religiji seoskog stanovništva nije baš prihvatljiva. Postoji i ideja da su sela imala svoje religije koje su bile veoma pogodne da daju kosmologiju i neki etički model ponašanja u zajednici. Veštice su bile kao i šamani stanovnici dva sveta, sveta ljudi i sveta duhova. Nemojmo smetnuti sa uma da veštica u mitovima i legendama ne živi u centru sela sa ostalim stanovništvom. Ona je uvek negde ili na ivici sela ili izvan njega, na granici sveta poznatog odredjenog zonom sigurnosti i udobnosti i sveta koji okružuje selo, koji je svet nepoznatog i opasnog. Na taj način ona je izmedju plemena, karakterisano rečju MI i svega izvan plemena koje karakteriše nešto što bi mogli nazvati ONO SPOLJA. Na taj način ona je i izmedju sveta ljudi i sveta duhova. Njoj se seljani obraćaju kada su im potrebne usluge koje im njihov seoski sveštenik ne može, ili ni ne želi, da pruži. Veštica je tako posrednik izmedju sveta ljudi i sveta duhova u njegovom totalitetu različitosti bića koja ga nastanjuju.

Dakle ekstratična religija sa primesama šamanizma i kontakta sa duhovima bi mogla biti povezana sa prirodom drevnog veštičarstva. Ali da li može šaman da postoji

Janet Farrar

izvan plemena? Teško jer čemu bi on služio? Gardner je svoju Wiccu formulisao kao svešteničko služenje božanstvima, bez da se može naći nekih šamanističkih elemenata u tome., ako izuzmemoDrawing Down the Moon ritual, kod koga je pitanje da li dobar deo današnjih Wicca sveštenica tu stvarno i upada u duboko transno iskustvo? O tome kao dilemi govori u svom tekstu objavljenom u izvanrednoj antologiji  Priestesses, Pythonesses & Sibyls (Avalonia, 2008) Janet Farrar, veštičija prvosveštenica i prirodni talenat za medijumstvo i trans, kada poredi svoje iskustvo sa radom nekih drugih Wicca sveštenica koje je sretala tokom svojih putovanja.

No, vratimo se srednjovekovnim vešticama. Ne smemo smetnuti sa uma da su te veštice bile nepismene žene, za razliku od ceremonijalnih magova koji su veoma često bili i sveštena lica, te stoga veštice nisu ni mogle da koriste magijske knjige i komplikovane magijske rituale koje su takve knjige sadržavale. Zato za način na koji su veštice stupale u kontakt sa svojim duhovima pomagačima, može se tvrditi sa velikom izvesnošću, da je bio bliži arhaičnijem “šamanističkom” pristupu nego načinu koji su koristili ceremonijali magovi. Za razliku od srednjovekovne literature koja veštičije duhove pomagače isključivo tretira kao demone, moderni akademski istraživači su mnogo oprezniji tako da ili jednostavno izbegavaju da ulaze u to šta su ovi duhovi stvarno mogli biti, ili ih, kao na primer Emma Wilby u svojoj izvanrednoj studiji Cunning-Folk and Familiar Spirits: Shamanistic Visionary Traditions in Early Modern British Witchcraft and Magic (Sussex Academic Press, 2006), smatraju ostatkom verovanja u vile.

Ta ideja nije bez osnova i ne bi je trebalo odbaciti, isto kao ni ostale ideje koje se sreću o prirodi ovih duhova, no budući da sve te ideje u većoj ili manjoj meri imaju nekakvu osnovanost, razmotrimo širu sliku vezanu za ideju o postojanju duhova i našoj interakciji sa njima.

Kaže se, bez ulaženja u to šta to znači, da su duhovi načinjeni od supstance, ili bar nečega sličnog tome, od koje su i naše misli. Zato oni lako i mogu da utiču na naša raspoloženja i ponašanje. Takodje, duhovi reaguju na naše emocije. Sve što postoji u univerzumu ima neke potrebe, a duhovi od ljudi mogu da imaju potrebu za sledećim:

– generalno da se napajaju na našim intenzivnim emotivnim stanjima ili senzualnim užitcima

– neki duhovi energetski crpe one koji su zavisnici (droga, seks, kocka itd), tj hrane se ljudskim strastima koje proizilaze iz ljudskih slabosti

– neki duhovi su orijentisani na odredjene emocije (strah, tuga, bes…) i naročito ih privlače oni ljudi kod kojih je takva emocija česta (stalno pate, stalno su besni i sl…)

– neki duhovi samo žele pažnju

– neki duhovi ne žele kontakt sa ljudima i žele da ih ljudi ostave na miru

Spektar potreba je naravno mnogo veći, ovde su izdvojene samo neke od njih. Pošto smo rekli da duhovi mogu da utiču na naše misli, možemo da zaključimo da su oni u stanju da naprave i konfuziju u nama, da nas navode na lošu ishranu, na intoksinaciju, na konflikte sa drugima, na perverzan seks itd. Takođe, iskustvo je pokazalo da oni umeju da maskiraju svoje namere tako da ljudi pomisle da žele ono na šta ih duhovi navode. Neodgovorni postupci, neuspeh i osećaj očaja i razočaranja nakon toga benefit su koji duhovi mogu energetski dobiti od onih koje parazitiraju.

Recimo, trenutni slučajevi panike oko smaka sveta 2012, ili panika koju širi David Icke sa pričama o svetskoj zaveri i ljudima reptilima, ili recimo aktuelno histerisanje o kemtrejlsima na nebu. Ne znamo da li su kemtrejlsi postojeći ili ne, ali stepen emocija koje takve priče izazivaju, te očaj kod ljudi jer navodno ne mogu ništa da promene sasvim sigurno jako dobro nahrane neke gladne duhove.

Znači sve što postoji u Univerzumu mora da se hrani, čak i Andjeli, Sveti Jovan Damaskin je ostavio zapisano da je njihova hrana gledanje u Boga. Drugim rečima Andjeli se hrane svetlošću pošto je Bog svetlost. Razni drugi duhovi se ne hrane svetlošću, ali vole recimo krv i potrebna im je i stoga tabu krvi nije slučajan u različitim kulturama. Kako smo videli hranjenje krvlju je bio zajednički motiv u većini svedočenja o vešticama i njihovim duhovima. Zato je logično pitanje šta može neko ko bi želeo da radi sa nekim duhom  da uradi a da ne koristi krv?  Veoma jednostavno, može da ga pita, ili da pita onoga duha od koga će ga dobiti za alternativnu metodu hranjenja.

Ono o čemu se ne priča previše jeste to da se ne razvijamo samo mi sa ove strane. I onostrani svet poznaje razvoj i duhovi se takodje razvijaju i jačaju. Jehova je verovatno bio lokalni duh, koji je postao lokalno božanstvo, veoma brzo rastući budući da je bio veoma ambiciozan. Solomon je žrtvovao hiljade ovaca i bikova kada je posvećivao Hram i žrtvovanje je nastavljeno sve do pred kraj prvog veka nove ere. Indikativno je da su Jevreji polako počeli da nestaju sa istorijske scene kada su žrtvovanja prestala. Slična je bila situacija sa Rimom. Kada su hrišćani zabranili krvne žrtve Rimsko carstvo je polako počelo da propada.

Kada du budisti stigli na Tibet susreli su se sa običajem da se prinose životinjske žrtve planinskim Bogovima (Yul-Lha) i Boginjama jezera (Men-Mo). Budući da je za budiste to bilo neprihvatljivo oni su počeli da nude kao žrtve torme, što je vrsta tibetanskih ritualnih kolača od brašna i putera, obojene u krvavo crveno i u obliku odsečenih glava. Uz adekvatnu vizuelizaciju i mantre, napunjeni za duhove ukusnom pranom tako ponudjene beskrvne žrtve su postale prihvatljive za tibetanske duhove.

Tokom osamdesetih videli smo ponovno obnavljanje Theleme i Zlatne Zore. Devedesete su bile u znaku magije haosa i raznih takozvanih LHP (Left Hand Path) grupa. U zadnjih 10-15 godina svedoci smo buma interesovanja za grimoare , afričke tradicionalne religije poput vudua, santerije ili kimbande, te afro-američko narodno čarobnjaštvo, poznato kao korenski, odnosno duhovni, rad. Dakle u tom zadnjem talasu obnavlja se interesovanje za sisteme koji su svi uključivali i krvne žrtve i dobar deo onih koji su radili na grimoarima počeli su da tragaju, slično budistima koji su stigli na Tibet, za adekvatnim supstitucijama krvnoj žrtvi. Uskoro se očekuje objavljivanje knjige, u izdanju Nephilim Pressa, o žrtvenim ponudama, u kojoj učestvuju neki od eminentnijih okultista današnjice, tako da je za nadati se da će tamo biti reči i o tome.

Kako su tradicionalne veštice sticale svoje duhove pomagače još uvek je izvan njihovih krugova velika nedoumica, tako da ćemo sad dati primer, u nešto simplifikovanijoj formi, kako se to može uraditi preko već pominjanih grimoara. Recimo neko se može obratiti Malfasu, 39. demonu goecije i jednom od demona koji daju dobre uslužne duhove.

Crtež Malfasa koji je nacrtao Collin de Plancy i objavio u svom deluDictionnaire Infernal, a sa desne strane je Malfasov sigil

Goecijski proces zazivanja duhova je veoma komplikovan i dugo traje, ali za kontaktiranje duha dovoljno je koristiti samo njegov pečat, odgovarajuću sveću na kojoj se ureže ono što je potrebno i papir na koji se napiše takodje ono što je potrebno i stavi ispod sveće. Uz odgovarajuće reči i ponude duhu iz goecije obavlja se jednostavan ritual nakon kojeg se čeka neki poseban znak koji bi potvrdio da je dogovor napravljen, ili pojavljivanje duha u snu. Klasičan goecijski pristup koji podrazumeva da se duh prizove, da se maltretira i da mu se preti dok ne uradi ono što od njega tražimo, podrazumeva da je pristup prizivu gde se sa duhom pravi ugovor dajući mu se ono što mu treba najobičnija glupost. Sa druge strane neki moderni magovi, naročito oni koji su paralelno trenirani u nekromantskim afro-karibskim sistemima, pobornici su ovog drugog pristupa. Da taj pristup nije netradicionalan možemo da vidimo i u tehnici tibetanskog budizma, a koja potiče od

Machig Labdron pobedjuje svoje unutrašnje demone, rad savremene mongolske umetnice Soyolmaa Davaakhuu

tibetanske jogini Machig Labdron koja je živela u jedanestom veku i koja je spojila tibetansko budističko dzogćen učenje sa arhaičnom bonpo tradicijom tibetanskog šamanizma. Ona je kreirala i poznati čod obred. Iz te škole potiče i jedan obred koji se zove Hranjenje demona tokom kojeg se identifikuje odredjeni demon, uspostavlja komunikacija sa njim, te otkriva šta je to što on želi. Zatim se demon hrani time i pridobija kako bi nam bio saradnik. Slično tome, kada je u Srbiji ugovarana šamanistička radionica Yanu Sziga, šamana iz Holandije, postojale su mogučnosti za nekoliko različitih programa, od kojih se jedan zvao Nahranite vaše demone. Ali taj šamanistički postupak kojim se prema nama negativan demon transformiše u našeg saveznika, slično tibetanskom pomenutom obredu, nije baš previše ulivao poverenja ljudima odavde koji su se prijavljivali, pa je za ponudu izabrana mnogo prijemčivija raidonica koja se bavila šamanističkim drvetom sveta.

Vratimo se Malfasu. Kada se uspostavi kontakt sa njim i kad se napravi dogovor da se od njega dobije uslužni duh, čarobnjak bi prvo trebalo da ga pita za ime duha, njegov pečat, kako da se o njemu stara i kako da se taj duh hrani. Marfas će naravno preporučiti hranjenje krvlju, kako su to i stare veštice radile, ali do sad je praksa pokazala da kada mu se objasni da iz tih i tih razloga neko ne želi da koristi krv Marfas mu da alternativni način hranjenja.

Kada dobije sva ta obaveštenja čarobnjaku je potrebno mesto gde će da nastani duha. Veštice su puštale te duhove u svoje kućne ljubimce. Svedočenja da to nisu bile normalne životinje može doći i od toga da kod zaposedanja i životinja i ljudi od strane nekog duha može doći do fizičke promene zaposednutog tela i da zato tokom zaposednutosti ta životinja ili čovek mogu delovati neprirodno i kao da nisu sa ovog sveta. Lično sam posmatrao takve promene fizionomije, ruku i drugih delova tela kod jedne okultistkinje dok je tokom rituala bila zaposednuta. Takodje postoji dosta onih koji su pričali da su se u Jošavi, na imanju koje su koristili Živorad Mihajlović–Slavinski i njegova tada postojeća EGA, kod ljudi dešavale drastične promene čak i oblika glave dok bi se vršio priziv Kosmičke Intelignecije po imenu Lam. Za Aleistera Crowleya su takodje svedoci potvrdjivali da su se dešavale takve transformacije lica i celog tela dok je diktirao Magiku u teoriji i praksi. Zato ju je on i potpisao kao Majstor Therion, a ne kao Crowley, jer je zapravo ona u neku ruku i produkt, ili bar tako smatraju neki koji rade po tom sistemu, To Mega Theriona kao bića sa kabalističkog sveta Briaha.

Ne mora kod svakog puštanja duha u telo da dodje do ovakvih transformacija. Pored uslužnih duhova, današnji magovi koriste i takozvane servitore, veštački kreirane duhove koji im služe za razne potrebe. Servitori su, smatra se, neinteligentne kreacije i bez osećaja, za razliku od familijara, sa jasno definisanim zadatkom. Sa druge strane, savremena iskustva više ljudi su vodila do njihovog, nevezano jedni za druge, utiska da praveći servitore oni u stvari naprave ljušturu u koji se useli neki postojeći duh sa kojim oni onda rade bez da su to bili shvatili?

Jedna od upotreba servitora može biti da se oni projektuju za detekciju oboljenja i lečenje. U takvom slučaju servitor se šalje u telo osobe, prolazi kroz njega i na mestima gde postoji oboljenje “jede bolest”. Fascinantna je bila sličnost sa šamanističkom tehnikom lečenja jednog južnoameričkog plemena, gde bi se prizvao jedan od duhova tog plemena, pustio u telo osobe i onda bi on isto tako skenirao telo i nalazio bolest koju bi onda “napao”. I sam sam se otvorio i tražio da se u mene pusti taj plemenski uslužni duh. Šaman je stajao iza mene tako da nisam

Veštičiji kralj Engleske, Alex Sanders sa suprugom Maxine

mogao da ga vidim i neverbalno davao komande duhu pokazujući na deo tela koji ću ja pomeriti. Očevidci su svedočili da sam pomerao one delove tela na koje bi on pokazao što znači da je duh u dobroj meri kontrolisao moje motoričke sposobnosti. Zaposedanje ljudskog bića, u potpunosti, uslužnim duhom jeste moguće. Da li je Crowley imao samo bizaran smisao za humor ili je stvarno zazvao familijara u Neuburgovo telo kojeg je ošišao na nulu sa ostavljeno samo toliko kose da se ispletu roščići, te ga tako vodao po Sahari i lokalnim Beduinima predstavljao kao svog uslužnog duha, nikad nećemo saznati. Ali znamo da je Alex Sanders tako nakon ritualne masturbacije sa jednim magijskim saradnikom kontaktirao familijara po menu Michael koji je bio zaposeo njegovo telo i koristio ga, dok nije malo sazreo, za lude žurke i socijalne neštašluke. Ko je tu koga kontrolisao pitanje je tako da to otvara i dilemu da li je Sanders uopšte imao pojma, ili bar želeo da zna, šta radi?

Nastanjivanje familijara u običnu životinju otvara još jednu mogućnost. Naime, to je kao da veštica ili čarobnjak poseduje kameru na daljinu, gde oči životinje, posredstvom familijara, prenose magu ono što životinja vidi. To zahteva ulazak čarobnjaka u trans. Neki južnoamerički šamani za takve svrhe koriste isto duha i plodove jedne biljke koja se zove djavolje oči. Samo oni za ulazak u trans upotrebljavaju koru izvesnog drveta koju žvaću i koja ima halucinogeni efekat. Plodovi se ili ostave negde odakle je potrebno da pošalju sliku, ili se drže u ruci i njima prelazi preko tela pacijenta da se vidi gde mu je energetsko telo druge boje koja ukazuje na problem i tako mu se dijagnostikuje obolelo mesto.

Duhovi i onostrana bića vole da zaposednu fizičko telo ljudi životinja.South Park sigurno nije pravljen da se neko okultno edukuje, ali epizoda broj 125, emitovana u decembru 2004. pod nazivom Woodland Critter Christmas, solidno ilustruje neke mehanizme zaposedanja tela nekim duhom. Za one koji nemaju smisla za humor, poslužiće kao primer tih mehanizama i drevno bliskoistočno isterivanje ranog oblika demonske boginje Lilith. Za tu svrhu napravili bi figuricu boginje od gline. Uz nju bi stavili figurice crnog i belog psa, skupa sa odgovarajućom hranom kao žrvenim ponudama. Ritualno zazivanje Lilith da predje u glinenu figuricu je trajalo tri dana i kad bi ona napustila telo zaposednute osobe i prešla u figuricu, istu bi razbili mačem i njene delove zakopali u prethodno posvećenu zemlju nekog od uglova gradskih zidina. Figure psa, skupa sa sandalama koje bi stajale pored svega toga, a kojima je svrha bila da odvedu Lilith preko vode, reke ili mora zavisno gde se to dešavalo, stavili bi u brodić koji bi pustili niz vodu.

Naravno, svaki predmet može da bude mesto gde će neko nastaniti duha. Kamenje, boca, mač… ovo zadnje je recimo naročito zgodno ako se pravi začarano oružje. Znači može biti praktično skoro bilo šta.

Moderna posuda pripremljena da se u nju nastani duh

Domaći vidovnjaci, gatare i hodže, koji to zapravo i nisu jer hodže se ne bave sihirima i madjijama, zapravo rade sa duhovima od kojih dobijaju infromacije koje posle govore svojim klijentima. Slučaj jedne devojke iz Šida koja je išla kod vračara u Bosnu je takav da je napravila grešku i htela da sedne na neko kanabe gde je već stajalo nešto delujući potpuno nebitno. Vračara se jako iznervirala na to i izbacila je napolje. Stvar je bila u tome što je ona htela da sedne na mesto namenjeno vračarinim duhovima.

Prizivanje u figuru je u prošlosti bilo veoma popularno. Recimo, za Kineze su lavovi bili po snazi odmah iza zmajeva. Zato njihove hramove, na ulazu, veoma često čuvaju takozvani fu psi, što su figure koje predstavljaju kombinaciju lava i psa.

Fu psi

U fu pse su prizivali duhove kako bi ti duhovi čuvali ulaz u hram i to je praksa koja se sreće u mnogim kulturama u svetu. Gargojle po katedralama širom Evrope imale su istu tu namenu i zato i jesu tako strašne. Jednostavno opasan duh se ne naseljava u neku figuru koja deluje bezopasno.

U figurice fu pasa, koje se i kod nas mogu naći u kineskim radnjama, moderni magovi koji se razumeju u ezoterični taoizam prizivaju kineske duhove kako bi zaštitili kuću od lopova. Sećam se nekoga ko je koristio te figurice i duhove u njima da bi čuvale njegove knjge i police sa diskovima. Statue Gargojle i Garude su takodje veoma čest izbor i da bi ilustrovali taj process razmotrimo ovde veoma skori magijski projekt jednog američkog modernog čarobnjaka. On je odlučio da ne koristi ni fu pse, ni Gargojlu, ni Garudu, već duh više vezan za grčku/tračku tradiciju. Zato je izabrao figuricu Himere za duha kojeg je prizvati i nastanio u tu figuricu.

Prvo je napunio sigil da bude zaštitni simbol i da služi kao veza izmedju statue i duha. Zatim je koristio odgovarajuće ulje za moć, crnu sveću da prizove duha sa sposobnostima da nanese štetu nekome ko bi pokušao da ugrozi prostor i dve ljubičaste sveće za kvalitet snage. Sedam eksera je koristio da simbolizuju sedam dana u nedelji, ali i sposobnost da duh nanese nekome bol. Lanac je koristio da veže duha za statuu, ali i da to bude duh koji može da veže i tako neutrališe bilo koji magijski napad izveden preko nekog drugog duha, a zemlju sa raskršća za priziv duha pošto su to mesta gde taj duh boravi. Raskršća su veoma bitna u magiji i ona se često tamo izvodi. Jedan od trikova je da ne morate ići uvek na pravo raskršće da bi izveli ritual, možete ga improvizovati na vašem oltaru brašnom.

Ifa sveštenica koja dolazi u ove krajeve iz Slovenije je recimo insistirala kod svojih učenika da ceremonije koje rade, u tom slučaju koliko znam ne u kontekstu raskršća, budu sa belim kukuruznim brašnom, zato što na tome insistiraju Joruba duhovi sa kojima se u Ifi radi. Pošto ovde nisu mogli da nadju u radnjama belo kukuruzno brašno nego samo žuto onda je ona iz Ljubljane nosila kese sa belim kukuruznim brašnom za njihove potrebe. Moj prijatelj koji je vudu hungan je to komentarisao tako da su Joruba božanstva elitistička i da veoma često zahtevaju i skupocenije i probranije stvari, a da oni koji rade po nasledju Fon ljudi nemaju taj problem budući da su duhovi sa kojima oni rade mnogo fleksibilniji po tom pitanju. Sve u svemu potrebno je da znate sa kakvim duhom radite i onda da to prilagodite tom duhu.

U ovom slučaju čak nije potrebno ni raditi brašnom raskršće na oltaru, pošto je korištena zemlja sa raskršća ona je sasvim pogodna za to. Raskršća mogu biti muška i ženska. Generalno većina tretira ukrštanje dva puta kao žensko raskršće, a ukrštanje tri puta kao muško. Shodno polu duha sa kojim se radi uzima se i zemlja sa muškog ili ženskog raskršća. Ovaj duh je bio ženski tako da je za njega pogodno raskršće tri ukrštajuća puta. Njegov omiljeni broj je 9 tako da mu je dobro ponude davati u tom broju. Kuriozitet je da je omiljeno jelo ovog duha baklava, zašto je tako to bi njega trebalo pitati. Zapravo uvek je dobro pitati duha šta želi, kako smo već rekli, a ako standardni metodi komunikacije sa duhovima i divinacija ne daju rezultat može se probati sa odgovorm u snu. Zapadni čest način je da se posle postavljenog pitanja stavi odgovarajuća tarot karta pod jastuk, u ovom slučaju bi to bio Atu II, iliti Prvosveštenica, skupa sa čašom vode pored kreveta. U tarot lekcijama, koje paralelno kursu runa radim, detaljnije obradjujem kako koristiti tarot da se dobiju adekvatni odgovori u snu. Metodi iz drugih tradicija mogu biti različiti, ja sam od Gurua, recimo, dobio mantru koja se radi pred spavanje kako bi se pojavio odgovor u snu. U drevnoj Grčkoj su razvili metode sanjanja do te mere da ne samo da su tako saznavali odgovore, prenoćivši u adekvatnim hramovima, već su koristili spavanje u hramovima za lečenje konkretnih fizičkih bolesti u snu. Zapravo reč terapija koja se danas koristi u medicine ima svoje poreklo baš u ovim praksama. Budući da su na kursu dobrim delom ljudi koji su početnici u narednim dodacima već postojećim runskim lekcijama biće im date instrukcije kako da prepoznaju koji su snovi oni u kojima se stvarno razotkriva neki princip vezan za rune i duhove sa njima povezane, a kako da odbace one snove čije su poruke samo vrtenje podsvesnih filmova uma.

No vratimo se našem primeru. Problem sa izborom ovog duha je da on nema problem da nekom naudi i da čak nekog ubije da bi zaštitio onog ko ga je prizvao, a tada postoji ozbiljan rizik da će Preci te osobe doći da se osvete toj osobi, njenoj porodici i naročito deci te osobe, ako ih ima. Tako da je to veoma delikatan posao za koji je potrebno imati dovoljno znanja i iskustva kako se ne bi napravila šteta drugima i sebi. U ovom slučaju po svim kasnijim pokazateljima ovo je bila veoma uspešna operacija, a slika ove magijske operacije, tačnije oltara pripremljenog pre početka ove operacije, nalazi se ispod. Uz napomenu da nije pametno slikati svoje private oltare ili kutije/predmete u koje naselimo duhove, bez da se pitaju duhovi za dozvolu. Po iskustvu dobar deo njih to ne voli i to ih čini nezadovoljnim. Zato je donja slika uradjena pre nego je počela magijska operacija.

Ono što je zanimljivo jeste to da kada se pogledaju domovi nekih modernih čarobnjaka, da se primetiti da oni imaju negde po kući ostavljene figurice iz Warhammera. Te figurice su se pokazale kao veoma zgodne da se u njih nastane duhovi pomagači čija je namena da štite, tako da je to veoma čest razlog zašto se one nalaze u domovima ljudi koji na ovaj način pristupaju magiji. Kao dodatak tome služi i činjenica da neko koga ja smatram za uspešnijeg modernog čarobnjaka, po narudžbini vrši uslužne magijske operacije nabavljanja ovakvih duhova, pri čemu je veoma uspešan u tome i samim tim i skup, svojim klijentima duhove isporučuje u ručno obojenoj kutiji u kojoj je bašWarhammer figurica sa u njoj nastanjenim duhom.

Primer jedne Warhammer figure

Kada je duh smešten i kada se redovno hrani, on bi trebalo da izvršava zadatke koji mu se daju. Neko može imati više od jednog duha, ali se obično smatra da je tri neki optimalan broj za rad. Pošto su duhovi kao i ljudi i pošto je rad sa njima sličan odnosima koji postoje i u redovnom životu, to je kao radni kabinet najbližih saradnika. A najbliži znači da ih nema previše. Duhovi mogu da služe za svašta – od lečenja, preko nalaženja adekvatnog partnera za nas, pa do toga da udjemo u snove drugih ljudi. Duh mora da bude poslušan.

Jedan od načina kontrole duhova je magijskim oružjima. Bodežom i mačem se kontrolišu duhovi. U wicci recimo, koja kad se malo bolje analizira i bar što se tiče tradicionalne britanske Wicce, odražava u dobroj meri zastareli feudalni model društvenog ustrojstva, mač kao kraljevski simbol autoriteta i moći nose samo Visoka Sveštenica i Visoki Sveštenik. Mačem možete da ubijete nekog duha, zavisno od toga kako ga koristite i koji njegov deo koristite, bodežom to ne možete. Naravno to ne funkcioniše ako je duh veoma visokog ranga, recimo ne bi bilo pametno to pokušati na Luciferu na primer. Misterija je šta je Gerald Gardner radio na slici koja je prikazana ispod. Budući da je Morgana Sythove pozbanava Doreen Valiente, koja je bila blizak saradnik Geralda Gardnera, kao i Patriciu Crowther koja je bila Gardnerova Sveštenica pitao sam je, ali je odgovor bio da je to nejasno, ali da misle da je verovatno da tu nije bio ozbiljan. Da li to jeste tako ili ne možda će zauvek ostati misterija?

Gerald Gardner

Uprkos tome što čarobnjak može da kontroliše duha, ili ga čak i ubije, to se ne preporučuje. Ako duh nije poslušan nije je mudro da se čarobnjak pozove na onog višeg duha od kojeg je familijara dobio. Čarobnjak ne bi trebalo da sam kažnjava neposlušnog duha jer za to nema autoritet. Ako ga je, kao u našem primeru ranije, dobio od Malfasa onda zazove Malfasa i požali se. Ovaj bi onda trebalo ili da kazni duha ili da čarobnjaku dodeli drugoga.

Medju polaznicima pojavila se i dilema da li se rune mogu raditi i na životinjskim kostima? Mogu naravno, ali ja to ne bih preporučio. Kosti nas povezuju sa duhovima predaka i kad se radi divinacija kostima tu se smatra da preci govore kroz njih. U Skandinaviji postoji takva tradicija rada sa kostima, doduše sa ljudskim sa groblja, ali to iziskuje i inicijaciju i posebne zaštite i znanje kako se kontrolišu takvi duhovi. A to znanje podrazumeva, recimo, poznavanje posebnih melodija koje se sviraju na svirali od načinjene od butne kosti, sa crkvenog groblja, ili od grane drveta koje raste tamo. Slične prakse su sačuvane i u Britaniji u okviruAncient Order of Bonesmen. Iz ovoga se može videti kakve veze ceo ovaj tekst ima sa runama. Ima u onom smislu koliko po mom shvatanju neko ne uči rune iz knjiga već od nevidljivog onostranog sveta. Način na koji ja radim, a to se ne odnosi samo na rune, nije da nekom dam skriptu iz koje nešto nauči i onda to ponovi. Moje je da stvorim okruženje i potporu da neko postane sposoban da radi sa runama i da ih uči iznutra. Neće svako biti sposoban, ni spreman, da znanje o runama dobija od nordijskih duhova koji u dobrom delu funkcionišu kao i svi ostali duhovi. Ali oni koji shvate principe, a oni su nagovešteni u gornjem tekstu, biće u stanju da ne sledi slepo nešto što je negde pročitano ili što se čulo, već da elemente nekog sistema znaju da primene u praksi i da postigne neki rezultat. A rezultati su baš ono što bolno nedostaje dobrom delu domaće ezoterične scene …

Tri vrste znanja u tantri i njihova praktična primena

20средаAug 2014

Posted by tauzostrijan in Tantra

≈ Оставите коментар

Rate This

Po učenju Kaula Avaduta koji je poglavar naše tantričke tradicije u Indiji postoje tri kategorije praktikovanja u tantri i one se zovu Kadi Vidja, Hadi Vidja i Šadi Vidja (kojima se dodaje još i Adi Vidja) . Ta tri znanja su poznavanje Nada-Brame, koja je opet ekspanzija Nada-Spande (zvučne frekvencije). Smatra se da se sanskrit sastoji od kosmičkih zvukova koji tvore ljudske reči. što važi i za hebrejski jezik. Po mom iskustvu i po iskustvu drugih ljudi oba jezika su sposobna da proizvedu promenu. Istu sposobnost ima, čak mnogo drastičnije, andjeoski jezik koji se još zove enohijanski, ali o tome nećemo ovaj put.

Pre sanskrita postojao je proto jezik koji se zvao prakrit, značenja „prirodan“, koji je nastao od prirodnih ljudskih ispoljavanja zvukova. Iz prakrita nastaje sanskrit, tako da danas poznajemo tri vrste lingvističke strukture, vedsku, agama i tantričku. Tantra tako ima svoj koren u agamama.

Nakon vladavine Sena dinastije Indijom, u 11. I 12. veku, nastalo je mešanje škola i sanskritskih lingvističkih struktura i to je razlog zašto danas veoma malo njih zna nauku o mantrama i njihovim lingvističkim strukturama. Tantra je mantra i mantrama se diže kundalini i kasnije kontroliše, tako da mi u tsntri koristimo, kako rekoh, mantre, a ne recimo krije. Tokom britanske vladavine bilo je iskrenih zapadnih proučavalaca koji su želeli da saznaju nešto više o ovoj drevnoj nauci, ali nisu imali podršku tradicionalnih vedskih indijskih naučnika koji su, kao i danas, bili puni predrasuda prema tantri kao ne-vedskoj kulturi.

Kadi Vidja se odnosi na nada strukturu suglasnika (Ka-Adi varnamala) i njima pridružene tantričke prakse. Hevadjra tantra, jogini tantra koja je nastala u Bengalu, kao i Dohakoša, spis koji se pripisuje Rahulbadri, jednom od prvih Mahasidija i osnivača vadjrajane, konkretno mahamudra tradicije, ovu Vidju znaju kao Kali (Ka se odnosi na mesec i Ida nadi, a ali na bumbara, što simboliše vibraciju mantri u sedam lotosa čakri).

Hadi Vidja je hronološka nada suglasnička struktura unatraške gledana (Ha-adi varnamala)

Šadi Vidja je nada struktura „zviždećih“ suglasnika (šiš-dvani) u energetski-izbacujućem rasporedu (Š/a-adi varnamala).

Adi Vidja se odnosi na nada strukturu samoglasnika (A-Di varnamala) i njima pridružene tantričke prakse. Hevadjra tantra, kao i Dohakoša, ovu vidju znaju kao Ali (A se odnosi na sunce i pingala nadi, a ali na bumbara, što simboliše vibraciju mantri u sedam lotosa čakri).

Ova tri, u jedan, sistema tantričkih lingvističkih rasporeda su ključ za razumevanje tantričkog sistema mantri i pomoću njih se moće dekodirati i sandiabaša, svojevrsni tantrički jezik sumraka, tj. kriptični način na koji u tantričkim spisima čuvaju tantričke tajne od neiniciranih, a i sama tantra se ponekad naziva jogom sumraka. Više o tantričkomjeziku sumraka može se pročitati u knjizi The Twilight Language: Explorations in Buddhist Meditation and Symbolism (Routledge, 1995).

Forme Boginje koje se povezuju sa ovimi Vidjama su Devi Kaušiki koja odgovara Adi Vidji. Devi Kali koja odgovara Hadi Vidji, Tara koja odgovara Šadi Vidji i Devi Tripuransundari koja odgovara Hadi Vidji.

Boginja Šri Čakre, poznata kao Lalita, Tripura Sundari i Radjaradješvari. Kao Šodaši se predstavlja u vidu šesnestogodišnje devojke i tada se veruje da obuhvata 16 vrsta požude.

Varna matrike, odnosno tanrički alfabet, otkrivene su iz zvukova spandi povezanih sa telesno-mentalnim funkcijama i njihovom trostrukom podelom na telu vezano za posebne delove tela i njihvom povezanošću sa umom.

Adi krama se odnosi na deo od pupka do glave kako po šriti krami, (spuštajući se), tako i po samhara krami (dižući se). Ove prakse otvaraju koše ili čaure pet elementarnih sastavnih delova tela i uma, Boginja koja je pokrovitelj ovih procesa je kako rekosmo Kaušuki, odnosno Boginja Čaura.

Hadi krama se odnosi na predeo od zemlje do adjna čakre u samhara karma redosledu (isključivo se dižući). Ove prakse otvaraju Kosmičke Pečate i zato je pokrovitelj Šri Lalita, tj Boginja Estetike povezna sa kosmičkom ispravnošću telo-duša realnosti.

Kadi krama se odnosi na predeo od pupka do glace i iza, u podižućem smeru, dok je spuštajući smer vezan za Mahamudru. Ove prakse sadaku podižu do stanja Kaivalie, odnosno Jednosti, pomažući mu da transcendentira osećaj Vremena kao koren percepcije, te je stog Boginja koja je pokrovitelj Kali, ili ona koja proždire Vreme.

Šadi krama se tiče Čitvimarša kale, osme čakre iznad glave i dva jop suptilnija stanja iznad nje, i spušta se dole do grla. Ove prakse podižu sadaku do Turijatita stanja, odnosno Praznine, pomažući mu da transcendentira čak i samo-identifikaciju kroz Nirvanu i stoga je pokrovitelj Boginja Tara, odnosno Tarini iliti spasiteljka.

Boginja Tara

Primeri tantričke prakse mantrajane su sledeći:

– Agoša ili haršia (kratka) varna u udisanju

– Goša ili derga (duga) varna u izdisanju

– Antastia (unutrašnje) varna u totalnom izdisaju

– Šiša dvani (zviždeći) u kumbaki i izdišući sem što dentalni glas moće biti i izdišući i udišući

– Anupvar u bramariju udisanje od leve strane glave ka desnoj

– Visarga i bediki izdisanje od leve strane ka desnoj, kao i sahadja kumbaka zadržavajući spandu unutra i izvan bramarandre.

Mantrajana je deo tantra joga zvuka i svaka kombinacija je povezana sa različitim nadijima i kroz njih teče energija.

1. Adi krama postavlja telo u odnosu na um samoglasnicima A i U i samoglasnikom Ma držeći ih u Manipuri, Anahati i Adjni dok pranava-mantra prolazi kroz Brama-granti, Višnu-granti i Rudra-granti.

2. Hadi krama postavlja telo u odnosu na um kroz spuštajući redosled po samara krami, koristeći 36 tatvi Bumi-atmane do Šive .

3. Kadi krama postavlja telo u odnosu na um kroz i spuštajući i dižući redosled koristeći 32 tatve Bumi-atmane do Šive-Šakti, sve dok se ne dostigne stanje iznad glave gde se postiže praznina i potom vrati nazad u telo-um stanje.

4. Šadi karma postavlja telo u odnosu na um kroz i spuštajući i dižući redosled bez mantrika varne. Ovde imamo samo spande i ide se od Šiva-Šakti do Adi Šakti, postizanja Materice praznine iznad glave i transcendentiranje Nirmanakaje, odnosno Savršenstva stvorenog bića, nakon čega se transcendentira Sambogakaja, odnosno Savršenstvo Bića koje kreira stvarajući tako Darmakaju, odnosno Savršenstvo nemanifestovane svesti, da bi se konačno vratili nazad do Djivakaje/Djinakaje/Sahadjakaje.

Postoji tri pristupa praksi u skladu sa duhovnim statusom ili samskarama praktičara:

1.  Šrikula koja se odnosi na estetiku

2.  Kalikula koja se odnosi na transcendenciju

3.  Tarakula koja se odnosi na mudrost/saosećanje

Svaki od ovih pristupa ima u sebi tri različite strukture:

1.Šrikula

Adi Vidja Šri kule se odnosi na koša-mukti ili slobodu od pet elementalnih patnji

Hadi Vidja Šri kule se odnosi na mokšu ili oslobodjenje od pet elementalnih vezanosti

Kadi Vidja Šri kule se odnosi na  sahadja mokšu ili oslobodjenje od  pet elementalnih  neznanja savikalpa samadijem

2. Kalikula  

Hadi Vidja Kali kule se odnosi na Djiva-mukti savikalpa samadijem

Kadi Vidja Kali kule se odnosi na Išvara mukti kaivalia samadijem

Šadi Vidja Kali kule se završava u Mahamudri postižući nirvikalpa Samadi i 12 šunia samadija  meru bede  iznad glave. U momentu kada se postigne 13. stanje, Kali postaje tara i ostvarena je Nirvana.

3. Tarakula  

Hadi Vidya Tara kule  se odnosi na Paramahamsa stiti nirvikalpa samadijem u Mahamudri

Kadi Vidja  Kali kule se odnosi na povratak iz Praznije Čitvimarša Kale do Brahmarandre

Šadi Vidja  Tara kule se odnosi na Sahadja mukti, odnosno  Djivanamuktat  sahadja samadijem

Marija Magdalena i Lilit

08петакAug 2014

Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Gnosticizam

≈ Оставите коментар

2 Votes

Sa stanovišta (nekih) gnostika Lilit je tamni aspekt Sofije, odnosno Svete Neveste. Ona je snaga koja vodi kroz mističnu smrt do oslobodjenja i postoje odredjene sličnosti, ali i razlike sa tantričkom Kali. Uostalom jedno od njenih imena, kao Tamne Neveste kabale i gnosticizma i jeste Kali Kala.

Postoji veza izmedju Šekine i Sofije. Šekina, kao Kraljica Sabata i Sveti Duh, ženski je aspekt božijeg prisustva na zemlji i njegove moći. Kada je Šekina odsutna Lilit zauzme njeno mesto kao božija saputnica i svojevrsna Tamna Majka koja za razliku od Šekine koja donosi milost, reprezentuje strogost. I Šekina i Lilit imaju veze sa sefirom Malkuta i obe predstavljaju Božiju Volju kako bi postojala ravnoteža i celovitost.

Kako smo rekli Lilit je Tamna Nevesta pod imenom Kali Kala. Kala je reč koja se odnosi na nevestu i to je titula, istovremeno i Parcufim Malkuta, koju nosi Marija Magdalena.

Po legendi čudotvorcu Jeremiji, koji je živeo u jednoj pećini u Galileji, jednom prilikom se spustio andjeo iz reda Kerubima kako bi ga čuvao tokom vizije u kojoj je video Prvobitnog Adama, savršeno biće Svetla koje se sastojalo od žene i muškarca Svetla. I glas Metatrona mu je rekao da Pomazanik.

Istovremeno, drugom proroku se obratio Arhandjeo Gabrijel koji mu je, pošto se preobratio u Zmaja, najavio da dolazi Mesija i razotkrio mu misterije Svete Neveste.

Takodje, u gradu Magdali mnoge žene su počele da imaju vizije u kojima su videle rodjenje Svete Neveste i dolazile su kod majke Marije Magdalene, dok je ova bila trudna, da joj kažu da nosi svetu dušu.

Mnogo kasnije, kada je Marija Magdalena putovala iz Damaska ka Vavilonu, karavan u kojem je bila je napadnut i ona je silovana. Lilit je to posmatrala i pošto je Lilit neko ko ne voli muškarce i predstavlja oslobodjenu ženu, ušla je u telo Marije Magdalene kako bi se osvetila napadačima. To je jedini momenat da su se ujedinile dve ljute rivalke, Eva i Lilit. Eva je bila početak evolucije, budući da je ona Adamu dala jabuku zbog koje je on pao iz Raja i začeo ljudski rod. Sam momenat skoka u evoluciji svesti čovečanstva može da se predstavi i padom iz Raja, ali i mnogim drugim mitovima koji su danas prisutni i odnose se na veoma traumatičan trenutak u istoriji ljudskog roda. Možemo te siline sresti u nekronomikon mitovima, Soror Nema i Kenneth Grant su to dotakli u svom radu i iskustvima više puta, Slavinski je to takodje pomenuo jedanput u javnom takstu, a sajentolozi dokument koji se time, u vidu jednog naučno fantastičnog mita, bavi čuvaju u sefu. Sve u svemu Eva je ta koja je dala gnozu Adamu i kasnije se ponovo pojavila u telu Marije Magdalene kako bi otvorila put da se ponovo pojavi Mesija. Sa druge strane Lilit je bila ta koja je vodila Mariju Magdalenu životnim putem kroz „tamnu noć duše“ tako da je umesto da sretne bogatog vavilonskog trgovca za kojeg je trebalo da se uda ona zapravo došla do Svete Zemlje gde se spojila sa onim kojeg je istinski volela, Mesijom Isusom. Isus je isterao sedam demona iz Marije Magdalene i umesto njih postavio sedam andjela. Tih sedam andjela se odnose na sedam energetskih centara koje na istoku zovu čakrama, a odnos Lilit i Šekine se može tumačiti i u svetlu mistične energije kundalini poznate iz tantre i joge. Slična simbolika toga može se videti i u Otkrovenju po Jovanu gde sedam Crkava takodje odgovaraju sedam čakri, a cela apokalipsa na simboličan način odgovara otvaranju sedam čakri i procesu aktiviranja kundalini energije. Za rozenkrojcetsku interpretaciju toga u praktičnom smislu pak treba recimo pogledati Azijatsku braću i njihove rituale i učenje.

Ulazak Lilit u Mariju Magdalenu i samim tim obnova njenog položaja je u gnostičkom smislu bio čin, preko osvete razbojnicima, otpora zlim arhontima i demijurgu (kojima je Lilit oponentna) i sistemu patrijarhalne dominacije koji je za njih i karakterističan. I kako je rečeno ona je bila ta koja je vodila Mariju do Isusa. Marija i Isus su bili blizanačke duše, svetlosno ispoljavanje jedne duše svetlosti. Sve ljudske duše su nekad bile u Prvobitnom Čoveku, a sa podelom na muško i žensko i duše su podeljene. Svaka muška duša traži svoju žensku dušu kroz cikluse inkarnacija kako bi se zajedno iskuple i vratile u stanje prvobitnog jedinstva. Blizanačke duše su tematika o kojoj postoji jako puno pogrešnih informacija i čak manipulisanja, pri čemu je to proces koji je retko kada prijatan i zahteva puno sazrevanja kroz razne životne situacije i bolne medjusobne odnose kroz koje prolaze obe duše dok ne sazreju dovoljno da budu zajedno, tako da će to biti predmet nekog drugog teksta koji verovatno neće biti baš skoro budući da Tau Zostrijan i sam trenutno prolazi kroz prilično traumatičan period života vezano baš za sebi blizanačku dušu i nije trenutno baš nešto raspoložen da piše o neugodnim aspeketima toga. Tako da se možemo vratiti Mariji Magdaleni i Isusu i reći da je skup podudarnosti, po legendi, medju njima bio toliko da se onog dana kad je Isus kršten u Jordanu i kad je Duh Mesije ušao u njega, Marija vratila iz izgnanstva. Dok se Isus u pustinji suočavao sa kušnjama Satane, Marija je bila na putu ka Svetoj zemlji i takodje se borila sa Satanom i svojih sedam demona. Na dan kada je Isus izveo prvo čudo pretvorivši vodu u vino, što je veoma simboličan čin koji nagoveštava kako dolazak Svete Neveste, tako i neke tajne fizičkog odnosa žene i muškarca, Marija je stupila na tlo Svete Zemlje gde će sresti svog voljenog koji će je i isceliti. I tu otprilike misterija počinje, ali se i završava u postignuću jedne nedualne svesti.

Kratko hermenautičko putovanje kroz simbolizam stepena Vitezova Ruže i Krsta

13петакJun 2014

Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Masonerija,Masoni, Uncategorized

≈ Оставите коментар

1 Vote

Poznato je da je osnov celog masonskog sistema dat u prva tri stepena, koji se zovu Plava Loža i da iznad ta tri stepena u regularnoj masoneriji postoji još 30 stepeni takozvane Crvene Lože što čitav sistem proširuje na čitavih 33 stepeni. Ezoterična masonerija takodje uključuje ta 33 stepena, no da ne idemo sad u čitavu strukturu stepena ezoterične masonerije koji idu iznad tih 33 stepeni zadržićemo se, u kontekstu nastavaka eksperimenta opisanog u prethodnom tekstu, na onome što je interesantno, a vezano je za jedan od stepeni u toj šemi. Konkretno za 18. stepen koji pripada grupi stepenova, od 14. do 18. koji se nazivaju takozvanim rozenkrojcerskim stepenima. Pomenuti 18. stepen na koga ćemo se koncentrisati zove se inače Vitez Ružinog Krsta.

Ako izuzmemo masonske legende, koje kao takve nisu validan istorijski argument, meni nije poznato da postoji i jedan jedini dokaz da je taj stepen direktno, u smislu sukcesije, povezan sa originalnim rozenkrojcerima. Priča o rozenkrojcerima počinje početkom sedamnestog veka kada je Johann Valentin Andreae objavio osnovne rozenkrojcerske tekstove Famu Fraternitatisi Hemijsko venčanje Kristijana Rozenkrojca. Kod nas je to objedinjeno i objavljeno u knjizi pod nazivom Alhemijsko venčanje Kristijana Rozenkrojca (Paideia, 2002) u izvanrednom prevodu Milice Krković. Ne postoje podaci o bilo kakvoj rozenkrojcerskoj organizaciji pre pojave tih spisa, mada postoje naznake da je sam simbol Ruže i Krsta bio poznat i pre toga, medju templarima u Portugalu, kao i u Paracelzusovim spisima. No, to još uvek nije jasno objašnjeno na šta se odnosio tako da je ono što izvesno znamo to da 1710. Samuel Richter, pod pseudonimom Sincerus Renatus, objavljuje delo o pripremanju kamena filosofa na načinBratstva Zlatnog i Ružinog krsta. Istoimeno bratstvo je i osnovano početkom osamnestog veka u Pragu, sa hijerarhijskim stepenima i velikim naglaskom na alhemijsku praksu. Legenda koja je pratila to društvu je pričala priču o tome kako je rozenkrojcerski Red osnovao Ormus i da je nakon mnogo vremena Red prešao u Škotsku gde je bio pozbat pod imenom Graditelji Istoka, nakon čega iščezava i ponovo se pojavljuje pod imenom slobodno zidarstvo. I to je najverovcatnije onaj momenat kada se slobodno zidarstvo počinje vezivati za rozenkrojcere odakle i potiče mit da su baš oni osnovali slobodne zidare kao svoj spoljni krug misterija i da jedino oni znaju “pravu tajnu slobodnog zidarstva”. U narednom priodu ta organizacija se infiltrirala u neke masonske Lože i vršen je bezuspešan pokušaj da se svi masoni privole da postanu rozenkrojceri

Ta organizacija koja po svemu sudeći nije dugo postojala je ostavila očigledno veliki uticaj na kasnija inicijacijska društva.

Baron Louis Henri Théodore Tschoudy

Otprilike kada je došlo do povezivanja rozenkrojcera i masonerije koje kako smo malopre videli dolazi preko Bratstva Zlatnog i Ružinog krsta i to negde oko 1777. godine kada je nastalo Bratstva Zlatnog i Ružinog krsta starog sistema u vidu obreda koji je imao devet viših stepenova strogo masonski ustrojenih što je verovatno i dovelo da postane interesantan za masone, švajcarski baron Theodore-Henry de Tschoudy razvio je svoj skup viših stepena koje je nazvaoVitezovi Ruže i Krsta i koji su postali deoŠkotskog obreda kakav poznajemo i danas.

Dakle iako su postojale pobočne veze teško da su takozvani rozenkrojcerski stepeni, iako njima inspirisani, imali ikakve veze sa pravim rozenkrojcerima i možda ih je bolje smatrati alhemijskim stepenima.

Centralni motiv 18. stepena je pelikan koji kljuca svoje grudi i vlastitom krvlju hrani svoje mlade.To je eksplicitno alhemijski motiv budući da alhemijski simbolizam poznaje nekoliko ptica, crnu vranu, belog labuda, pauna, pelikana i feniksa kao obeležja odgovarajućih faza alhemijskog procesa. Pelikana i feniksa su, po nekima, alhemičari preuzeli iz hrišćanske ikonografije. To su bili nekada česti simboli, poznata su recimo dva portreta Kraljice Elizabeth I na kojima je prikazana sa medaljonima na kojima su baš pelikan i feniks. Poznati ahemičar John Dee i ona su bili povezani, tako da možemo da pretpostavimo mogući alhemijski uticaj na njen izbor nakita. Takodje verovatno je da je to bilo veoma u skladu sa hrišćanskom simbolikom po kojoj je pelikan bio drevni simbol za Crkvu, što je u velikoj meri bilo zasnovano na Psalmu 102.

Portreti Elisabeth I na kojima je prikazana sa medaljonima na kojima su pelikan i feniks

Detalji medaljona na kojima se vide pelikan, desno i feniks, levo

Toma Akvinski je docnije koristio pelikana kao simbol za Hrista kada je ispevao “O voljeni pelinaku, O Isuse Gospode, Nečist sam, Očisti me u krvi svojoj…“

Feniks je takodje hrišćanski simbol, a prvi ga je kao metaforu za Hristovo uskrsnuće upotrebio Sveti Kliment. Sasvim sigurno da su alhemičari bili u velikoj meri nadahnuti hrišćanstvom. Michael Maier, koji je koristio u opisu svojih alhemijskih aktivnosti pomenute ptice kao metafore za faze alhemijskog rada, svoje radove je na primer uskladjivao sa datumima vezanim za Hristov život, da bi sve kulminiralo i završavalo se na Uskrs.

No pored tih hrišćanskih uticaja, koji su neosporni i ne mogu se ni minimizovati ni negirati, nije zgoreg razmotriti i neke druge moguće izvore i veze. Tako je recimo

Benu ptica

Herodot je 5 vekova pre Hrista opisao feniksa na osnovu onoga što je čuo od sveštenika iz Heliopolisam tako da nije neopravdano tražiti njegovo poreklo u Drevnom Egiptu gde je postojala Benu ptica. Timothy Hogan u svojoj knjiziAlchemical Keys to Masonic Ritual (samostalno izdanje, deembar 2007) navodi da postoje dve teorije o poreklu reči Majstora Masona. Po drugoj, nama interesantnijoj, njeno poreklo je u egipatskom izrazu Maat Ben. Maat je bila Boginja Istine, a Ben, što je i reč u korenu imena benu ptice, imala je dva značenja, svetlost i kamen.   Tako bi benu ptica značila i „istina svetlosti“ i „istina kamena“.

Istovremeno kad se reč ben, što su Egipćani voleli da rade da povežu neka značenja, izgovori naopačke dobije se reč neb koja je imala značenje zlato. Ono to se može dodati tome što piše Timothy Hogan u svojoj knjizi je i to da feniks dolazi od reči je fene značenja tamno crveno/purpurno što je i boja koja se vezivala za kamen filosofa. Takodje to je i poreklo imena Feničana koji su bili poznati po upotrebi te boje.

Ono što je naročito zanimljivo u pomenutoj knjizi je to što se pominje poreklo reči ruža koje dolazi od grčke reči koja znači rosa što bi igrom reči značenje izraza ružokrstaštvo pretvorilo u „posudu za rosu“ što celu priču povezuje sa Svetim Gralom. Meni izuzetno lično veoma zanimljivo u kontekstu Arkanum Arkanoruma koji je radjen na najvišim stepenima Memfisa i Mizraima i predstravljao je mistično povlačenje u trajanju od 40 dana tokom kojeg rosa kao pojam ima sasvim specifično značenje što je neka sasvim druga tema, U svakom slučaju koga interesuje alhemijski simbolizam u masonskim ritualima toplo preporučujem pomenutu knjigu.

Timothy Hogan i Dr. Stephan A. Hoeller

Relativno skoro je neko koga potpisnik ovog teksta smatra inkarniranim adeptom sažeo suštinu misterije Ruže i Krsta u dve kratke rečenice koje glase „Majka pelikan koja razdire svoje grudi kako bi nahranila svoje mlade vlastitiom krvlju podaruje im svoju vlastitu životnu silu. Ona tako postaje ponovo rodjeni pobednički feniks.“

Kako smo videli pelikan koji vlastitom krvlju hrani svoje mlade je centralni motiv 18. stepena, dok feniks može da se poveže sa samim završetkom ciklusa inicijacija u Škotskom Obredu. Doduše, misterija je masonska medalja iz Turina, iz Napoleonovog vremena, na kojoj su Drvo života na jednoj strani, a na drugoj feniks kao simbol 18. stepena Viteza Ruže i Krsta. Bez daljih informacija o tome tretirajmo to samo kao kuriozitet.

Masonska medalja sa feniksom kao simbolom 18. stepena Viteza Ruže i Krsta

Razmotrimo sad jedan drugi aspekt ovog stepena. A to je da kandidata kroz inicijaciju u stvari vodi Arhandjeo Rafael i to zahteva jednu podužu digresiju o prirodi Andjela i Arhandjela.

Arhanđeli su deo Anđeoske hijerarhije. Anđeli se smatraju za “glasnike”, a sama reč Anđeo dolazi od grćke reči angelos (glasnik),. Odgovarajuća hebrejska reč istog značenja jeste mal’ach. Po nekima ideja o anđelima je u judaizam došla iz zoroastrizma. Hijerarhija anđela kakvu danas znamo se zasniva na Nebeskoj hijerarhiji koju je napisao Dionizije Aeropagit koji je oslanjajući se najviše na Poslanice Efescima i Kološanima, podelio Anđele u tri trijade, od kojih svaka ima po tri Reda odnosno Hora. Sličnu podelu posle njega je prihvatio i Sveti Toma u svom delu Summa Theologica. Ta bi podela izgledala na sledeći način:

Prva hijerarhija:

Serafimi (imaju tri para krila plamteći crvene boje na kojima je mnogo očiju). Jedan par im koristi za let, drugi za pokrivanje nogu, a treći da zaklone lice jer su najbliže Bogu. Serafimi u momentu sagorevaju sve što odvaja čovekla od Boga.

Kerubimi (imaju dva para krila nebesko tamno plave boje; stoje blizu Božijeg prestola). Prosvetljuju dušu i ujedinjuju je sa Božanskom Mudrošću.

Anđeli Prestola (nemaju antropomorfni oblik, već se prikazuju kao plamteći točkovi sa krilima na kojima stoji Nebeski presto).Oni uzdižu dušu i utemeljuju je u službi Božanskom.

Druga hijerarhija:

Anđeli Gospodstva (od Kyriotetes; nose oklop u krunu, u ruci drže drže žezlo jabuku). Od njih dolazi poredak i pravda.

Anđeli Moći (smatra se da obično drže knjigu). Od njih dolazi milosrđe i odvažnost.

Anđeli Vlasti (imaju krunu i žezlo). Pomažu ljudima da raskinu sa silinama koje ih vuku ka ovozemaljskim stvarima.

Treća hijerarhija:

Anđeli Poglavarstava (obučeni su u liturgijske odežde, a u ruci drže ljiljan). Oni pomažu ljudima da se okrenu ka službi božanskom, umesto ka ovozemaljskom.

Arhanđeli. Oni uče dušu da se osposobi da uči o sebi i o duhovnim stvarima.

“Obični“ Anđeli. Oni služe ljudima i pročišćavaju i uzdižu stvari koje se tiču Prirode.

Po ovoj podeli može izgledati kao da je Rafael anđeli niskog ranga, No, uvid u spisak imena anđela koji se navode pod, recimo, imenima Serafima pokazuje da se tu nalaze Mihael i Uriel, dok se među Kerubimima nalaze, recimo Rafael i Gabriel. Zato ne treba odbaciti ni mišljenje onih koji su smatrali da konkretni Arhanđeli koji se sreću u mističnoj literaturi, u nekim slučajevima uopšte nisu smatrani kao Red anđela, već da je to bila titula, recimo nešto kao vojni čin, za izuzetno važne anđele.

Po jevrejskoj tradiciji Arhanđeo Rafael je jedan od sedam Arhanđela koji Bogu prenose ljudske molitve. Po jednom spisu on je među tih sedam Arhanđela po rangu odmah iza Mihaila, po drugim izvorima je treći, jer je ispred njega Gabriel. U listi planetarnih Anđela jevrejskog kalendara Rafael odgovara Suncu i nedelji. U spisima jevrejskog misticizma sreće se tvrdnja da Rafael, zajedno sa Mihailom, Gabrielom i Urielom, vodi ljudske duše iz tame ka Bogu.

Rafael na grudima ima tablu na kojoj je ispisano Božije ime. Samo ime Rafael znači „Bog leči“ i shodno tome smatralo se da je Rafael Arhanđeo povezan sa isceljivanjem rana i bolesti. Lečio je čak i slepilo i zbog svojih isceliteljskih moći predstavljan je čak i kao zmija (po Origenu). Nadvladao je Ašmodeja, kao i samog Azazela kojeg je bacio u jamu. Zajedno sa Rafaelom i Gabrielom lečio je Abrahama. Sa usponom Hrišćanstva Rafael je zadržao svoju „popularnost“ i bio je čest na raznim amuletima.

Smatralo se da Rafael može da preuzme bilo koje obličje koje želi. Numerička vrednost Rafaelovog imena napisanog ne hebrejskom je 311. To je brojčano identično grčkoj reči Helios (Sunce, ali ima i značenje „istok“).

Rafael je narocito angažovan na isceljenju naroda i na inspirisanju ljudi, koji pripadaju tim

Andrea del Sarto – Arhandjeo Rafael sa Tobijom, Svetim Leonardom i donatorom Leonardom di Lorenzo Morelliem

narodima, da slede vrednost zajedništva, saosećanja i saradnje. Imajući u vidu tu činjenicu zanimljivo je mesto gde se Arhanđeo Rafael nalazi u odnosu na šemu drveta života. Naime, po doktrini prezentovanoj recimo u učenju Zlatne zore Arhanđeo Rafael prebiva u svetu Briaha, a pozicija na Drvetu Života je centar Srednjeg stuba, konkretno područje Tifareta, iako se obično umesto da se pomene Tifaret kaže da Rafael stoji u Rahamimu. Rahamim je duhovno stanje, kabalisti bi možda čak rekli jedna od moći duše ili čak bismo mogli reći dar, povezano sa sefirom Tifaret, svojevrsno balansiranje, tačnije sinteza, ahave i jire, dve opozitne tendencije. Žudnje da se “da” i sa druge strane da se “zadrži”. Prva je bezpogovorno poverljiva prema svom okruženju i za nju su svi kojima se može dati vredni da im se nešto pruži. Druga je potpuno sumnjičava i za nju su svi bezvredni. Rahamim je između ta dva stupa strogog prosuđivanja i beskrajne milosti. Iako može izgledati da je Ahava, kao Ljubav heseda, nešto količinski veće, a i jeste, Rahamim je vrednosno važniji. Iz te pozicije neko se stvarno i nesebično daje drugima, dok se istovremeno ti drugi osećaju kao deo vlastitog proširenog bića. Za kabaliste kroz ovo stanje je stalno jačala svest o Božijoj milosti kojom se ljudi izbavljuju iz “egzila”.

Rahamim je, tako, istinska empatija i prodiranje u suštinu stvari i otkrivanje njihove vrednosti. Prepoznavanjem onoga vrednog u drugima osećanje njih kao dela sebe. Rafael tako sa ostalim Saosećajnim prebiva u Tifaretu.

Rekli smo već da su stepeni od 14. do 18. inspirisani rozenkrojcerskom doktrinom, Dodajmo na to da ne bi trebalo isključiti i mogućnost da je postojala posebna povezanost rozenkrojcera i Arhandjela Rafaela. Po nekima je čak i skraćeni način pisanja Bratstva, konkretno R+ , bila oznaka njegovog imena. Takodje videli smo i da je i samo ime Rafaela povezano sa njegovom primarnom funkcijom, a to je isceljivanje. Originalni rozenkrojceri su u stvari imali prvenstveno jedan jedini zadatak kao najbitniji, da putuju po svetu i da leče besplatno. Da li je to i zadatak i masona, regularnog ili neregularnog uopšte sad nije reč o tome, 18. stepena? U suštini ne, od Viteza Ruže i Krsta se ne očekuje da recimo upiše studuje homeopatije, koja je inače bila omiljena medicinska disciplina mnogih okultnih majstora u prošlosti, i da postane lekar. U striktno tehničkom smislu „isceliti nekoga“ u masoneriji se odnosi na proces validiranja nekoga, što bi značilo da ako je neko dobio stepene od nekoga ko nije imao autoritet za to, ili u neregularnoj masoneriji, njegovo primanje u regularnu masoneriju znači i njegovo „isceljenje“. Na sad priču moramo da malo proširimo u prošlost do renesansnih vremena i vidimo kakve je stavove imao Giordano Bruno.

Statua Giordana Bruna podignuta na mestu gde je pogubljen

On je naime bio mišljenja da hermetista ima tri načina ispoljavanja, kao lekar, kao sveštenik i kao magus. Prvi isceljuje rane, drugi prenosi Zakon, a treći učestvuje u kreaciji. U neku ruku možemo da podelimo i tri etape duhvonog Puta u skladu sa navedene tri kategorije. A u ovom slučaju prvo se moramo pročistiti jer se vino ne sipa u prljave čaše.

Regularna masonerija koja se bazira najpre na filantropskom radu i pomoći svima kojima je to potrebno neovisno o rasi, polu, religiji i sl, a potom i na ohrabrivanju da se njeni članovi što bolje upoznaju sa simbolizmom i moralnim lekcijama koje inicijacije nose i primene ih u praksi, se može tretirati prvenstveno kao sistem moralnih inicijacija.

Pri tome želeo bih da naglasim da se moji stavovi i moja lična tumačenja odnose prvenstveno na ezoteričnu masoneriju. Još od vremena Eliphas Levia koji je ušao u masone, pokušao da im objasni gde misli da oni greše i kad njegove ideje nisu prošle više se nije pojavio u Loži, mnogo njih je želelo da reformišu regularnu masoneriju i prilagode je svojim idejama i potrebama. Jedan od njih, verovatno i najzaslužniji za „polularnost“ ezoterične masonerija zapravo bio je C. W. Leadbeater, jedan od vodećih teozofa svog vremena i biskup Liberalne katoličke crkve.

Blagodeti interneta su takve da se knjige koje nisu više pod autorskim pravima mogu naći besplatno na njemu, tako je i njegova knjiga The Hidden Life in Freemasonry, a koja se bavi ezotaričnim tumačenjem slobodnog zidarstva, u celini dostupna za besplatno čitanje na adresi:

http://www.anandgholap.net/Hidden_Life_In_Freemasonry-CWL.htm

Njegovi stavovi jesu zanimljivi i vredni za čitanje, nekad deluju održivo, a nekad

James Ingall Wedgewood

polemično i moje duboko uverenje je da bi i ova knjiga, kao i njegova knjiga o hrišćanskim sakramentima, trebalo da budu prevedene i objavljene i kod nas. Ali istovremeno neophodno je da ih prati i napomena da uprkos što u toj knjizi, kao i ispod priložene fotografije, piše da je on bio 33° on zapravo po onome što je poznato nijad nije primljen u regularno slobodno zidarstvo već ga je u neregularnu masoneriju primio James Ingall Wedgewood, a kojeg su pak primili u Memfis Mizraim John Yarker, a u martinizam Theodor Reuss. Leadbiterovo pisanje o masoneriji je veoma ponekad bilo pogrešno tumačeno i korišteno od strane nosilaca anti-masonske kampanje da ga u svojim napadima na masone predstave kao eksperta za masoneriju i nosioca 33° što nije odgovaralo činjeničnom stanju. Zato sam mišljenja da nikad nije dovoljno naglašavati da ezoterična masonerija i regulartna nisu ista stvar i da ezoterična masonerija ne pravi masone niti da pretenduje na ono što se naziva regularnošću, odnosno da ne zadire u jurisdikcije regularnih obedijencija.

Sa druge strane ni jedna inicijacija u regularnoj masoneriji nije u punom smislu Inicijaciju već su pre u pitanju moralni rituali integracije u bratstvo. Za razliku od nje ezoterična masonerija se na sistem moralnih instrukcija dobijenih na inicijacijama nadovezuje doktrinom koja se bavi ponovnim sticanjem izgubljenih vrlina i moći koje je čovek imao pre Pada i koja se zove moralna regeneracija. U Memfis Mizraimu, što nije nešto što se danas sreće u svim manifestacijama ovog Obreda, to kulminira u Arcanum Arcanorumu što je kondenzovan oblik, u vidu mističnog povlačenja od sveta u trajanju od 40 dana, teurgijske prakse koja je postojala u nemačkom Gold und R.C.

Sama inicijacija u masonskom smislu znači „izlazak iz tame na svetlost“ i tokom inicijacije neko simbolično prima svetlost. Tačnije rečeno prvo prima male svetlosti, koje simbolizuju sunce, mesec i Majstor, a zatim i velike koje su simbolisane šestarom, uglomerom i Knjigom svetog zakona. Misterija masonerije je misterija svetlosti. Na istoku linija Gurua koja ide do prvobitnog božanskog suspenduje ego. Na zapadu je to svetlost koja se u nekom budi i raste i pojede naše slabosti i naš ego. UMemfis Mizraimu postoji jedan pobočni Red, karakterističan za liniju o kojoj ja ovde pričam i čije postojanje nije preterano poznato većini inicijata Memfisa i Mizraima, a koji se sastoji od tri stepena Svetac zaštitnik mu je Sveti Grigorije Palama, a praksa mu je zasnovana na isihaizmu što i ne čudi ako se zna da je pokretač reda inače zaredjen za djakona u ruskoj pravoslavnoj crkvi. Red je u potpunosti posvećen isceljenju koje se dešava tako što neko doživi mistično iskustvo, identično iskustvu „tavorske svetlosti“, koja je inače i okosnica pravoslavne duhovnosti. Kad neko može da sam ima takvo iskustvo i isceli sebe onda on može takvo iskustvo i da izazove kod kod onog koga leči tako da tog nekog svetlo onda isceljuje iznutra. Red sadrži dosta elemenata martinizma i čak Kardekovog spiritzma, a radi se u lavirintima poput onih koji su ostali sačuvani na podovima srednjovekovnih katedrala i koje su hrišćani koristili za hodajuće meditacije koje su bile supstitucija za stvarni odlazak na hodočašće u Jerusalem, sve skupa sa 33 zaustavljanja korespndentnim 33 godine Hristovog života. Taj Red je u bio razlog zašto sam počeo da pišem, jer mi je bio izuzetno zanimljiv, ali mi je taj tekst i dalje pretežak i zato pišem o svemu drugome dok ne uspem da napišem to tako da budem zadovoljan.

Isceljenje u simboličnoj masoneriji, kako u smislu regularne tako i u smislu one koja je priprema za reintegraciju u ezoteričnoj, ne ide tako ekstremno. “Šta je više božansko od masonskog morala” piše u lekciji o 18. stepenu u izvanrednoj knjizi Allen T Greenfielda The Compleat Rite of Memphis (Luxor Press Inc, oktobar 1998).

I to je suština stvari, jer je 18. stepen je jedan od najbitnijih budući daje glavnu pouku za život, a to su tri teološke vrline (ljubav, vera i nada), koje uvek prate i četiri kardinalne (razboritost, umerenost, pravednost i hrabrost) drevnih Grka.

Ljubav, vera i nada su tri teološke vrline koje potiču iz Prve poslanice Korinćanima Svetog Pavla. „A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća među njima.” Bez ulaženja u teološke interpretacije, niti je mesto niti se osećam sposoban za tako nešto mogu samo uputiti na knjigu Vera, ljubav i nada u izdanju Pravoslavne narodne hrišćanske zajednice i Crkvene opštine Krnjevo iz 1996. gde su skupljeni različiti pravoslavni tekstovi na tu temu. Sinhronicitet je da sam koristeći za razumevanje te tri vrline primenjene u svrhu potreba ezoteričnog slobodnog zirarstva tu knjigu objavljenu u ediciji koja se zove Pisari i neimari. Takodje, prva stvar koja mi je privukla pažnju kada sam otvorio knjigu, nasumično, bilo  poglavlje koje je napisao jeromonah Atanasije Jevtić a koje je imalo podnaslov Dogma i moral u pravolavlju.

Inicijacija je poput sadjenja semena u uredjenu oranicu. Da li će seme nići i kako će se biljka razvijati zavisi od toga koliko ćemo seme zalivati i ostvariti sve ostale uslove da ono proklija i biljka nikne. Moje omiljeno pitanje u raznim pričama inicijacijske prirode je uvek bilo “a šta posle inicijacije?” Pošto smo shvatili nakon prošlog eksperimenta sa meditacijama i našim malim ritualima vezanim za simboliku stepena da se u okviru simbolične masonerije više baziramo na način kako treba živeti da bi se inicijacija pravilno razvijala odlučili smo da nadjemo najbolji način da se time pozabavimo. Lično sam protiv uvodjenja sujeverja budući da je masonerija institucija koja je protiv i tiranije i pomenute društvene pojave. Ali istovremeno najpre mi ovde govorimo o ezoteričnoj masoneriji ,a ezoterija podrazumeva i neke neobične i umu izmičuće propratne momente. A potom i sam sam prilično kondicioniran u nekim drugim pričama koje su u velikoj meri arhaične, da pratim znamenja i neobične pojave koje se dešavaju. Pre nešto manje od deset godina moj prijatelj, sjajan mladi čovek, preveo je Pravila rozenkrojceraiz knjige The Principles of the Yoga Philosophy of the Rosicrucians and Alchemists (Kessinger Publishing, decembar 2005) Franza Hartmanna. Prevodilac se, što je još jedan sinhronicitet, zvao Kristijan. Dao mi je prevod i onda sam ja taj prevod jednostavno izgubio. On nije imao kopiju i oprostio sam se od prevoda. Kad smo krenuli da tražimo najbolji način kako najbolje upotrebiti to što je dobijeno na inicijaciji prevod mi je jednostavno pao u ruke i sve te godine je bio na dohvat ruke i izmicao mom traženju, u fascikli koju sam nebrojenu puta otvarao i prevideo papire sakrivene ispod drugog prevoda. Budući da su u pitanju pravila za ponašanje koje vodi ka otvaranju Vrata Hrama, to je za mene bio znak i zato sam odlučio da ih uvrstim u ovaj tekst.

PRAVILA ROZENKROJCERA

1. Volite Boga iznad svega.

„Voleti Boga“ znači voleti mudrost i istinu. Jedino kako možemo

voleti Boga je ako poštujemo Sveti zakon. Da bismo bili u stanju

da svesno i poslušno pratimo taj zakon moramo imati znanje o

istom. Takvo znanje se jedino stiče radom.

2. Posvetite vreme zarad svog duhovnog napretka.

Kao što Sunce u svojoj nepomičnosti na nebu šalje svetlost na

zemlju, obasjava čiste i nečiste i prosvetljava čak i najmanje

trunke materije svojom svetlošću, tako i duša čovekova može

da šalje svoje mentalne zrake da bi dobila znanje o svim

zemaljskim stvarima. Mada ne treba da duša izgubi svoju svetu

samosvesnost i da nestane u predmetima njenog posmatranja.

3. Ne budite ni najmanje sebični.

Duhovno znanje počinje samo onda kada svi osećaji osobenosti

nestanu. Kada se iluzija, zbog koje čovek sebe vidi kao biće

odvojeno i izolovano od svih ostalih, prekine, tada čovek počinje

da shvata njegovo pravo postojanje kao sveobuhvatajuću,

univerzalnu i samosvesnu svetu moć.

4. Budite umereni, skromni, puni energije i tihi.

Vrata unutrašnjeg hrama se zovu Blagostanje. Nijedna životinja ne

može da kroči unutra, samo onaj ko uspravno hoda i koji je

svestan svog postojanja kao covek. Bez energije ništa se ne može

postići. I samo u tišini , kada su sve misli i želje u miru, može

Sveta harmonija da se probije do unutrašnjeg uha.

5. Naučite poreklo METALA koje sadržite unutar sebe.

Neznanje je razlog patnje. Ono što je materijalno mora biti

razapeto i mora da umre, time ono što je duhovno može da

vaskrsne i da živi.

6. Pazite se šarlatana i pretvarača.

Onaj koji tvrdi da poseduje znanje ne zna ništa. Samo onaj kroz

kojeg Reč mudrosti govori je mudar.

7. Živite u stalnom obožavanju najvećeg dobra.

Crv traži zadovoljstvo u grozotama i prljavštini, ali slobodan orao

širi svoja krila i leti ka suncu.

8. Savladajte teoriju pre nego što se okrenete praksi.

Onaj ko putuje sa poverljivim vodičem biće bezbedniji nego onaj

koji odbija da se bogati iskustvom drugih.

9. Nastojte milosrdno prema svim drugim.

Sva bića dele jedan duh. Odvojena su samo iluzijom forme. Onaj

koji je milosrdan prema drugoj formi, koja je manifestacija

Jedinstvenog Duha, čuva sebe od muke.

10. Čitajte stare knjige mudrosti.

Knjige su nedozrelom umu isto što majčino mleko odojčetu. Mi

moramo piti od drugih sve dok ne prikupimo dovoljno snage i

iskustva da predjemo do žive fontane unutar nas, i da odatle

crpimo vodu istine.

11. Pokušajte da shvatite njihovo tajno značenje.

Ono što je eksterno može se videti eksternim okom, ali ono što je

duhovno se može jedino videti očima duha.

Ovo su jedanaest pravila koje bi trebalo da se pridržavaju oni koji

hoće da udju u hram Ružinog Krsta. Ali Rozenkrojceri imaju

dvanaesto pravilo, Arkanum, u kojem leži velika moć, ali o kojoj

nije dozvoljeno govoriti. Taj Arkanum će biti dat onima koji ga

zaslužuju, i njegovom pomoći će on naći svetlost u tami, i vodeću

ruku kroz lavirint. Arkanum je neizreciv u jeziku smrtnika. Stoga

se on jedino može prenostiti od srca ka srcu . Ne postoji takvo

mučenje koje bi ga izvadilo iz usta pravom Rozenkrojceru. Jer čak

iako bi on bio voljan da ga otkrije , oni koji nisu zaslužni i vredni

neće ga biti u stanju primiti.

Franz Hartmann

Franz Hartmann, iako je bio primarno teozof,  zanimljiv je zato što je sa Theodorom Reussom i Karl Kellnerom u Nemačkoj sačinjavao „unutrašnji trougao“ Memfis Mizraima. Hartman je još pre toga bio u krugu okupljenom oko rozenkrojcerskog mistika Alois Mailändera. Mnogi su ga smatrali istinskom vezom sa autentičnim rozenkrojcerima.

Veoma zanimljiv ogranak Memfis Mizraima bio je onaj koji je vodio Rudolf Steiner i koji još uvek postoji u nekim zemljama, mada ne previsše javno i bez puno eksponiranja. On je naime od Reussa, koji je 1913. postao i internacionalni poglavar Memfisa i Mizraima, dobio da vodi nemačku sekciju Obreda koji je preneimenovao u Memfis službu. Njegova masonska predavanja su zanimljiva, kod nas ih je objavioWordFuturis WordFuturis pod nazivom Legenda o hramu i Zlatnalegenda i još uvek su dostupna na tržištu po ceni od 600 dinara, a link izdavača je:

http://www.wortfuturis.com/index.php?option=com_content&view=article&id=54:legenda-o-hramu-i-zlatna-legenda&catid=35:edicija-wort&Itemid=18

Sar Péladanov rozenkrojcerski lamen za L’Ordre Catholique de la Rose-Croix du Temple et du Graal koji je posle Ordo Templi Orientis prisvojio

Definitivno vredno čitanja, pri čemu Steiner delom tu a delom u drugim svojim delima na čudan načlin povezuje Memfis Mizraim sa rozenkrojcerskim tokom preko Hirama, koji se kasnije po njemureinkarnira kao Lazar kojeg je Hrist oživeo, da bi kasnije bio i Kristijan Rozenkrojc lično, koji je potom delovao kao St Germaine koji pak aktivira Memfis Mizraim preko Cagliostra. Steiner je stepene Memfis Mizraima sa 97 sveo na 10 stepeni što su kasnije preuzeli i Reuss i Crowley. Ovaj potonji je, istini za volju, od strane Reussa izbačen i sve što je kasnije radio kao Memfis Mizraim, pri čemu za razliku od Reusa koji je koristio to ime on koristi stalno ime Ordo Templi Orientis, samim tim nelegitimno je. Usput, to je primer šta bude kad se odustane od principa i promeni sistem vrednosti koje su osnov masonskog sistema, bez da se naprave sigurnosni mehanizmi da se spreči zloupotreba i samovolja. Bez puno ulaska u detalje nema previše indicija da je to što je ostalo iza njega, a pseudo-masonskog karaktera je, dalo neki pozitivan rezultat kod ljudi koji su prolazili tu školu jer nije cilj da neko ko udje bude još gori nego što je bio nego obratno. Kao ilustracija da je i percepcija drugih bila da su ti ljudi za izbegavanje govori i to da je  Stephan A Hoeller  svojevremeno bio izdao interni dokument, začudjuće oštar i sa kvalifikujućim rečima koje su po meni prično neuobičajene za takvu vrstu dokumenta, kojim je svojim ljudima sugerisao da nemaju nikakve kontakte sa ljudima iz Ordo Templi Orientisa.

Vodeći se time da izvučemo što više od inicijacije i postignemo što bolji kvalitet, odlučili smo da na osnovu onoga što nam je bio zaključak sa istraživanja stepena od 4. do 14. ne zanemarujući meditacije na stepene, vidimo kako najbolje živeti principe koji su dati kao životne smernice. Kao jedna od boljih lekcija na temu kako živeti u skladu sa tri teološke i četiri kardinalne vrline, a to je i praksa 18. stepena, možemo navesti jednu od lekcija Duc de Palatina napisanu za Red Plerome.

Ronald Powell (1916-1977) je ime Richard JeanChretien Duc de Palatine uzeo nakon što mu je Princ Alexander Licastro de la Chastre Grimaldi Lascaris dodelio plemićku titulu potvrdjujući tako njegovo postignuć duhovnog plemstva kao Princa Svetlosti.U gnostičkog biskupa zaredio ga je Hugh de Willmott Newman, biskup američke katoličke crkve (nezavisne od Rima), a nakon toga je primio i biskupsko zaredjenje uLiberalnoj katoličkoj crkvi.Nakon njegove smrti ispostavilo se da je Palatine polagao pravo na neprekinutu liniju nasledja Antioha i povezivao u sebi dvanest linija gnostičkog nasledja. Pored toga Palatine takodje je bio i mason 33. stepena Škotskog obreda nakon čega je počeo da ulazi u neregularne masonske redove osmišljene da budu nadogradnja regularnoj masoneriji, kao i u takozvane egipatske obrede tražeći prosvetljenje. Takodje, uspostavljao je kontakt sa raznim u tajnosti delujućim rozenkrojcerskim i martinističkim redovima širom Evrope i Amerike. Na taj način Palatine je kod sebe objedinio linije 21-og iluminirajuće masonskog, rozenkrojcerskog, templarskog i gnostičkog reda uključujući naravno i Memfis & Mizraim Obred.

Sve ove obrede je Hugh de Willmott Newman dobio od John Yarkera i preneo ih na Palatina. Palatine 1953. postaje vodja organizacije koja se zvala Bratstvo Iluminata, kojoj 1960. godine menja imenajpre uBratstvo Plerome, a potom i u Red Plerome. Od 1964. godine sve nabrojane redove i linije uključio je u Disciplina Arcani, integralni deoReda Plerome.

Iza sebe je ostavio nekoliko naslednika koji su nastavili njegovu liniju, izmedju ostaloga i gore pomenutog Stephana A Hoellera, verovarno jednu od najistaknutijih ličnosti današnjeg gnosticizma.

Lekcija počinje rečenicom „da bi naučio da voziš auto moraš da ga poznaješ“. Isforsirana finaltropija meni nikad nije bila baš simpatična. Postoji jedna astrološka kombinacija u vedskoj asrologiji za koju se kaže da ko je ima dovoljno je da se samo jednom iskreno pokloni Šivi i da će biti oslobodjen. Čim neko zna da nešto može da dobije za to, pitanje je može li da to uradi bez očekivanja da dobije nešto za uzvrat, makar i krajičkom uma kojeg nije ni svestan? Pokušao lično više puta i nisam uspeo da se još uvek iskreno poklonim. Dakle moramo poznavati našu prirodu, naše slabosti i onda umesto da forsiramo da smo dobri da uklonimo to gde smo slabi.Nije baš uobičajen pristup, ali vodeći se onom poznatom Oscar Wildea da svaki svetac ima prošlost i svaki grešnik budućnost logično nam je bilo da grešnik prvo mora da prestane da bude grešnik, pa tek onda da radi na tome da bude svetac. I da li je sistem delovao? Veoma je delovao po mom mišljenju. Sestra AsetSah ima odličan talenat, po mom dosadašnjem iskustvu, da bude jako prijemčiva za metafizičke uticaje, što je i bio jedan od razloga da se pusti Univerzum da stvara okolnosti koje će će je dovesti u priliku da vidi koji su segmenti koje treba da popravi i preko toga napreduje. Zato sam uzeo papir i olovku, prepisao ključne momente iz lekcije i čekao. U životnim situacijama koje su joj počele da se dešavaju i gde je bila u iskušenjima odreagovala je, bez da sam joj bio rekao koji su slabosti koje su antipodi vrlinama koje taj stepen razvija i neguje,  baš kako je trebalo. Stepen podudarnosti onoga što se dešavalo sa spiskom slabosti i preporučenih aktivnosti iz lekcije nakon prekriženih stavki bio je veći od 50% što je prilično zadovoljavajuće i što je pokazatelj da putovanje ide dobro i da za sada škola daje dobar rezlutat. Ono što nismo hteli je da protrči kroz stepene, več da nauči svaku svoju lekciju ma koliko to nekad bilo bolno i neprijatno. I mislio sam da završim onom poznatom Pavlovom iz iste poslanice, a koja se odnosi na to da šta vredi nekom i da andjeski jezik govori ako ljubavi nema. Ali mi to deluje previše upotrebljavano, tako da ću završiti lekcijom koja je po meni jedna od najvažnijih pouka koje daje 18. stepen. A to je da ne postoji ljubav bez poštovanja i da nismo veći ni važniji od drugih.  I to je baš jedna od stvari koje je spontano i sama Sestra AsetSah spoznala na svoj način i zato ću tekst završiti sledećim citatom jednog velikog mistika i sufi Učitelja:

“A obavezu prijateljstva ispunjavaš savršeno tek kada sebe smatraš manjim od svoje braće i postavljas ih iznad sebe.

Božji Poslanik kaže: „Nema ničeg dobrog u prijateljstvu sa onim ko te ne poštuje isto onoliko koliko poštuje i sebe.“
A to je najniži stupanj, da drugog smatraš sebi ravnim. Savršenstvo je, pak, u tome da svog brata staviš na prvo mjesto.”

Al-Gazali O prijateljstvu i bratstvu u Bogu

David Curwen, Kenneth Grant i Dadaji Mahendranath

02понедељакJun 2014

Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Tantra,Thelema, Uncategorized, Zapadna tradicija

≈ Оставите коментар

Rate This

“ Od objavljivanja Kultova senke 1975. nastavio sam istraživanja misterije Šri Čakre vezane za  Vatrenu Zmiju i njene tifonijanske implikacije. U tim istraživanjima, veoma me je zadužio moj pokojni prijatelj Gospodin David Curwen, koji su mi učinio dostupnim savremeni komentar  drevnog tantričkog spisa Anandalahari. Komentator je kaula Adept Anuttara Amnaye …“
„Duhovna linija koju Adept predstavlja je identična onoj koja je podučila dr Karla Kelnera …. odgovornog za oživljavanje Reda Templara na Orijentu.“

Kenneth Grant , u Beyond the Mauve Zone  u kojoj se nalaze tri poglavlja pod nazivom Zone of the Fire Snake 1, 2 i 3.

David Curwen

Grantovo prijateljstvo sa Curwenom desilo se posredstvom Aleister Crowleya. Njihova medjusobna prepiska, u kojoj je uglavnom Curwen tražio od Crowleya informacije o alhemiji, jedne od oblasti koje je Curwen posebno proučavao, prezentovana je u knjizi Brother Crowley, Brother Curven. Takođe znamo da je Curven imao neki oblik pseudotantričke prepiske sa Guruom po imenu Swami Pareswara Biksu, povezanim sa Svetim Redom Krišne iLatent Light Culture organizacijom iz Južne Indije, gde je posredstvom dopisnog kursa dobio drugi stepen Inicijacije. U letnjem izdanju iz 1950. u časopisu teorganizacije, Kalpaka, može se pročitati njegovo pismo u kojem piše „U vezi sa lekcijama tantre koje ste mi poslali …… “

Znamo da je reč tantra dobila različita pogrešna značenja i tumačenja od kako su zapadnjaci počeli da se interesuju za nju, počev od Arthur Avalona, pa do tekstova različitih samozvanih “stručnjaka”. Sveti Red Krišne zasniva većinu svojih učenja na Bhagavad Giti , koja nije sama po sebi tantrički tekst, več donosi razgovor Krišne [za koga Indusi smatraju da je inkarnacija boga Višnua] i njegovog vozača bojnih kola Ardjune uoči drevne istorijske bitke . Kao takva, ona je najviše relevantna za vaišnave, ali generalno visoko je cene i ostali hindusi . Objavu “ispunite svoju istinsku volju” iz Bhagavat Gite istočno-zapadni članovi Svetog Reda Krišne shvatili su kao očevidno podudarnu Crowleyevoj primamljivoj frazi “Čini šta ti je volja“.

Saundarialahari, blaženi talas Šive što je Grant kao i neki drugi komentatori skratio u Anandalahari iliti blaženi talas , dolazi u dva dela. Prvo ide tekst sa stihovima , a zatim jantre koje su povezane sa stihovima uključujući transcendentalnu Šri Jantru, kao i jantre za niže magijske vradžbine. Curven je rekao da mu je predaje dajući mu tako punu inicijaciju u najtajniju formulu tantričkke Vama Marg .“ Ne bi puno istinskih indijskih gurua polagalo poverenje u inicijaciju koja bi se davala preko knjige, u suprotnom bi doslovno ceo svet mogao već biti prosvetljen. Nije da baš ima znakova da se to dogodilo. Proučavanje je korisno samo ako ga prati vodjstvo iskusnog praktičara. Jasno je da je Grantova upotreba teksta, isto kao i Curvenovo interesovanje za njega, bila motivisana telesnom alhemijom kojom se kreira eliksir koji daruje dugovečnost manipulisanjem kala u izlučevinama šakti koja se koristi u ritualu. Poharati nečije životne fluide kako bi se poboljšala nečija dugovečnost drugim rečima može se nazvati “vampirizam”, a Elizabeth Sharpe u Secrets of the Kaula Circle je zabeležila slučajeve gde su žene veoma stradale zbog ovakve zloupotrebe tantričkog poznavanja ezoterične fiziologije, gde se uzajamno razmenjuju telesne tečnosti u nametnutoj praksi. Kao ni Crowley , Curven i Grant takodje nije uspeli da u iole značajnijoj količini produže svoje živote tako da moramo pretpostaviti da je plod njihove alhemije bio lažno zlato.
I sad sledipitanje Anuttaramnaie ?
Šri Išvara je rekao :

Stvorio sam pet Amnaiaa od pet lica Šive. Stvorio sam pet Amnaiaa[Velike tradicije] od mojih pet lica, Amnaia Purva [ istočna ] Amnaia Piscima [ zapadna ] Amnaia  Dakšina [ južna ] Amnaia Uttara [ severna ] Amnaia i Urdhva [ okrenuta na gore ] Amnaia.
To su pet Amnaia i sve su poznate kao putevi oslobodjenja.

  Iz Kulanava tantre

Pa kako onda Uttaramnaia ima veze sa Anuttaramanaiom ?

Mahesvarananda [ 13. vek ] govori o Auttaramnai kao nedualnom principu Uttare, kojem je prvobitno Bhairava [ Šiva ] podučavao Bharavi [ Šakti ] i koji se na kraju prevodi kao Krama [ rituala i doktrina , naročito kašmirska ] Kaula sistema koju on obrazlaže uMaharthamanjari. Proširujući to on ovu doktrinu takodje naziva iAnuttaramnaia kao filozofiju Apsolutnog [ Anuttara ], ne-dualne svesti koja vodi do oslobođenja u ovom životu u kojem sloboda [ Mokša ] i uživanje [ Bhoga ] bivaju ujedinjeni .

  Iz Canon of the Siva Agama and the Kubjika Tantras ( Mark Dyskowski)

U tibetanskom vađrajana budizmu , Anuttara se naziva Najviša Joga Tantra.
Ništa o isisavanju životnih sokove od drugih da bi se produžila svoja veoma dualna egzistencija u mreži loše karme se tamo ne nalazi. Ali i da ima dug bi put bio da to doputuje do juga Indije.

Ako je pretpostavljeno da je Zone of the Fire Snake centralna u svim tim aktivnostima, šta možemo da nadjemo o tome?

„Termin kundulini je veoma moderan izum i nikada nije korišćen od strane Nath autora …. [ U Kaula Jnana Nirnaya , Matsiendranath , najraniji Nath autor koji je pomenuo čakre , ne podrobno kao docniji, ali isto tako ni sa magičnom zmijom ] …. a oni koji uče kundulini iz knjiga – uglavnom napisanih od strane onih koji nisu Indijci i uvek od strane ljudi koji nikada nisu sami imali neki uspeh, često pate od ludila i opsesija . Istinski metodi Oslobođenja su jednostavni i bez ikakve opasnosti , tako čineći Laja [ ili Kundulini ] jogu suvišnom. “

Dadaji Mahendranath u The Yoga Vidya of Immortality

Sri Mahendranath Dadaji

Zmijska meditacija koja simbolizuje telesnu Šakti energiju koja treba da se ujedinjeni sa Šiva svešću da bi se iskusio Apsolut je izmišljena kao monaška vizualizacije , baš kao što je hatha joga izmišljena od strane Goraksnatha, Matseyendranathovog učenika iz 12. veka, kao vežba za održavanje dobre kondicije monaha.
„Ja sam tajna Zmija sklupčana pred skok: u mojoj sklupčanosti je radost. Ako uzdignem glavu, ja i moja Nuit smo jedno. Ako spustim glavu, i izbacim otrov, tada je to naslada zemlje, i ja i zemlja smo jedno.“
AL II 26 [ a 27. stih upozorava na opasnosti nerazumevanja prethodnog stiha. ]

Na prvi pogled bi se moglo činiti da je ovaj stih povezan sa kundulini, kako je Grant to i uradio KAD bi to bila psiho-fizička realnost . Ni Crowley , niti njegov izabrani Al komentator Louis Wilkinson nisu to uradili , premda je Crowley mogao biti svestan Goraksnathovog simbola. Kulturno i geografski nema razloga da se poveže Goraksnathova zmiju sa stihom . U pogodnom egipatskom dijalektu ujedinjenje Nuit je Vadjet kobrom i slabljenje Apophisa u sumrak bi se bolje uklopilo.
Ne iznenadjuje da je aktivni i praktikujući učesnik i nosilac linije Severne Kaula Paramapraye Dadaji Mahendranath sve do svoje smrti imao samo oprezir za knjiške i fiktivne Tantrike i koristio Grantove knjige za Dhuni , iliti svetu vatru. Takodje, govorio je da mu se ne sviđa Aleister Crowley and the Hidden God gde je Grant prikazao Crowleya kao “neku vrstu sofisticiranog sataniste. “ Razmenili su nekoliko pisama i Grant je pitao jednog člana svog Reda, koji je bio i Dadadjijev učenik, da ga inicira u Nath Sampradaju, budući da nije imao tantričku inicijaciju. Ovaj je to odbio, napustio Grantov OTO i na Dadadjijev zahtev osnovan je AMOOKOS.

Ne bih da sudim ili govorim o drugim Grantovim idejama, mada moram da priznam da imam rezerve prema mnogima . Mislim o njemu kao o kreativnom piscu , iako sa tamnim reakcionarnim izgledom pobunjenog parohovog sina, mada bi mu svi morali biti zahvalni zbog načina na koji je promovisao umetnost Austina Osmana Spera i njegovo čarobnjaštvo. Ipak, to je potpuno u sferi njegovih izobličavanja tantre kako bi se to uklopilo u njegov tantrički kosmos, zbog čega sam morao da se pozabavim tim spornim pitanjem jer to dugujem Dadadjijevom nasledju.

Lagano razmišljanje na temu ezoterične masonerije i Memfisa & Mizraima

16петакMay 2014

Posted by tauzostrijan in Duhovnost, Masonerija,Masoni, Zapadna tradicija

≈ 3 коментара

 

 

 

 

 

 

1 Vote

(Tekst je napisan za Mason, nezvanično glasilo balkanskih slobodnih zidara. Kada bude objavljen  sledeći broj zainteresovanima mogu proslediti link na koji će magazin biti postavljen, odnosnu pdf čim mi bude prosledjen. Magazin je dobar i vredan čitanja tako da mogu proslediti link i pdf i za ranije brojeve ako nekog interesuju)

Savremene regalije Obreda Memfisa & Mizraima

Memfis & Mizraim je obred koji pripada takozvanoj ezoteričnoj masoneriji. Za razliku od viših masonskih stepena koji su ili templarski, za koje se smatra da su po poreklu francuski, ili škotski, za koje se smatra da potiču iz Engleske, Memfis & Mizraim pripada takozvanom egipatskom obredu.
Egipat je interesovao Zapad još od kad je Marsile Ficin 1471. preveoCorpus hermeticum sa grčkog i latinskog i tako otvorio vrata za „egipatsku mudrost” i tzv. hermetičke nauke kao što su bile alhemija, magija i astrologija.
Fascinacija antički svetom nije mimoišla ni slobodne zidare. Za razliku od britanskih masona za koje se smatra da su se okupljali u gostionicama, a okupljanja zasnivali na recitovanju obreda napamet, kontinentalni slobodni zidari su imali ambiciju da ožive drevne misterijske religije u hramovima koji bi podsećali na antičke.
U Francuskoj je krajem osamnestog veka postojalo nekoliko obreda koji su bili inspirisani Egiptom i koji su svi kasnije iščezli, a neki od njih su bili Obred afričkih arhitekata koji je iz Nemačke importovan u Francusku, Sveti obred Sofisijana, Savršeni Inicijati Egipta, Suverena Piramida pustinjske braće u Tuluzu itd.
Jedan od takvih egipatskih obreda nastao je 1767. kada su Carl Frederich Koppen i Bernhard von Hymmen osnovali Red afričke Braće,poznat još i pod imenom Afrička Loža. Red je nastao ne baš prijatnim odvajanjem od majčinske masonske Lože Zu den drei Weltkugeln u Berlinu i bio je zasnovan na kratkom tekstu Crata Repoa, koji je nekih desetak godina pre toga počeo da kruži nemačkih masonskim krugovima gde je bio tretiran kao dokument o autentičnoj egipatskoj inicijaciji. Manly P. Hall u svom delu Freemasonry of the Ancient Egyptians navodi da je Crata Repoa delo nepoznatog sastavljača i da je načinjeno od fragmenata prikupljenih iz različitih antičkih izvora zasnovano na nameri da se obnove drevne misterije. Izdanje koje je uredio Nick Farrell (Rim, 2009) navodi izvore koji su korišteni u kompiliranju ovog kratkog dela (Plutarh, Ciceron, Apulej…), tako da je ovo izdanje preporučljivo za shvatanje prirode ovog dela i njegovog nastanka.
Crata Repoa je na osnovu tih izvora predočila sistem, takozvanu “egipatsku lestvicu inicijacije”, zasnovan na sedam stepeni, ne računajući uvodni:

0. Aspirant koji je podrazumevao pripremu

1. Pastoforis (Neoft) koji je podrazumevao krštenje i pročišćavanje emocija

2. Neokoris (zanatlija/učenik) koji je podrazumevao transfiguraciju i pročišćenje uma

3. Melanoforis (majstor/inicijat) koji je podrazumevao raspeće i ovladavanje voljom.

4. Histofores (arhimason /adept) koji je podrazumevao vaskrsnuće i izrastanje u viši oblik života i svesti.

5. Balahate (filosof/majstor) koji je podrazumevao uzdizanje i odbranu od tifonijanskih životnih energija i njihovo ovladavanje.

6. Mavr (vidovnjak/sveštenik) koji je podrazumevao ujedinjenje i otkrivanje i znanje božanskih principa i njihovog duhovnog plana

7. Safenat Pančar (prorok/prosvetljeni koji je podrazumevao ustoličenje i puno prosvetljenje i sjedinjenje sa božanskim.

Ovih sedan stepena Inicijacije su zapravo shvaćeni kao zadnjih sedam nivoa alhemijske inicijacije sačinjene od ukupno dvanest nivoa. Prva četiri su pripremna, dok se peti odnosi na svojevrsni prag kao prelazni stepen gde se “Beli Kamen” radja iz tmine Prvobitne materije. Tih pet nivoa predstavljaju spoljni krug misterija, a zajedno sa pomenutih sedam čine skup od dvanest nivoa koji se može podeliti na četiri celine kojima odgovaraju četiri elementa i četiri egipatska Netera (božanstva): Tot, Ptah, Ra i Amon.Drugačije postavljeni u tri grupe po četiri stepena daju mapu Inicijacije koja odgovara tri alhemijske faze, crnoj, beloj i crvenoj. To je smatrano za korespondentno egipatskoj ideji o životnom ciklusu svete bube skarabeja (balegar) koji polaže svoja crna jaja u tminu, iz kojih se razvijaju bele larve koje posle metamorfoziraju u nove skarabeje čija glava i grudi su crveni.
Red afričke Braće je na osnovu Crata Repoa svoje delovanje zasnovao na alternativnoj istoriji slobodnog zidarstva koja se bazirala na Nojevom sinu Hamu i njegovom odlasku u Egipat gde je dobio tajna sveta znanja koja su slobodni zidari prenosili sve do Reda afričke Braće koji je na na njima zasnovao svoje učenje. Red je imao ukupno jedanest stepeni.

Allesandro di Cagliostro

Drugi primer egipatske masonerije bio je takozvani Kaljostrov Obred. Allesandro di Cagliostro je bio harizmatična i kontroverzna ličnost, Njegov Egipatski obred je uspostavljen 1777. u Napulju, a za to vreme revolucionarno je bilo i to što je on 1785. oglasio da bi i muškarci i žene trebalo da mogu da učestvuju u misteriji Piramida i svoj Obred otvorio i ženama kao članicama. Pre formiranja Egipatskog obredaCagliostro je od člana napolitanskog slobodnog zidarstva dobio Arkanum Arkanorum obred, mističnu praksu koja je sadržavala visoke stepene masonerije.

Cagliostro je bio i visoki rozenkrojcerski inicijat i prvi je, recimo, uveo jednakostranični trougao Šekine na rozenkrojcerski oltar, baš kao ritualnu funkciju “goluba i oglašivača” koje su predstavljali dvoje dece čiji su roditelji bili rozenkrojceri i koja su predstavljala čistotu svesti rozenkrojcera u Hramu.

Postoje indicije da se Obred Mizraima prvi put pojavio u Veneciji, gde ga je oko 1750. vodio izvesni Brat Tassoni. Takodje, postoje indicije da su oni imali kontakte sa Cagliostrom koji im je po tim izvorima i uneo Svetlo u Ložu, ali da su oni odbili da rade po njegovom obredu koji je sadržavao jake kabalističke, alhemijske, magijske i generalno teurgijske elemente, tako da su izabrali da rade samo stepene templarskog obreda. Docnije je Francuz po imenu Lechangeur koji je živeo u Italiji i bio prijatelj sa Tassonijem bio 1805. tvorac Obreda Mizraima od 70 stepeni, veoma inspirisanog masonskim Škotskim Obredom. Po nekima to je bilo zato što nije primljem u Škotski obred i zato odlučio da od jednog malog Obreda, kakav je do tada bio Obred Mizraima napravi jedan mnogo veći i ozbiljniji Obred. Nakon toga je Brat De Lasalle, Grand Master Mizraima za Kraljevstvo Napulja i član Napuljskog Obreda, u Obred Mizraima dodao i stepene iz Napuljskog Obreda i već ranije pominjan Arkanum Arkanorum koji su zauzeli prostor od 87. do 90. stepena. Konačno Francuz Cerbes, Grand Master za Milano koga je bio opunomoćio Lechangeur, preneo je Obred Mizraima na Michel Bedarridea što je vodilo do konstuiusanja Velike Lože Mizraima Francuske.
Obred Mizraima je tada već imao 90 stepeni koji su bili podeljeni po sledećoj šemi:

Obred Mizraima je tada već imao 90 stepeni koji su bili podeljeni po sledećoj šemi:

1. Od 1. do 33.      simbolički stepeni
2. Od 34. do 66.    filosofski
3. Od 67. do 77.    mistički
4. Od 78. do 90.    ezoterični ili hermetički

Legenda na kojoj je bio zasnovan Red zasnivala se na mitu o Hamovom sinu Mizraimu, po kojem je i dobio ime. Legenda je dalje tvrdila da je Mizraim bio začetnik tajne tradicije Izide i Ozirisa, a da je tajno znanje koje je prenošeno u Redu poteklo od Adama koji ga je dobio direktno od Boga.

Po svemu sudeći hermetička i okultna tradicija koja je postojala u Italiji, naročito koncentrisana oko gradova Venecije i Napulja, zasnovana na pitagorejstvu i neoplatonizmu bila je nepostojeća u Francuskoj. Ta tradicija se pomešala sa slobodnim zidarstvom u Italiji odakle je ezoterično slobodno zidarstvo prešlo u Francusku.

Michel Bedarride je sa svoja dva brata, Marcom i Josephom, uspešno razvijao Obred u Francuskoj pod pokroviteljstvom Škotskog Obreda. 12. februara 1814. svi članovi 33. stepena Škotskog Obreda su se sa njima okupili da kreiraju Vrhovni veliki generalni koncil 90. stepena Obreda Memfisa

General Guiseppe Garibaldi

Ali širenje Obreda nije dugo trajalo jer je u jednom momentu vlast procenila da je Obred Memfisaopasan zato što regrutuje najuticajnije masone u Francuskoj, ali i dobar deo Bonapartista, zbog čega je Obred bio zvanično raspušten i tek nakon 15 godina, sredinom tridesetih godina 19. veka, ponovo obnovljen. 1838.godine dolazi do interne šizme u Obredu, Jacques-Etienne Marconis de Negre odlučio je da napravi svoj vlastiti egipatski obred koji je nazvao Obred Memfisa. Obred je imao 97 stepeni i proširio se i na Englesku i na Ameriku. 1872. John Yarker je obred preneo nazad iz Amerike u Evropu, a deset godina kasnije u Italiji Guiseppe Garibaldi je oba obreda ujedinio u jedan koji se od tada zove Obred Memfisa & Mizraima.

Gérard Encausse. Marc Haven, Maitre Philippe de Lyon i Paul Sedir

U jednom momentu kada je masonima bilo zabranjeno da budu članovi katoličke crkve masoni su se okrenuli gnostičkoj crkvi u Francuskoj.  Postoje odredjene formalne veze kako martinizma tako iObreda Memfisa & Mizraima sa gnostičkom crkvom. Gnostički biskup Jules Doinel (Valentin II)  posvetio je Gérard Encaussea (Papus) kao gnostičkog biskupa 1892. Nakon Yarkerove smrti 1913. Gérard Encausse preuzima Obred Memfisa & Misraima. Tri gnostička Biskupa, Encausse, Paul Sédir i Lucien Mauchel su posvetilii Doinelovog naslednika Emmanuel Fabre des Essartsa (Tau Synesius), koji posvećuje Lucien-François Jean-Mainea sa Haitija, koji potom dobija i gnostičko biskupsko zaredjenje od Paul-Pierre de Marrage (Tau Orfeo VI), španskog biskupa za koga se tvrdi da je imao liniju duhovne sukcesije do albinežanskih gnostika. Crkva u koju je Jean-Maine posvećen zvala se Ecclesia Cabalistico-gnostico de Memphis-Misraïm, a Marraga je u Egipatski obred bio primljen još 1860. od strane Manuel Lopez de Briona.  1910. Encausse i Jean-Maine razmenjuju posvećenja u Parizu. Prvi gnostičko zaredjenje u albinežanskoj liniji, a drugi dobija da vodi Memfis & Mizraim za Haiti i Francusku Indiju.

Michael Bertiaux

1. Avgusta 1993. na odredjen broj adresa u svetu stigao je poziv da ako žele mogu da učestvuju u najvišoj duhovnoj operaciji. U opisu je pisalo da je Memfis & Mizraim jedan od osnovnih izvora moderne duhovnosti, te da dolazi iz najdrevnije koptske (egipatsko-haldejske) tradicije i da je taj rad dostupan samo prvoklasnim studentima. U pitanju je bila linija Memfisa & Mizraima koja je ostala očuvana preko Haitija. U aprilu  1973, na skupu u Liežu u Belgiji, predstavnici 18 Redova se složilo da Grand Hijerofant Obreda Memfis & Mizraim bude Tau Ogoade-Orfeo VI koji je došao iz te linije (Michael Bertiaux).

Do spoja slobodnog zidarstva i masonerije došlo je jako rano na Haitiji i to društvo se zvalo Crni templari, odnosno Veliki baroni. Ako je konvencionalna masonerija mogla na Haitiju da poprimi čudne oblike gde su se formirali posebni duhovi vezani za lože, masonske loe, onda nije neobično što je i Memfis & Mizraim krenuo nekim svojim specifčinim tokovima.

U gore pomenutom obaveštenju je pisalo da je Bratu 171=TSH 90°Mizraima dato da organizuje Drevni i prvobitni Obred Memfisa & Mizraima, a kao osnovni metod istraživanja navedeni su tajni metodi transa i gnostička posvećivanja.

U nastavku obaveštenja dat je način na koji se direktno iskusi esencija stepena Obreda. Pošto je u pitanju ezoterični obred, metodi koji su bili navedeni su takodje bili ezoterični i za njih je bilo potrebno da neko poznaje metode vidovitosti (scrying na engleskom), divinacije kao što je recimo kineski metod Ji Djinga ili, naročito, bibliomantija, da ima znanje o jogi, sa naglaskom na mantrama i asanama, poznaje kabalu i ima bar opšte znanje o alhemiji. Kao preporučena literature uz ove radove navedena je Mackenzieva Royal Masonic Cyclopaedia i naravno materijali samog Drevnog i prvobitnog Obreda Memfisa & Mizraima.

Sama tehnika se sastojala u tome da neko za odgovarajući stepen radi bibliomantiju. To je tehnika gde se nasumično otvori neka sveta knjiga, i koristi prvi stih ili pasus koji se ugleda. U ovom slučaju je otvarana Biblija, bez obzira da li je u pitanju bio Stari ili Novi zavet. Zatim, kad se tako dobije stih zauzimala bi se takozvana “proročka poza”, što je bio specifičan položaj tela koji je služio za meditaciju nad imenom stepena, dok se ne pojavi vizija. U viziji je trebalo da se čuju reč i lozinka koji bi se nakon zapisivanja preračunali metodom kabale u brojčanu vrednost i to bi se prosledilo dalje odgovarajućem Adeptu Obreda Memfisa & Mizraima koji bi procenio da li vizija i dobijene reći imaju veze sa stepenom koji je radjen. Nakon konfirmacije računalo se da je stepen kompletiran i potvrdjen.

Veoma slično atmosferi koja je postojala oko ranog Obreda Mizraema, oko Brata 171=TSH, koji je inače prilično cenjeni ezoterik i poznati autor više knjiga na temu ezoterične masonerije, okultizma i mističnih pojava, okupio se veći broj raznovrsnih ezoterika uključujući i neke sa prilično dobrim ezoteričnim pedigreom. Takva koncentracija različitih ljudi, uključujući i neke koji su imali veze sa Hramovima Zlatne zore koje su obuku pružali u neprekinutoj liniji do originalnog Hrama, kao što je recimo novozelandska linija, dovela je vremenom u nekim grupama unutar Obreda i do male modifikacije tehnologije vidovitog ispitivanja stepena. Tako da je sam metod vemenom promenjen na način da je pridodato na početku cirkulisanje energije potaknuto specifičnim izgovaranjem kroz sferično Drvo života.

Crtež trodimenzionalnog Drveta Života kako je u Memfis & Mizraimu davano uz tehniku vidovitog ispitivanja stepena

U modernim knjigama o Zlatnoj zori Drvo života se po pravilu predstavlja dvodimenzionalno. Originalno u Zlatnoj zori Drvo je smatrano za trodimenzionalno, a takozvana sfera senzacija, gde se ova cirkulacija energije i obavlja, smatrana je za svetlosni omotač, poput neke vrste kože, oko svetlosnih tela čoveka, takozvanih aura. Rozenkrojceri su je nazivali Magijskim ogledalom čoveka. Poput ljudske kože sfera senzacija prima uticaje iz Makrokosmosa i posreduje izmedju Makro i Mikrokosmosa. Tokom inicijaicja Zlatne zore u nju su utiskivani simboli koji su kasnije povezivani u jednu energetsku šemu koja je omogućavala da se postignu ciljevi inicijacije.

I tu dolazimo do još jedne specifičnosti ove linije Drevnog i prvobitnog obreda Memfisa & Mizraima, a to su takozvane vruće tačke (points chauds na francuskom). Razne religije i sistemi, vudu i tibetanski budizam na primer, poznaju nešto što se zove empaverment. Prevodi kao osnaživanje ili autorizacija nisu adekvatni da se tačno prevede ovaj izraz jer samo delimično pokrivaju njegovo značenje.

Vruće tačke su “tačke moći” na ljudskom telu koje odgovaraju  stepenima Memfisa & Mizraima povezujući Inicijatovo suptilno telo sa izvesnim izvorima energije koji su izvan naših fizičkih i energetskih tela.

Budući da je, kako je već rečeno, bilo došlo do spoja vudua i masonerije na Haitiju, tako je i ideja o vrućim tačkama u Memfis & Mizraimpreuzeta iz vudua gde se one koriste u inicijacijama. Vudu vodi poreklo iz Afrike i u antropološkoj literaturi možemo naći informacije o tome kako se i u Africi još uvek korištenjem reči i crtanjem odgovarajućih simbola od strane šamana  u odredjene tačke priziva Bog i energija predaka.

Brat 171=TSH je sistem vrućih tačaka spojio sa tehnikama koje je naučio od William Wallace Webba, američkog astrologa, umetnika i okultiste. Webb je bio jedan od osnivača Kabalističke alhemijske crkve, organizacije koja je nastala iz Kabalističkog Arkanuma, okultnog društva koje je sa ljudima sličnog usmerenja, a na osnovu sugestije poznatog i po mnogima kontroverznog kanadskog okultiste Charles Stansfeld Jonesa (Frater Achad), osnovao Frater Robertus, američki rozenkrojcer, martinista i mason visokog stepena. William Wallace Webb je poredKabalističke alhemijske crkve vodio i vlastite organizacije Ordo Argenteum Astrum i The Hermetic Alchemical Order of QBLH.

William Wallace Webb

Ovakav spoj vrućih tačaka i tehnika koje je primenjivao Webb doveo je do funkcionalnog i inovativnog razvoja ovog sistema inicijacije. Osnov za takav pristup Brat 171=TSH našao je i u pisanjima več ranije pominjanog rozenkrojcera i istraživača masonerije Kenneth MacKenziea,za kojeg se smatra da je poznavao nemačke rozenkrojcerske adepte koji su navodno inspirisali nastanak Zlatne zore. Inače on je bio osnivač Hrama Zlatne zore broj 1 u Engleskoj. Famozne šifrovane rukopise na osnovu kojih je i nastala Zlatna zora, osnivači trećeg Hrama Zlatne zore1888. dobili su od njegove udovice. Po njegovim pisanjima, naime, zapadni inicijacijski sistem je ostatak nasledja inicijacijskog sistema sumerskih sveštenika. Ti sveštenici su radili inicijacije sa svih 360 energetskih tačaka, dok je preko masonerije u Egipatskom obredusačuvano samo njih 90. Brat 171=TSH je smatrao da je ceo sistem ostao sačuvan na Istoku, gde recimo kineska akupunktura poznaje baš 360 tačaka.

Ideja o vrućim tačkama jeste ideja da se slika Makrokosmosa preslika na Mikrokosmos i oni tako vrate u stanje jedinstva. To je osnov skoro svih sistema inicijacije. Gerald Yorke koji je pominjan u ranijim tekstovima na ovom blogu, recimo u svom tekstu o teoriji tantre bio je napisao da ideja o Bogu kao arhitekti Svemira nije ogranicena samo na slobodne zidare i da je pomoću mere i proporcije koje su kanonski odredjene, svaki tantrički hram prikaz Makrokosmosa u kamenu, a da nacrt osnove i vertikalni delovi odgovaraju delovima ljudskog tela sa kojima jogi radi kad izvodi tantričke rituale unutrašnjeg obožavanja.

Za dalje inspirisanje na ovu temu može biti interesantna i knjiga Hram u Čovjeku, sveta arhitektura i savršeni čovjek francuskog ezoterika i alhemičara R. A. Schwallera de Lubicza 2004. prevedena i izdana u Hrvatskoj, a u izdanju TELEdiska. De Lubicz poredi egipatski hram sa gotskim katedralama, te nalazi vezu sa njihovim proporcijama i ljudskim telom, ukazujući tako da je Hram zapravo odraz čoveka, odnosno da je čovek kao Mikrokosmom odraz Makrokosmosa. U tom smislu može se pretpostaviti i čak tvrditi da su vruće tačke bitan deo zapadne inicijacijijske tradicije koji je manjkao mnogim inicijacijskim sistemima dok ponovo nisu uvedene u Memfis & Mizraim.

Ideja o vrućim tačkama vezano za Memfis & Mizraim se javila nekoliko godina pre nego je oglašen eksperiment sa vidovitim istraživanjem simbolike stepena kojim je i počeo ovaj tekst.  Do 1994. su ponovo otkrivene i nove vruće tačke i čitav skup od 90 tačaka Obreda Mizraimadat dvoma najbližim saradnicima. Jedan od njih dvojee to veoma loše podneo i rezultat je bio velika inflacija ega toga Brata.

U narednom periodu uzak krug Inicijata se širio i vruće tačke su im prenošene, sad već skup od svih 97 koliko ih je otkriveno, ili odjednom ili u vremenskom roku do tri meseca. U praksi se pokazalo da prenošenje većeg broja tačaka odjednom na Inicijata nije u svakom slučaju baš najbolje rešenje. Neki Inicijati bi jednostavno nestali bez da su javili gde idu, a bilo je i slučajeva samoubistava. Zato se odlučilo da se vruće tačke prenose veoma pažljivo i u malom limitiranom broju po sesiji prenosa. Iskustvo je pokazalo da su rezultati u nekim slučajevima bili veoma dobri i kod nekih Inicijata nakon daljeg rada sa vrućim tačkama su se recimo spontano javljale i neke mistične sposobnosti poput voljnog izlaska svesti iz tela i mogućnosti proricanja.

Transmisija Memfisa & Mizraima je na ove prostore prenošena iz više legitimnih izvora, preko Francuske i Grčke, a Brat 171=TSH je pre nekoliko godina bio u Evropi i tada su i na neke članove Memfisa & Mizraima iz regiona prenete sve vruće tačke koje se od tada prenose i na ovim prostorima.

Raspored vrućih tačaka na glavi

Nakon inicijacije rad sa vrućim tačkama može biti individualan i grupni, zavisno od afiniteta i sposobnosti praktičara. Postoji veza vrućih tačaka i enohijanskih etira tako da je moje mišljenje da ih je bolje istraživati individualno. Kao priprema za inicijaciju u 18. stepen Memfisa & Mizraima Sestra AsetSah i ja odlučili smo da prodjemo  kroz niže stepene Memfisa & Mizraima i korespondentne im vruće tačke. Memfis & Mizraim Loža kojoj ona pripada preporučuje da se uspostavi oltar Lože kao fokusna tačka rada, da se uradi ritual koji je izveden iz Otvaranja Lože, kontemplira lekcija stepena, koriste Lozinka i Svete Reči, aktivira vruća tačka i zatim da se uz ponavljanje Svete Reči vrši rad vezan za nju i zabeleže rezultati. Bez proročke poze i vizije u kojoj se dobijaju reči koje numerički i simbolično bi trebale da korespondiraju Lozinki i Reči stepena. Odlučili smo da proceduru prilagodimo našim mogućnostima, potrebama i njenom senzibiltetu i po našim procenama najboljem načinu na koji ona može pristupiti ovoj praksi. Istovremeno, želeli smo da njen rad, koji se piše za Ložu, bude drugačiji od radova koji se obično pišu u simboličkim Ložama i da umesto da istraži i činjenično obradi neku temu, ona zapravo opiše svoj doživljaj Memfisa & Mizraima i predoči praktični rezultat svoje prakse. Sa obzirom na stepen prethodnih iskustava Sestre, na njemu nezainteresovanost za kabalu i neke druge discipline koje neki rade bilo u Loži kojoj ona pripada, bilo u pristupu koji je opisan ranije u tekstu odlučili smo da ne koristimo kabalistička preračunavanja, manipulacije energijom u sferi senzacija, kao i da izbegnemo pomenutu proročku pozu, koja je inače jedna od tehnika koja je došla preko William Webba (Frater Damon) i veoma je slična delu salata (muslimanske molitve) nazvanim sadžah, sa izuzetkom da je glava pažljivo spuštena ispod tela ka tlu. Sama poza može biti prilično neugodn,i može da dovede do problema sa disanjem i za neobučene traži asistenciju. Zato smo odlučili, kako je već rečeno,  da tu pozu jednostavno ne upotrebljavamo.

Takodje, deo našeg malog eksperimenta bio je da probamo tehniku za izazivanje transa koju je ispitivala Dr. Felicitas D. Goodman. Ona se bavila povezanošću uticaja određenih telesnih položaja i izmenjenih stanja svesti i na svojim studentima istraživala je uticaj šamanske čegrtalje i bubnja na stanja svesti. Nakon čitanja rada jednog kanadskog psihologa koji je analizirao uticaj telesnog položaja u istočnom misticizmu i jogi i zaključio da položaji koji se zauzimaju tokom meditacije mogu da dovedu do različitih suptilnih promena u telesnom funkcionisanju, recimo do lučenja nekih hormona i promene krvnog pritiska odlučila je da iz etnografskog materijala koji je obrađivao različite domorodačke kulture izdvoji crteže položaja za koje je bilo jasno da su šamanistički ili religijski i okupi novu grupu volontera. Sa njima je počela novi eksperiment. Jedna od prvih poza sa kojom se eksperimentisalo bila je preuzeta iz tradicije australijskih Aboridžina, a gotovo svi ispitanici su imali slično iskustvo energije koja je iz zemlje prolazila kroz njihovo telo. Naročito su bila zanimljiva iskustva koja su davala rezultate što su se poklapali sa tradicionalnim tumačenjem nekog položaja, a koja ni dr Goodman, ni ispitanici nisu u tom momentu znali.

Dr. felicitas Goodman

I to je ideja od koje smo i mi bili krenuli odlučivši da umesto proročke poze koristimo znake stepena Memfisa & Mizraimakombinovane sa stimulacijom vrućih tačaka. Jedno od razumevanja vrućih tačaka jeste da su one svojevrsni okidači za izazivanje promena u stanju svesti i odlučili smo da probamo da ih tako i koristimo.

Krenuli smo od jednostavnog oltara na koji smo dodali i njen seritifikat o dosadašnjim stepenima koje je prošla u Loži. Praksa pokazivanja čartera u nekim ezoteričnim Ložama pre inicijacija je nešto što možda nekom može da deluje kao razmetanje Inicijatora, ali to ima svoj smisao jer  dokumenti u Loži, sve sa pečatima koji su na njima i ostalim znamenjima, mogu biti jedna od fokusnih tačaka koje povezuje ono što se dešava u Hramu sa onim što se stručno naziva egregor, a laički objašnjava kao kolektivni koncentrat znanja, energije i emocija proizašao iz svega što je radjeno do tada u okviru date tradicije. Nešto kao eksterna memorija koja zahteva nekakve nevidljive USB kablove da se poveže i da se onda može koristiti. Diploma je bila jedna od stvari koje su u ovom slučaju imale ulogu tih “kablova”, a Inicijacije su kao nekakvo instaliranje drajvera koji omogućavaju pristup eksternoj memoriji.

Sem oltara jedino što smo drugo koristili bili su par sveća da napravimo jednu meditativnu atmosferu u prostoriji kako bi se stvorio utisak odvojenosti od svakodnevne realnosti, miris (u našem slučaju koristili smo kvalitetan tamjan), boja za oslikavanje odgovarajućih simbola po čelu i muzika. Za muziku izabrali smo numeru sa diska koji prati knjiguThe Ecstatic Experience: Healing Postures for Spirit Journeys Belinde Gore, a na kojem je data muzika za šamanistički trans. Na njemu se nalaze četiri numere u trajanju od po 15 minuta, što je obično bila dužina trajanje šamanističkih sesija koje je radila Dr Goodman. Mi smo za naše potrebe izabrali onu na kojoj su čegrtaljka i bubanj u istom monotonom ritmu tokom cele pesme.

Rad je trebalo da bude prolazak Sestre kroz stepene zbližavanjem sa simbolikom stepena na jednom nivou koji se dotiče razotkrivanja simbola i značenja nezavisno od intelektualne analize i tehnički sastojao se od opuštanja u čiju svrhu je korišteno disanje kroz obe nozdrve u ritmu 4-2-4-2 i afirmacije u vidu kratke izjave koja je pratila disanje i sugerisala sve opuštenije stanje tela i uma, kao i definisala zašto se sve to uopšte i radi.

Samo otvaranje Lože zahteva mirise, pehar, radne alate, simbole, dva stuba na oltaru i stubove oko oltara, što je sve prilično kompleksno za uslove individualnog privatnog rada Zato smo odlučili da to pojednostavim koliko je to god moguće. Ne čelo crtali smo  geometrijski simbol stepena. Isti simbol je projektovan i na vrata iza kojih je trebalo da se dogodi “vizija”.  Korištene su lozinke stepena pre ulaska kroz zamišljena vrata. Zatim je davala znake stepena i ostajući u tom položaju, što je bila naša verzija šamanističkih položaja koje je koristila Dr Goodman, koristila reč stepena kao svojevrsnu mantru kako bi na taj način pojačala kvalitet i intenzitet očekivanog iskustva.. To ponavljanje je imalo funkciju ne samo da poveže Sestru sa suštinom simbolike stepena, već da služi umiri um i pomogne joj da isključi različite misli i impresije u umu koje bi joj mogle skrenuti pažnju sa rada. Istovremeno sam joj radio stimulaciju vrućih tačaka uz pritisak odgovarajućih mesta na licu i korištenje odgovarajućihi reči. Pošto je iskustvo pokazalo, kako je ranije već pominjano u tekstu, da u većini slučajeva nije dobro raditi veliki broj vrućih tačaka u istom danu, odlučili smo da dnevno radimo onoliko tačaka koliko Loža preporučuje.

Jedna od zabluda koje ljudi imaju kada počnu sa ovakvom praksom jeste da očekuju da pošto poto nešto čuju ili vide i ako se to ne desi misle da nema rezultata. Jako je bitno pratiti i dinamiku emotivnih raspoloženja i njihovih eventualnih promena, budući da je rezultat veoma često baš to. Zatim, nije zgoreg pratiti i snove nakon prakse, obratiti pažnju na osobe koje ćemo sresti, šta će nam reći, u kakve ćemo životne situacije doći životne situacije i sve ostalo. Sa druge strane, naš um ima svoj “bioskop” i u najvećem broju slučajeva potrebno je dugo raditi da bi se stekla sposobnost diferenciranja koje su slike one koje su igra našeg uma, a koje su one gde smo uspeli da nam se razotkrije neki arhetipski motiv. Umesto da pre prakse prodjemo temeljno kroz tekstove stepena i njegovu simboliku, odlučili smo da pokušamo da Sestra sama kroz “viziju” to otkrije i da tako “potvrdi stepen” iznutra. Tokom rada dešavalo se da nije bilo slika uopšte, ili zvuka, a dešavalo se i da su neke od slika bile simbolički veoma bliske nekom od aspekata značenja stepena.

Iako je bilo podudaranja izmedju motiva koji su Sestri dolazili kao slike u meditaciji, mnogo je zanimljivije bilo pratiti njene reakcije. Neke stepene je prolazila sa dobrim raspoloženjem posle vežbe. Drugi su kod nje izazivali drugačije reakcije. Takodje, pitanja i ideje koja su se javljala u više puta su se poklopile sa moralnom poukom, tj lekcijom kako postupati u nekoj životnoj situaciji, koja prati stepen.

Nakon ovako obavljenih meditacija na stepene i vruće tačke logično je postaviti pitanje kakav se može izvesti zaključak o uspešnosti ovog našeg malog eksperimenta? Moj utisak jeste da je ono što smo mogli da izvučemo kao zaključak to da ne bi trebalo zanemarimo principe vezane za odnos prema životu i drugim ljudima koje odredjeni stepeni daju kao pouku tog stepena, a na račun pokušavanja da otkrijemo ezoterično značenje skriveno iza simbola i mitskog obrasca Memfisa & Mizraima. Takav rad jeste zanimljiv i ne bi ga trebalo odbaciti, ali trebalo bi, bar u slučaju nas dvoje koji smo izvodili ovaj eksperiment, voditi i računa i da se za Memfis & Mizraim kaže da je “grobnica poroka i kolevka vrlina” i da smo svi mi osobe sa našim vrlinama i slabostima, negde smo jači, negde slabiji. Ono što ne valja poželjno je da popravimo, a što valja da usavršimo da bude još bolje. Masonerija, tradicionalna, po mom razumevanju i dubokom ubedjenju služi da od nekog već kvalitetnog čoveka, koga simboliše kamen, napravi kroz njegovo samousavršanje još bolju i korisniju osobu za društvo, tako što će taj kamen simbolično biti obradjen, ili bolje reći uglačan. Pitanje je da li se simbolična Loža uMemfisu & Mizraimu razlikuje puno po svrsi od simbolične Lože u tradicionalnoj? Ako pogledamo ritualne obaveze koje se preuzimaju u tradicionalnoj i u Memfis & Mizraim simboličnoj Loži, obe imaju zakletve koje se tiču odnosa unutar bratskog lanca i uopšte odnosa sa drugim ljudima. To uveliko nisu zakletve kakve se polažu u takozvanim unutrašnjim Redovima gde je tema zaklinjanja mnogo češće jedan vertikalni odnos nas i Univerzuma u nekom njegovom aspektu, nas i Boga ili kako god to da već nazovemo. U tom smislu moj utisak nakon ovog uradjenog eksperimenta, i pored toga što je u njemu Sestra AsetSah participirala za mene iznenadjujuće dobrim rezultatom u smislu proseka podudarnosti onoga što je bio rezultat njenog uvida i simbolike i pouka stepena, jeste to da je najveća korist bila mapiranje, a na osnovu promene dinamike i intenziteta Sestrinih reakcija i emocija tokom ovog rada, jakih i manje jakih momenata u socijalnim odnosima i ono na čemu bi trebalo raditi kako bi se životne pouke stepena implementirale u svakodnevni život na pravi način. Dakle jedan snažan uvid da je ono što je u tradicionalno masoneriji simbolična Loža u ezoteričnoj masoneriji to izvanredan temelj za kasniju sposobnost da se u stepenima iznad 33. duhovno iskustvo ne samo doživi već i da se integriše u svakodnevni život koji nosi svoje obaveze i stresove karakteristične za moderno doba i jednu materijalističku civilizaciju u kojoj živimo, ali to je već tema za neki drugi tekst tako da razrada toga neki sledi neki drugi put.

Share this:

• Објави ово
• Twitter
• Фејсбук1
• Google

Related

Ego, dobar sluga, a zao gospodarIn "Duhovnost"

Tantra, originalnost i kršenje tabuaIn "Duhovnost"

Značaj srca kao mističnog centraIn "Masonerija"

Кретање чланака

← Previous postNext post →